Zahteve iz Preševa o pripajanju Kosovu ni Priština više ne podržava?

Preševo
Izvor: Wikipedia / ETH-Archiv

Albanski politički lideri iz Preševa i Bujanovca prethodnih dana ponovo su pokrenuli temu statusa Albanaca u ovom delu Srbije, i uz pozivanje na rezultate referenduma iz 1992. godine istakli staru ideju o pripajanju Kosovu, kao i zahtev da se to čak uvrsti u sastavni deo dijaloga Beograda i Prištine.

Ovo je prema najavama trebalo da bude saopšteno u četvrtak tokom planirane proslave Dana albanske zastave u Preševu, ali je sve ipak odloženo zbog tragičnih posledica zemljotresa u Albaniji.

Predsednik Albanske demokratske stranke u Preševu Ragmi Mustafa i predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi proteklih dana su kroz iznete stavove u javnosti apsolutno podgrejali priču o statusu albanske zajednice i ukazali na ono što planiraju. Između ostalog, moglo se čuti i da nisu sasvim zadovoljni podrškom koju za ideju pripajanja Kosovu u poslednje vreme dobijaju iz Prištine.

"U poslednje vreme došlo je do frustracija u politici Kosova i taj naš zahtev se izbegava zbog toga što Srbija može tražiti nešto zauzvrat", rekao je Ragmi Mustafa. 

Koliko je priča o referendumu iz 1992. relevantna, šta se ovim želi postići i da li se ambicije pojedinih albanskih političara u Preševu i Bujanovcu mogu nametnuti kao tema, pre svega u Prištini i Tirani, a zatim i na njihovoj relaciji sa Beogradom?

Ljepaja: To su nepostojeći problemi

Politički analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja ocenjuje za Kosovo Onlajn da zahtevi lidera Albanaca iz Preševske oblasti za pripajanje Kosovu imaju za cilj da ponovo aktuelizuju pitanje promene granica.

“Nakon što je propala ideja Hašima Tačija, Aleksandra Vučića i Edija Rame oko promene granica, lideri Albanaca iz Preševa pokušavaju pred buduću Vladu Kosova da stave drugorazredne probleme. To su nepostojeći problemi. Oni žele da aktiviraju svoje ideje kaobajagi za rešenje odnosa između Albanaca u regionu kroz jedan vid normalizacije odnosa Kosova i Srbije”, smatra Ljepaja.

Prema njegovim rečima, ideje albanskih lidera iz Preševa, Bujanovca i Medveđe su zapravo deo plana pojedinih političara za promenu granica.

“Mislim da se u igru ubacuju preševski lideri, da se postavi pitanje o razgraničenju, ne poštujući sadašnje granice između Kosova i Srbije”, navodi Ljepaja.

Komentarišući stav Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da građani Kosova imaju pravo da se na referendumu izjasne o ujedinjenju sa Albanijom, Ljepaja kaže da je bilo kakvo prekrajanje granica otvaranje “Pandorine kutije” i izvor konflikta.

Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković rekao je za Kosovo Onlajn, da su Albanci iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa građani Republike Srbije i da bi svoje probleme trebalo da rešavaju u okviru institucija zemlje čiji su građani.

Stanković: Rama je objasnio

Reagujući na izjavu predsednika Albanske demokratske stranke u Preševu Ragmi Mustafe, da će Albanci iz tri opštine na jugu Srbije tražiti realizaciju referenduma iz 1992. i ujedinjenje sa Kosovom, Stanković je podsetio da je Mustafa bio prisutan u Preševu kada su najviši albanski zvaničnici potvrdili da su Albanci sa juga građani Srbije.

“Ragmi Mustafa je bio prisutan u Preševu kada je premijer Albanije Edi Rama rekao isto što i tadašnji predsednik Albanije Bujar Nišani, kao i Iljir Meta u Medveđi, da su Albanci iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa građani Republike Srbije. Da svoja prava treba da ostvaruju u organima Srbije i da se prema njima primenjuju zakoni Srbije, kao i međunarodne konvencije o nacionalnim manjinama. Ja tu nemam šta da dodam”, poručio je Stanković. 

On je podsetio da su u prethodnom periodu, svi koji su potezali pitanje referenduma iz 1992. i zalagali se za pripajanje te tri opštine Kosovu, izgubili izbore i prešli u opoziciju. 

Nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović za Kosovo Onlajn kaže da najava da će Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa tražiti da se realizuje referendum iz 1992. za ujedinjenje sa Kosovom, predstavlja provokaciju, performans i igrokaz koji kontroliše Priština.

“To se kontroliše iz Prištine od strane Aljbina Kurtija. On to i ne krije. Hoće da objedini sve teritorije gde žive Albanci. Jasna je njegova strategija. Nadam se da je i prijateljima iz međunarodne zajednice takođe jasno i da im je jasno koliko su grešaka napravili na ovom prosturu. Moramo da budemo pažljivi, strpljivi i da ne nasedamo na provokacije”, kaže Čović.

Prema njegovim rečima, ono što se iz Prištine stimuliše na jugu Srbije, takođe se stimuliše i u Raško-polimskoj oblasti, zahvaljujući Sulejmanu Ugljaninu.

“I Ugljanin je 90-tih godina pravio slične performanse na prosturu Raško-polimske oblasti, koji oni nazivaju Sandžak. On je tada otišao u Istanbul sa još trojicom-četvoricom. Ostali su uhapšeni. I oni sad pričaju kako je za to kriv Miloševićev režim, ali tadašnja vlast nije ništa drugo uradila nego primenila ustav. Evo vidite koliko su sada neki u Kataloniji dobili godina zatvora za separatizam”, kaže Čović.

Čović: Ko je tu koga brojao?

Komentarišući kandidata za mandatara nove kosovske vlade, Aljbina Kurtija, on kaže da lider Samoopredeljenja neće biti faktor rešavanja problema između Beograda i Prištine.

“Kurti iz dana u dan pokazuje da neće biti faktor rešenja problema, kada su srpsko-albanski odnosi u pitanju. On će biti faktor pravljenja novih, dodatnih problema, sa njegovim radikalizmom, cinizmom, pa i nacionalizmom na ivici nacističkog pristupa”, smatra Čović.

Kada je u pitanju referendum iz 1992. na koji se pozivaju albanski lideri sa juga Srbije, Čović kaže da je taj referendum završena priča.

“Kakav je to referendum i ko je tu koga brojao. Vi i danas kada uđete u biračke spiskove, a to znam jer smo radili izbore na prostoru opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, naći ćete iste Albance prijavljene na više mesta. Svojevremeno smo nalazili Albanca koji je istovremeno prijavljen u Gnjilanu i Preševu, a onda ga nađemo i u Beogradu. Neke smo nalazili i u Subotici”, kaže Čović. 

On napominje da se zahtevi za ujedinjenjem sa Kosovom pojavljuju periodično kao provokacija, naročito pred 28. novembar nacionalni praznik u Albaniji.

Ustav Srbije predviđa, podseća Čović, da svaka nacionalna manjina ima pravo na svoju zastavu, ali ta zastava ne sme i ne može da bude zastava druge države, u ovom slučaju Albanije.

“No, centralna stvar je hoćemo li mi poštovati međunarodne standarde. Šta znači da jedan deo neke nacionalnosti, u ovom slučaju albanske, nije zadovoljan. Ne znam više ni čime nisu zadovoljni. Imaju mnogo veća prava nego što bilo koja nacionalna manjina ima prava u bilo kojoj evropskoj i svetskoj državi. To je politički iskonstruisano i izmanipulisano i sad oni bi da ponesu i deo teritorije. A prosta je stvar - onaj ko nije zadovoljan svojim životom na jednom mestu, u ovom današnjem globalnom svetu, ode pa bira drugo mesto za život”, kaže Čović.