Mihajlović: Ekonomsko povezivanje Beograda i Prištine vodi i ka političkom dogovoru

Zorana Mihajlovic1.jpg
Izvor: Kosovo Online

Sporazum iz Vašingtona, otvaranje regionalne kancelarije Korporacijskog fonda za razvoj (DFC) u Beogradu i najavljeni infrastrukturni projekti, mogu da pomognu i političke pregovore između Beograda i Prištine, bilo da se oni odvijaju u Vašingtonu ili Briselu, izjavila je u intervjuu za Kosovo Onlajn potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Mihajlović je navela da tamo gde ništa ne može da prođe, prvo prođu ekonomija i finansije, prođe novac.  Ekonomija je uvek prvi korak koji povezuje ljude, bez obzira šta i kakve interese imali ili kakve političke stavove zastupali, istakla je Mihajlović. Ministarka kaže da je uverena da ishod predsedničkih izbora u novembru u SAD neće promeniti ono što je dogovoreno sa američkom administracijom.

Kakav značaj za Srbiju i region ima dolazak američkog kapitala i otvaranje kancelarije DFC u Beogradu?

Mislim da je veoma važno da imamo razne vrste kapitala u Srbiji. Mi već polako negde radimo sa američkim kapitalom i Amerikancima, to je upravo kroz infrastrukturu, kroz Moravski koridor, koji smo počeli da radimo prošle godine, potpisali ugovor i na kraju krajeva, upravo sa američkom Eksim bankom i UK Finance mi ćemo i finansirati taj projekat. Ali, činjenica da su se dva predsednika sastala, da su dva predsednika razgovarala o mnogim temama, između ostalog o infrastrukturi i povezivanju Beograda i Prištine, mislim da je to jedan ozbiljan signal i ka nekim drugim investitorima. Sad govorimo o pre svega američkim, da je ovaj prostor voljan i željan i treba da ima američkog kapitala. Sa druge strane za Srbiju je ovo jako važno. Srbija je centar transportne zajednice zemalja Zapadnog Balkana. Srbija ima tranzitni koridor. Srbija je tranzitno čvorište. Dakle, velika bi bila šteta da ne privuče i tu drugu vrstu kapitala. Otvaranje regionalne kancelarije Američkog fonda za razvoj, dela američke vlade, za privredni razvoj Srbije je od ogromnog značaja. To će vreme da pokaže vrlo brzo. Nisu ovi razgovori i njihov dolazak u Srbiju, sedam dana nakon sastanka predsednika Trampa i predsednika Vučića, tek tako neka forma. Oni su došli sa ozbiljnim pitanjima, osnovali svoju kancelariju i mi u narednih sedam dana sedamo zajedno i nastavljamo oko projekata tehničke dokumentacije vezane ne samo za projekte Beograd-Priština, nego i za neke druge regionalne projekte o kojima smo pričali.

Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu dosta toga govori.

Govori upravo zato što je to regionalna kancelarija. Nije to kancelarija koja će samo da se bavi Srbijom i da li se ulaže ili ne ulaže u Srbiju. Ona će se baviti investicijama u celom regionu. Ali, činjenica jeste da je Srbija u središtu regiona. Činjenica jeste da Srbija sada u odnosu na druge države ima najbolje uslove poslovanja. Da smo tranzitni koridor, da imamo fantastičan geostrateški položaj. Prema tome, sve je stvar određenih interesa. Kada govorimo o toj kancelariji u pitanju su pre svega i strateški interesi. Mislim da je to dobro, jer mi smo imali stidljive neke druge vrste kapitala. Sada imamo mogućnost da imamo druge vrste kapitala, zapadnog kapitala, pre svega američkog.

Koja je ukupna vrednost investicija u infrastukturne projekte i koji su to projekti?

Ono o čemu smo mi razgovarali, prva tema naših razgovora sa američkim razvojnim fondom, bili su pre svega projekti povezivanja Beograda i Prištine. Okvirna investiciona vrednost, govorim okvirno jer za jedan deo tih projekata ne postoji projektno-tehnička  dokumentacija, je 3,7 milijardi evra. To je ogroman novac, pogotovo kada govorimo o ukupnim investicijama koje Srbija ima unutar zemlje. Mi pričamo o investicijama od nekih 14 milijardi evra, a ovo je 3,7 milijardi evra. Ali, mi smo razgovarali i o regionalnim projektima. Za Srbiju je od ogromnog značaja da se povezuje sa regionom. Razgovarali smo i o projektima povezivanja sa Bosnom i Hercegovinom, i sa Rumunijom i dodatnim projektima sa Bugarskom. Mi sada možemo da pričamo da na stolu stoji sigurno 6 do 7 milijardi evra samo u oblasti infrastrukture. Naravno to su prvi razgovori. Dogovorili smo se da u narednom periodu vidimo šta od dokumentacije imamo, šta nemamo, šta je potrebno zajednički uraditi. Sa druge strane, sa njima je došla američka Eksim banka. Ona praktično ovaj fond prati u svim njihovim investicijama po celom svetu. Taj Fond ima na raspolaganju 60 milijardi evra koje ulaže po celom svetu. Od nas zavisi da li ćemo zajednički uspeti što više tog novca da angažujemo nekako da bude u ovom regionu.

Jedan od projekata je auto-put mira Niš-Merdare-Priština. Kako će izgledati faze izgradnje i finansiranja?

Mi smo kao država uspeli da obezbedimo finansiranje prve deonice od Niša do Pločnika - 33 kilometara. Srbija je to obezbedila iz evropskih fondova i evropskih banaka. To znači da za deonicu od 220 miliona evra, koliko nas košta, imamo ugovor sa Evropskom investicionom bankom, potpisujemo uskoro ugovor o finansiranju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, i imamo bespovratna sredstva od Evropske unije od 40 miliona evra. Može se reći i da projekto-tehničkom dokumentacijom i sa finansijama, mi smo taj deo, tih 33 kilometara zaokružili. Očekujem, krajem oktobra ili početkom novembra, raspisivanje javnog međunarodnog tendera za izvođača na ovoj deonici. To znači da bi realno radovi zaista mogli da počnu početkom građevinske sezone naredne godine. Ono za šta nemamo ni kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, ali isto tako ni obezbeđeno finansiranje, jeste sve dalje. Auto-put od Pločnika ka Meradu, odnosno ka Prištini, a ka Prištini se već jedan deo radi od strane američke kompanije, je nešto što smo stavili kao prvu temu kad smo razgovarali sa Amerikancima. To znači da ćemo do kraja ove godine imati završen deo dokumentacije. Moraju da se urade procene koliko bi to koštalo, ali svakako pričamo o minimum 600-700 miliona evra koji su neophodni da bi se te deonice završile. Ono što takođe mora da se doradi jeste što smo mi prvo pričali o auto-putu poluprofilu, a ovo će sada da bude pravi auto put, dve plus dve trake plus zaustavne trake, i u tom smislu sam taj projekat će biti skuplji. Ali, suština značaja auto-puta, odavno se priča o tome, i Evropljani su počeli da govore o tome, jedan deo naše javnosti je to prihvatio, drugi deo se bunio,  mi smo ga nazvali auto-put mira, ali suština u stvari jeste u ekonomiji. Tu će pored velikih svetskih kompanija raditi naše kompanije. To je dobro i za naše ljude koji žive dole. Da imaju jednu potpuno drugu komunikaciju u odnosu na onu koju imaju sada. I to je, naravno, dobro za taj deo Srbije - Prokuplje, Kuršumliju...to su delovi Srbije koji nisu dovoljno razvijeni. Auto- put dodatno razvija sve te delove Srbije. Često se, takođe, postavlja pitanje da li je to isplativo. Recimo, Evropska investiciona banka i EBRD ne ulaze ni u jedan projekat, a da pre toga ne rade studije izvodljivosti. Dakle, ukoliko studija pokaže da nešto nije isplativo oni u taj projekat ne ulaze. Nije to pitanje naše želje. Mi možemo da želimo nešto, ali ako to nije isplativo to se ne radi. Sve analize i sve studije koje su oni uradili govore da je ovaj projekat itekako isplativ. To je jedan od razloga zašto smo uspeli da nađemo zajednički jezik i da potpišemo ugovor o finansiranju.

Kada je planirana izgradnja i na koji način će se sprovesti projekti ostalih puteva: Bujanovac - Končulj - Gnjilane - Štrpce od 78 kilometara, brza saobraćajnica Raška - Jarinje - Kosovska Mitrovica na 61 kilometar, kao i rehabilitacija puta Ribariće - Brnjak - Zubin Potok u dužini od 28 kilometara?

Za svaki od tih projekata mi imamo urađene okvirne pred-studije izvodljivosti. To znači da nemamo ništa od tehničko-projektne dokumentacije. To znači da je naša procena za auto-put od Bujanovca, da bi investiciona vrednost bila oko milijardu evra. Ali, mi ne  možemo to da znamo sa sigurnošću dok ne budemo uradili dokumentaciju. Mislimo da tu dokumentaciju takođe radimo sa Amerikancima, zato što oni imaju jedan deo svog portfolija, a to je tehnička pomoć  koju  daju svim vladama, kao što to uzimamo i radimo recimo sa Evropljanima, kako bi što brže završili projektno-tehičku dokumentaciju i kako bi znali šta je to što bi zaista trebalo da se radi i koliko će nas to zaista koštati. Takođe, ovirni dogovor sa njima jeste da do kraja ove godine imamo bar završenu studiju izvodljivosti, bar za taj jedan auto-put koji je pomenut.

Kada su u pitanju projekti iz oblasti železnice, pričalo se o trasi Raška-Kosovska Mitrovica- Kosovo Polje – Priština, ali ipak se došlo do deonice Niš-Merdare-Priština.

Bilo je raznih varijanti šta uraditi i na koji način. Kako obezbediti da se svi ravnomerno razvijaju. Da budemo realni, u železnički sektor se nije ulagalo. Uvek se ulagalo u puteve i na Kosovu i Metohiji i u centralnoj Srbiji, a železnica je bila negde sa strane jer se smatralo da je potrebno jako puno novca da bi ona uopšte mogla da se podigne. Neke naše analize su govorile da je to dobro za sve da povežemo, ko što imamo auto-put da isto tako povežemo i železnicu, ne samo zbog putničkog saobraćaja. Ljudi obično razmišljaju o putničkom saobraćaju. Ali, nama je jako važan kargo saobraćaj. Teretni saobraćaj će nam upravo doneti određenu vrstu prihoda i profita koje ćemo moći dalje da ulažemo i da razvijamo. Mi imamo železnicu od Ništa do Merdara, i tu priča staje. Prosečna brzina tom železnicom je 30 kilometara na sat. Ali, od Merdara nemamo ništa. Merdare tunel koji smo imali bombardovan je 1999. godine. Od Merdara do Prištine ne zna se čak ni stanje te železnice, tačnije ono što jesu pričali nezvanično to je da jedan deo te železnice uopšte ne postoji, da je to sve skinuto. Ako govorimo o modernizaciji te pruge, koja podrazumeva minimum 120 kilometara na sat, to znači čak izgradnju u jednom delu potpuno nove pruge. Procena je da bi nas to koštalo ko 950 miliona evra. Projektno –tehnička dokumentacija će moći da se radi tek onda kada bude snimljeno stanje od Merdara pa do Prištine. Kada to stanje bude snimljeno, što mi očekujemo posredstvom američkog fonda u narednih nekoliko meseci, onda će se lepo sesti na tehničkom nivou i videti šta to u stvari tačno znači. Šta znači za nas, u delu od Niša do Merdara, a šta u stvari znači za ovaj drugi deo koji praktično kao i da ne postoji. Ali, ono što je važno – pruga će se raditi, ne samo radi putničke veze, već pre svega zbog teretne.

Da li se i kada može očekivati uspostavljanje avio-saobraćaja?

Tu je negde stvar možda najkomplikovanija. Iako smo počeli pre nekoliko godina da pričamo o avio saobraćaju. Možda smo pre počeli da pričamo o avio-saobraćaju nego o auto-putu i železnici. Još uvek nismo uspeli da uspostavimo taj saobraćaj. Ono što sada već može da se nazire i da se zna jeste da će neke druge strane avio kompanije sigurno leteti na relaciji Beograd- Priština. Ali, nismo još uvek blizu toga da naša nacionalna avio kompanija leti na toj relaciji. Sa druge strane, imamo jednu dobru stvar. Srbija ima i Beograd ima direktnu vezu u vazdušnom saobraćaju sa Amerikom. Postoji velika potreba, dolaska u Beograd iz celog regiona da se leti za Ameriku. Mi ćemo pokušati da iskoristimo bar taj deo, da indirektno da ostvarimo dodatne prihode. Mogu se očekivati sledeće godine sigurno letovi, s tom razlikom, što to za početak sigurno neće biti srpska kompanija.

Koji je ključni značaj izgradnje ovih infrastrukturnih projekata za građane i Kosova i Srbije?

Da krenemo od  onog što se zove osećaj sigurnosti. Mislim da je važno, da kad god se rade infrastrukturni projekti ta zemlja, ti prostori su sigurni. Mislim da je svuda uvek važna bezbednost i sigurnost. Ja često kažem da smo to imali pre tridesetak godina, puno infrastrukturnih projekata sa celim svetom, možda nam se neke stvari ne bi desile. Pre svega bezbednost i sigurnost. Zatim, angažovanje naših kompanija u velikim infrastrukturnim poslovima. Mogućnost zapošljavanja koja mislim da je stvarno važna. Treća stvar koja u stvari jeste kišobran nad svim tim, to je jedan bolji život. Drugačiji je život kada vi imate infrastrukturu. Drugačiji je kvalitet života, drugačiji su uslovi života. Za sve ljude, i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. I osećaj da su zajedno, da su naši ljudi povezani. Mislim da je to ključni, najveći značaj, pre svega jedan drugačiji kvalitet života. To se pokazalo, gde god uradite 50 kilometara auto-puta. Ti prostori gde se gradi  auto-put izgledaju potpuno drugačije kada je taj put urađen, nego u vremenu kad ga nije bilo. Tako će da bude i sa Niš-Merdare-Priština, tako će biti i sa brzom saobraćajnicom, tako će da bude i sa železnicom.

Sporazum u Vašingtonu, dolazak DFC, ekonomija... Koliko to može da pomogne i da li smatrate da će pomoći ovim drugim razgovorima bilo u Vašingtonu bilo u Evropskoj uniji?

Mi ekonomisti često umemo da kažemo da tamo gde ništa ne može da prođe prvo prođe ekonomija i finansije. Tamo gde ništa ne prolazi, prođe novac. Mislim da je to veoma važno. To jeste neka prva stepenica. Puno vremena je prošlo, puno raznih pregovora se vodilo, mnogo je to teško za ljude koji žive dole, teško za nas koji sve to gledamo i pokušavamo da nađemo najbolji način da zaštitimo naše ljude, da zaštitimo našu teritoriju. Sa druge strane, važno je i da ti ljudi ne izgube nadu i da znaju da smo mi tu, ali da isto tako i bolje žive. Ekonomija je uvek prvi korak koji povezuje ljude, bez obzira šta i kakve interese imali ili kakva politička gledanja imali na celu situaciju. Ja stvarno mislim da ovo može da pomogne. Drugo, dolazak američkog fonda, nevezano ko će pobediti na izborima u novembru u  Americi, se neće promeniti. Kada se jednom naprave neki koraci kada govorimo o američkoj administraciji, oni su napravljeni, oni se ne povlače nazad. To je za nas jako dobro zato što je to jedna vrsta posredništva u nekim teškim situacijama, a sve je na kraju krajeva stvar ekonomije.