Galijašević: Kosovo nije država uprkos podršci sa Zapada

Dzevad Galijasevic
Izvor: Tanjug

Opredjeljenje albanskih političara predstavlja izvor svih bezbednosnih problema na Kosovu i kreira političku situaciju u kojoj pobeđuju oni koji nude najgore opcije sa stanovišta državnog integriteta Srbije i mira u tom delu Balkana, rekao je za Kosovo Onlajn stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević.

Kako će na pitanja bezbednosti uticati novonastala politička situacija na Kosovu i održavanje vanrednih izbora?

Kosovo, sa albanskom dominantnom ulogom uvek će biti samo prostor koji nije sposoban artikulisati ambiciju da bude država. Sa postojećom političkom svešću, Kosovo nije sposobno da formuliše bilo kakvu formu suvereniteta, čak ni u odnosu na svoje pokrovitelje: u odnosu na NATO zemlje - SAD, Nemačku, Tursku...

Albanci na Kosovu uvek su, kroz istoriju, podržavali okupatore (Osmansko carstvo, Italiju, Nemačku i NATO) i zato nikada nisu stradali, čak su svoju poziciju koristili da ubijaju, ne samo Srbe, nego da ubijaju svaki trag srpskog naroda na Kosovu, koji otkriva koliko duboko i koliko dalek je srpski identitet i nacionalni interes ukorenjen na tom tlu. Albanskih tragova, starih petnaestak vekova nema ni u Albaniji, a kamoli na Kosovu. Svi stari spomenici, manastiri i crkve svedoče da druge kulture i drugog identiteta koji kroz istoriju gradi i Kosovo i Metohiju osim srpskog, nije nikada ni bilo. 

Da li je moguće obnavljanje Velike Albanije? 

Okupirano i silom oduzeto Kosovo, uvek će biti u političkoj diskrepanci dve albanske težnje: da nastavi da prkosi Srbiji kao NATO protektorat ili da se pripoji drugoj državi – Albaniji i obnovi, nekadašnju fašističku tvorevinu, koja u mislima i osećanjima živi kao ideja Velike Albanije. I jedna i druga mogućnost je privlačna albanskim političarima na Kosovu, jer odvajaju Kosovo i Metohiju od istorijske, kulturne, verske i političke matice – Srbije. U ovoj fazi to je glavni cilj, koji se, po Albancima, ima pravo realizovati i silom.

Opredjeljenje albanskih političara i narodne većine, predstavlja izvor svih bezbednosnih problema i kreira takvu političku situaciju u kojoj uvek, pobeđuju oni koji nude najgore opcije sa stanovišta državnog integriteta Srbije i mira na tom delu Balkana. Tako će izgledati i idući izbori na Kosovu, koji će biti opterećeni činjenicom da uprkos zapadnoj podršci Kosovo nije država i ne zna se kad bi moglo biti.

Koji su prema vašem mišljenju najveći bezbednosni izazovi vezani za Kosovo, a koji za region u 2021. godini?

Tek na izgled odlučno pokrenuti proces krivičnog gonjenja najvažnijih komandanata OVK za teške ratne zločine protiv čovečnosti, koji dolazi u trenutku kada su optuženi istovremeno i nosioci najvažnijih političkih funkcija, predstavljaće dodatni elemenat usmeren ka pritisku na preostale Srbe na Kosovu.

Ugroženost naroda i ugroženost imovine države Srbije i Srpske pravoslavne crkve, će dobiti svoju političku agendu na predstojećim izborima i postati deo životne svakodnevice.

Pokušaj da se ratni zločinci odvoje od albanskih političkih struktura na žalost ne prate isti takvi napori, da se odvoje okoštale forme organizovanog kriminala koje postaju ekonomski sistem finansiranja lažne državnosti i izgradnje novih elita.

Uočljivo je da kovid-19 i narativ o epidemiji i pandemijskim izazovima, ne funkcioniše u ozbiljniim formama kao neka vrsta pretnje i izazova, ni u narodu, ni u političkim strukturama – čak ni u zapadnom namesništvu i NATO formacijama koje imaju svoje baze na Kosovu. Na isti način, izgrađen je odnos prema tzv. migrantskom talasu. Ni korone ni migranata – u medijima kao ni u političkim opredjeljenjima, programima i službenim odlukama, gotovo da nema, pa neće ni na izborima biti nešto što je bitno.

Na koje bezbednosne probleme bi se trebalo fokusirati i zbog čega?

Ničim ometena proizvodnja i trgovina drogom te komunikacija i saradnja sa radikalnim islamističkim elementima i terorističkim organizacijama u idućoj godini, predstavljaće još važniji stub ekonomskog oslonca i albanskih elita i cele zajednice Šta god govorili na geopolitičkom Zapadu, nasilno odvajanje Kosova od Srbije, nema nikakve veze sa procedurom već predstavlja zločin protiv čovečnosti i protiv mira. Ovakvu situaciju koriste vehabije.

Koliko je opasna vehabijska ideologija na Kosovu?

Masovna finansijska, vojna, verska i druga podrška Saudijske Arabije i islamističkih centara, kao i geopolotička pozadina ratnih dešavanja tokom ’90-ih godina, dovela je vehabizam i na prostore Balkana, Srbije pa i Kosova i Metohije, uz istovremenu podršku zapadnih sila. 

Iako su sukobi prestali, vehabijska ideologija je našla uporište u albanskom, muslimanskom stanovništvu. To svakako daje razloge za zabrinutost. Vehabijski pokret na prostorima Srbije, a posebno Sandžaka i Kosova, ostao je militantan i opasan. Kako se vehabija danas, podjednako pribojavaju i muslimani i nemuslimani, postavlja se pitanje koliko će u narednom periodu, oni opasni po zapadnu vojnu i političku infrastrukturu, vojnike, političare i sudije, na Kosovu. 

Da li se novac od narkotika koristi i za finansiranje vehabizma?

Bez sumnje je masovni odziv vehabizmu uslovljen i odnosom prema trgovini heroinom na Kosovu. Po istoj propagandno-psihološkoj matrici po kojoj su  „Talibani u Avganistanu došli na vlast, nudeći red i bezbednost protiv gospodara rata“, tako se, i „vehabije nameću na Kosmetu, nudeći obračun sa trgovinom heroina“.  Drugim rečima, vehabijsko insistiranje na obračunu sa trgovinom heroina u velikoj meri je prikriveni poziv na obračun sa šiitima, to jest njihovom ekonomskom bazom, jer vehabije smatraju šiite nevernicima. Naime, celokupna šiitska populacija Kosova je uvučena u biznis sa heroinom.

Stoga, nije čudno da su jezgra vehabijskog pokreta na Kosovu u siromašnim predgrađima Prištine i drugih kosovskih gradova, te u siromašnim selima u koja nije došao novac od heroina, ali koja žive na neznatim udaljenostima od bogatih šiitskih sela u koje se ulaže novac od heroina. To je razlog zašto se na Kosovu mogu videti vehabijska sela gde mladi ljude voze konjske ili bivolje zaprege, kao u srednjem veku, dok se u nekoliko kilometara udaljenim šiitskim selima vide satelitske antene i voze luksuzni automobili. 

Zato vehabije na Kosovu predstavljaju: verski, socijalni i politički pokret, a taj, prividno unutrašnji sukob dobija jasno obeležje obračuna „kaste siromašnih protiv kaste bogatih“. 

Koji deo Albanaca na Kosovu se nalazi na meti onih koji regrutuju za teroriste?

Prema analizi kosovske policije, koja je obuhvatila lica koja su otišla u Siriju ili koja su se vratila sa ratišta ili onih koji su regrutovani za te svrhe, urađen je profil tih lica koji ukazuje da su to mladi ljudi od 20 do 25 godina, znači da su indoktrinirani veoma mladi i to davno, pre desetak godina. Oni dolaze iz siromašnog dela albanske zajednice. Stoga, ovo nije samo verski problem, već društveni. On je baziran u ekonomiji, društvenom sastavu i slomu društvenog tkiva zajednice. 

Zato će i ubuduće, mladi Albanci, odlaskom na strana ratišta u formi džihadizma podržanog vehabijskom ideologijom, kao i povratkom sa njih, podržanim određenim organizacijama, prividno humanitarnog karaktera, koje stoje logistički iza njih, predstavljati ozbiljan bezbednosni problem i na Kosovu, i na celu Srbiju i na Zapad - gdje god se budu kretali i delovali.

Čvrste veze albanskog islamističkog faktora na Kosovu sa onim u Makedoniji, obavezuje obaveštajno bezbednosne strukture u Srbiji na ozbiljan oprez i spremnost na energično djelovanje u raznim prilikama.

Ja
02. Januar 2021.
Naravno da nije kosovo drzava kosovo je srpska drzava samo je okupirana !!!
Mili
11. Januar 2021.
Ja na Kosovu zivim.Ne znam kaku drzave drugacije izgledaju.Jedino ako treba i rogovi da izrastaju