Kosovo je tu, gde su Kosovari?

zastava kosova
Izvor: Facebook

Stav Aljbina Kurtija, glavnog kandidata za novog kosovskog premijera, da na Kosovu žive Albanci i da ne postoji nacionalni identitet Kosovara, izazvao je prethodnih dana zanimljivu reakciju određenih krugova u Prištini, koji smatraju da je to u suprotnosti s ustavom i državnim interesima.

Pitanje nacionalnog identiteta spada u korpus najvažnijih za svako društvo i državu, to će potvrditi svaki Francuz, Nemac, Grk ili Amerikanac. Ali u slučaju Kosova ova priča je u najmanju ruku vrlo problematična.  I Albance i Srbe, pa i sve manjinske narode na Kosovu kad pitate o tome, niko od njih se ne izjašnjava kao Kosovar. Može li da postoji Kosovo, a da nema Kosovara?

Nedžmedin Spahiu, politikolog sa Kosova, smatra da Kurti i oni koji misle kao on ne razlikuje naciju i etničnost. “Kurti izjavama srlja u sve veću propast i vuče Kosovo sa sobom”, smatra Spahiu i naglašava “da bi država postala član Ujedinjenih nacija, mora da bude i - nacija. Zato što se u Ujedinjenim nacijama — predstavljaju nacije“.

I savetnik bivšeg premijera Haradinaja Haljilj Matoši ocenio je pre nekoliko dana da je Kurtijev stav da su “građani Kosova po nacionalnom identitetu Albanci i da ne postoje Kosovari", u suprotnosti sa Ustavom.

Hasani: Nisam Kosovar, živim na Kosovu

Sociolog iz Prištine Ismailj Hasani, međutim, smatra da kosovska nacija ne postoji ni u praktičnom ni u teoretskom smislu, i dodaje da su pojedinici izmislili kosovsku naciju bez ikakvih argumenata.

Hasani u izjavi za Kosovo Onlajn objašnjava da je to pitanje utvrđeno Ustavom Kosova, u kome piše da je Kosovo država svih naroda i narodnosti koje žive na Kosovu.

“To znači da ova preambula isključuje mogućnost postojanja kosovske nacije u pravnom smislu, što se tiče teoretskog ili praktičnog smisla, takođe nema mogućnosti da postoji kosovska nacija, jer sve zemlje su Kosovo priznale kao multietničku državu što znači da se oslanjaju na Ahtisarijev plan i Ustav Kosova”, kaže Hasani.

On ocenjuje da su neodgovorni pojedinci izmisli kosovsku naciju bez ikakvog argumenta.

“Oni mešaju reč nacion, što se u nekim evropskim zemljama identifikuje sa državom, to je druga priča”, objašnjava Hasani.

Hasani napominje da su svetski stručnjaci, koji su govorili o identitetima, govorili o volji ljudi da pripadaju jednoj naciji odnosno identitetu.

“Na primer, ja sam po nacionalnosti Albanac, nisam Kosovar, živim u Republici Kosovo, kao što imamo Srbe koji žive na Kosovu i druge manjine”, istakao je Hasani.

On ponavlja da se u ozbiljnoj literaturi ne prihvata suprostavljanje Ustavu zbog jedne sulude ideje pojedinaca koji hoće da dokažu da imaju osnova da se formira kosovska nacija.

Smaka: Protivustavna ideja o kosovskoj naciji

I profesor ustavnog prava Riza Smaka kaže za Kosovo Onlajn da kosovska nacija ne postoji i da je zagovaranje takve ideje protivustavno.

“Ja sa pravnog aspekta tvrdim da kosovska nacija nije propisana Ustavom. Republika Kosovo je demokratska država svih njenih građana. Na primer Srbin ili Srpkinja ima pravo tako da se izjasne kao i Albanac ili Albanka”, kaže Smaka i napominje da je pitanje nacije stvar izbora, koji ne sme da se nameće.

On ističe i da nije postojala jugoslovenska nacija, iako je, kako kaže, to bila ozbiljna država.  

“Da je mogao Tito bi stvorio naciju, ali to nije moguće”, zaključuje Smaka, i ponavlja da stvaranje kosovske nacije nije u skaldu sa ustavnim načelima.

Svi znamo šta je na kraju bilo s Jugoslavijom, neki će možda reći upravo zbog toga što nije bilo nacije koja bi je sačuvala.

A da kosovska nacija ne postoji, i da može da je bude samo ako bude ljudi koji se smatraju Kosovarima, za Kosovo Onlajn objašnjava i istoričar iz Beograda Čedomir Antić.

"Koliko se sećam, popis iz 2011. godine kao i popis koji je pravio UNMIK 1999. ne poznaje kategoriju Kosovara. Ta kategorija nije ni istorijska, ni politikološka. Samo ako ima ljudi koji tvrde da su pripadnici neke nacije, ta nacija postoji", rekao je Antić.

Prema njegovom mišljenju Kosovo, kakvo danas poznajemo, nastalo je u 20. veku.

"Tradicija kosovskog vilajeta ranije nije postojala. To je bila administrativna oblast u okviru Otomanskog carstva. Onovremeni Albanci, kada je reč o eliti, hteli su da budu deo Otomanskog carstva. Današnje Kosovo, odnosno autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, dobila je granice posle Drugog svetskog rata", ukazuje Antić.

Antić: Da li bi Albanci bili srećni u “velikoj Albaniji”

Prema njegovim rečima, kada bi danas pitali kosovske Albance šta žele, oni bi svakako hteli da se ujedine sa Albanijom.

"Međutim, to ne žele velike sile zato što bi onda ispalo da Kosovo nije jedinstven slučaj. Oni su, naime, izmislili da je Kosovo jedinstven slučaj i ubeđuju Srbe i Albance sa Kosova da treba da se razdvoje", kaže Antić.

Antić, međutim, pita, zašto onda u slučaju Bosne i Hercegovine, gde je bilo mržnje i ratnih sukoba mnogo više, velike sile kažu da upravo ta istorija od tamošnjih naroda zahteva da žive zajedno. I to nije po prvi put u istoriji Balkana da velike sile pokušavaju da isteraju svoj kapric, smatra Antić.

"Na Kosovu postoji želja da se stvori velika Albanija još od 20-tih godina 20. veka. Međutim, sada na Kosovu postoje ljudi koji su narodni poslanici, ministri, ambasadori... To je elita društva. Kada bi sada neko dozvolio stvaranje velike Albanije, i kada bi oni ušli u sastav te države, oni bi možda imali sve što su želeli njihovi preci, ali ne bi imali tu vrstu prava, privilegija, prihoda, vremenom bi se svakako pojavio problem... Zamislite ako sve Albance uvedu u albansku državu koliko bi bilo ljudi koji su nezadovoljni", kaže Antić.

On ističe da Albanci osećaju da su zakasnili, da nisu prvi ušli u proces nacionalne emapcipacije, osećaju da su propustili nešto i sad bi želeli da stvore veliku albansku državu preko noći.

"Ne verujem da može bilo ko u Srbiji da prizna Kosovo bezuslovno. Da oni dobiju sve što im je dao Brozov režim. Srbija je preživela svašta i ne verujem da bi Albanci u Albaniji zadržali svoju državu da su preživeli tu vrstu napada koju smo mi doživeli. Pritom, ne potcenjujem Albance niti njihovu borbu za nezavisnu državu. Bez obzira što Srbija nije bila iskrena u vezi s Kosovom, što nije imala celishodan program, to je ipak zavetno mesto srpskog naroda i to što ljudi nisu iskreni sa tim, nema nikakve veze", zaključio je Antić.