Džozef: Dijalog se slomio nakon sastanka u Vašingtonu

Edvard Džozef
Izvor: Facebook

Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu “Džons Hopkins”, u intervjuu za Kosovo Onlajn istakao je da se ne može sa sigurnošću znati da li će Vašingtonski sporazum preživeti eventualnu promenu na mestu predsednika u SAD, u slučaju pobede Bajdena nad Trampom. On je za naš portal govorio i o Zajednici srpskih opština na Kosovu, EU diplomatiji i ostalim aktuelnim temama u vezi sa kosovskim pitanjem.

Džozef je naglasio da svi znaju da u regionu postoji očajnička potreba za ekonomskim rastom - investicijama, povezivanjem i reformama. 

"Delom da bi se zaustavio masovni odliv građana iz regiona, ali vrlo je važno pogledati kratkoročne rezultate odvojenih, nenaslovljenih dokumenata koje su u Vašingtonu potpisali Vučić i Hoti. Činjenica je da smo čuli mnogo hiperbola o "istorijskom proboju“ između Srbije i Kosova, a ovo je praćeno slomom", kaže Džozef.

Na šta tačno mislite pod slomom?

Prvo, iako nam je obećano da će fokus na ekonomiji "opustiti atmosferu“, umesto toga postao je toksičan. Srpski ministar odbrane upotrebio je izuzetno uvredljivu reč za Albance u zvaničnoj komunikaciji Ministarstva odbrane, koja je izazvala trenutnu i oštru reakciju Prištine i Tirane. Tada je srpski ministar spoljnih poslova poslao ovu zlokobnu poruku: "Šta ćemo mi sa Srbima koji pokazuju gde su sahranjeni Albanci širom Srbije?“. Pitam vas - da li to zvuči kao opuštena atmosfera koja nam je obećana nakon "istorijskog prodora“ u Vašingtonu?

Implikacije idu dalje od Kosova, u Bosnu. Evo šta se pojavilo u pismu šefa bosanske organizacije koja se bavi Srebrenicom i Žepom zvaničnicima Haškog tribunala: “Ivica Dačić stavlja metu na glavu svima u Srbiji koji bi hteli da govore o postojanju masovnih grobnica Albanaca na srpskoj teritoriji...” Zašto ova dva visoka srpska zvaničnika, Vulin i Dačić, samo nekoliko nedelja nakon velike posete zvaničnika Trampove administracije govore na ovako grub i provokativan način? Da li je dokument o ekonomskim pitanjima poboljšao izglede za rešenje spora sa Kosovom ili se dogodilo suprotno?

Treće, podsetimo se da su nestale osobe početak, nerešeno pitanje dijaloga koji vodi EU. Šta ove primedbe govore o saradnji u tom procesu? Dok smo mi govorili o dijalogu, on se slomio nakon sastanka u Vašingtonu.

Četvrto, EU je u međuvremenu izdala sopstveni "Ekonomski i investicioni plan“ od devet milijardi evra za region. Koliko se Trampova administracija konsultovala sa Briselom u svom planiranju? Postoji li preklapanje ili možda praznine koje bi se mogle rešiti koordinacijom, umesto bizarne konkurencije Vašingtona u vezi sa Kosovom? Da li se zbog nedostatka koordinacije rasipaju sredstva poreskih obveznika?

Peto, obe strane treba da zabrane upotrebu „nepouzdanih dobavljača“ za 5G mreže. Beograd je gotovo odmah počeo da vraća obavezu kvalifikacijama. Nepune dve nedelje nakon potpisivanja dokumenata u Vašingtonu, premijerka Brnabić otvorila je “Huavejov” „centar za inovacije i razvoj“ u Beogradu rekavši sledeće: „Takvi partneri su nam od ključne važnosti, a jedan od najboljih i najvećih je svakako kineska kompanija ‘Huavej’, navodi Džozef.

Srbija od Kosova traži da primeni ono što je dogovoreno u Briselu 2013, formiranje Zajednice srpskih opština, ali taj sporazum još nije ispoštovan. Premijer Hoti je u nekoliko navrata izjavio da ZSO više neće biti tema dijaloga. Vaš komentar?

To je manje pitanje za bilo koju od strana, a više za organizatore dijaloga. U bilo kojim pregovorima je od ključne važnosti da se izbegne kvar - na primer, kada jedna strana insistira na nekom pitanju, a druga to odbija. To se postiže dogovorenim redosledom rasprave o problemima. Napokon, u većini pregovora, uključujući i ovaj, nisu sva pitanja podjednako teška ili sporna. Nestale osobe bile su dobro početno pitanje jer postoje Srbi i Albanci koji se vode kao nestali; obe strane su zainteresovane da se to reši. Ne znam šta se ovde dogodilo: da li je postojao dogovoreni redosled pitanja ili ne.

Žosep Borelj, šef diplomatije EU, rekao je da je sporazum između Kosova i Srbije moguć za nekoliko meseci. Koliko je to realno?

Bilo bi divno da je to istina, ali koje indikatore vidimo da se to događa? Uporedimo tu situaciju sa još nedavnim pregovorima između Grčke i Severne Makedonije. Videli smo kako obe strane namerno i odgovorno preduzimaju korake kako bi olakšale retoriku. Premijer Zaev promenio je ime auto-puta i aerodroma upravo da bi pomogao u pregovorima, koji su na kraju doveli do toga da Grčka, između ostalih vitalnih elemenata, prizna makedonski identitet i makedonski jezik.
Da li vidimo da se danas preduzimaju takvi koraci? Da li mislite da su primedbe Vulina i Dačića slične onome što smo videli kada je reč o odgovornim liderima u Grčkoj i severnoj Makedoniji ili upravo suprotno - namerno provokativne korake koji komplikuju rešavanje? Odgovor je prilično jasan.

Da li je po vašem mišljenju moguć sporazum između Kosova i Srbije, tačnije, šta treba ponuditi Srbiji da bi se postigao kompromis, s obzirom na to da Kosovo insistira na međusobnom priznanju kao delu konačnog sporazuma?

Mislim da nije u redu da kritikujete ono što drugi pokušavaju da urade, osim ako niste spremni da ponudite rešenje. Uradio sam to uoči pregovora sa Belom kućom prošlog meseca. Moj članak u magazinu “Forin polisi” iznosi potpun predlog za rešavanje kosovskog spora na način koji štiti osnovne interese obe strane i bio je široko prenošen na Kosovu i u Srbiji.
Moj predlog zasnovan je na suštini: ruski (i kineski) veto na Kosovo u Savetu bezbednosti omogućava Srbiji da izbegne ozbiljne pregovore sa Kosovom. Moj predlog se zasniva na zaobilaženju rusko-kineskog veta ulaskom Kosova u NATO. To bi zauzvrat oslobodilo Srbiju od podele Kosova. Umesto toga, stvoriće se jednaki uslovi za Srbiju - uz pomoć SAD i EU - da se konačno usredsredi na obezbeđivanje statusa Srba na celom Kosovu, umesto što pokušava da podeli zemlju. To je realan pristup jer SAD, Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i ostatak EU dele zajedničku zabrinutost. SAD i EU mogu se pozabaviti ovom zabrinutošću. I Kosovo i Srbija, kao i ostatak regiona, uključujući Bosnu, konačno mogu krenuti napred. Pozdravljam pitanja u vezi sa mojim predlogom.

Kakav je vaš komentar na inicijativu za formiranje "mini Šengena" kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana?

U SAD imamo izraz: „Novac govori“. EU je upravo predstavila svoj devet milijardi evra vredan „Ekonomski i investicioni plan“, koji sadrži pitanja o povezanosti. Sledećeg meseca trebalo bi da bude velika konferencija u Sofiji, kojoj bi kopredsedavalo Skoplje. Da li je EU konačno ozbiljna u vezi sa ovom temom? Da li su SAD uopšte uključene u ovaj napor? Kao što je napomenuto, nema li smisla da SAD i EU sarađuju na ovim ekonomskim poduhvatima, uključujući i smanjivanje barijera? Tamo gde EU vuče noge i ne prati ih zašto ih ne pritisnuti, umesto upuštanja u rasipnu konkurenciju?

Vaš komentar analize Međunarodne krizne grupe (ICG), u kojoj se  ponovo pominje razmena teritorija?

Nije vredno diskusije. Ne znam da li je neko obratio pažnju. Da li zaista treba da uđemo u još jedan razgovor o tome? Da li se Mogerinijeva vratila na scenu? Teritorijalna razmena je ozbiljna greška na koju upozoravam od 2018, počevši od ovog članka u “Forin polisiju” - kaže na kraju Džozef, koji je godinama služio na Balkanu kao šef OSCE misije na Kosovu, a takođe je i radio za vreme rata u BiH, Kosovu i Severnoj Makedoniji.

Mozak
16. Oktobar 2020.
Ovaj covek je genijalan, ali stvarno. Prvi put cujem realnu pricu od nekog coveka u vezi sa Kosovom.

Tako jednostavno resenje, ali izgleda da ni spoljnim ucesnicima ne odgovara resenje?
Zoran
18. Oktobar 2020.
Ma više nego sjajan, fantastičan predllg, ma jednostavno milina jedna. Dati sve da bi sutra neko dobio osnovna ljudska prava i to vero atno samo privremeno. Neka njegova pokolenja prožive tako