Protojerej-stavrofor Milija Arsović: Božić je temelj svih praznika

Protojerej-stavrofor Milija Arsović
Izvor: Kosovo Online

Evo velikog i radosnog dana samoga Božića, rođenja Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Božić je jako bitan i značajan svakom čoveku, pogotovo hrišćaninu, jer kroz Božić čovek dobija i spasenje, rekao je u intervjuu za Кosovo Onlajn arhijerejski namesnik, protojerej-stavrofor Milija Arsović, paroh kosovskomitrovački.

Bog se rađa, daje mu se ime Isus, što znači Spasitelj. Spasitelj sveta koji je uzeo na sebe grehe, da bi rodu ljudskome dao slobodu i radost. Da nije bilo Božića ne bi bilo ni ostalih praznika. Mnogo se radujemo tom divnom prazniku, temelju svih praznika.

Koliko sloboda „data ljudskom rodu“ ugrožava porodicu i da li je zajedništvo održava?

Sećam se kao dete rođeno u Metohiji u selu Budisavci, jedno od dvanaestoro dece u oca i majke, ta zajednica nas je sačuvala i mene i moju porodicu. Blago toj zajednici, gde ima radosti, gde ima ljubavi i sloge. Hvala Bogu i kod nas i u našim krajevima, dosta se rađa dece, naše majke Srpkinje rađaju i u ovom vremenu po petoro, šestoro, sedmoro dece, čak čujemo i deseto dete u porodici Vuković ovde u Kosovskoj Mitrovici. Kad vidite tu radost i tu lepotu, kad vidite to jedinstvo, osećate divotu. Kroz jedinstvo i pomaganje dobijamo ono što je potrebno i što koristi našem čoveku.

Svi hrišćanski praznici, kao i celokupno predanje Pravoslavne Crkve upućuje da čovek treba da ima ljubav ne samo prema bližnjima i onima koji ga vole, već i prema neprijateljima svojim. Kako?

Ko je vernik i čita Sveto pismo, može i da se moli za svoje neprijatelje. Gospod nam je dao tu zapovest da se pored bližnjih svojih, za koje se molimo, molimo i za neprijatelje svoje, da nemamo mržnju od nas prema nekome. Kao što je patrijarh Pavle stalno to govorio i potencirao, da nikako zlo ne ide od samog čoveka, pogotovo lično prema drugome i da ne budemo takvi kakvi su drugi, jer Bog od nas to traži, zato što smo hrišćani.

Od rođenja živite na Kosovu. Od ’99. godine delite dobro i zlo sa narodom. U teškim vremenima vam je poverena rukovođenje izgradnje više hramova, do saborne crkve Svetog Dimitrija u sevornom delu, podeljenog grada na Ibru. Kada se osvrnete iza sebe, kako vam to danas izgleda?

Stalno je bilo muke i nevolje, ali je bilo i radosnih i blagih dana. Setimo se ’99 godine kada je naš narod napuštao prostor Kosova i Metohije, tada sam i ja sa svojom porodicom napustio Đurakovac, gde sam bio sveštenik. Po blagoslovu nadležnog episkopa bio sam jedno vreme zadužen za srpska sela Banja, Crkolez, Dren, da bi oktobra meseca dobio akt za sveštenika u Zubinom Potoku gde sam bio do 2001. godine.

Kada narod ima strašna stradanja, kada narod progone, ja uzimam sebi obavezu, blagoslov i zadatak, da nastavimo izgradnju hrama u Zubinom Potoku, na 2000 godišnjicu hrišćanstva. Hvala Gospodu Bogu blagoslov se ispunio, narod je počeo da se okuplja oko svoga hrama, pravio je zajednicu i napravili smo taj božiji hram u samom centru. Imali smo sreću da nam blaženopočivši patrijarh Pavle osvešta hram.

Ja sam 20 godina na prostoru severa Kosova i Metohije od Zubinog Potoka, jednog divnog mesta, gde je narod imao stari hram koji je pretvoren u manastir, ali u samom centru Kolašinsci nisu imali hram i to je završeno.

Dobio sam blagodslov da 2001. godine budem u Leposaviću i sa tamošnjim narodom, započet velelepni, divni hram Svetog Vasilija Ostroškog, sa tek postavljenim temeljima,  u toj muci pronađemo jedinstvo da sagradimo hram. Pored oba hrama sagrađeni su i parohijski domovi gde žive i po dva sveštenika.

Narod u Mitrovici je imao crkvu Svetog Save u južnoj Mitrovici, od ’99 pa nadalje, narod nije imao pristup svom hramu, nije imao gde da se pomoli Bogu. Upornošću tadašnjeg Crkvenog odbora, zajedno sa nama sveštenicima, hram Svetog Velikomučenika Dimitrija započet je kamenom temeljcem, druge nedelje, septembra meseca, na dan Sabora Srba Svetitelja 2003. godine, da bi 2005. godine, na sam praznik Sv Dimitrija bio osveštan, opet sa divnim i velikim blagoslovom našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla, osvećenju je prisustvovao i blaženopočivši visoko preosvećeni mitropolit Amfilohije. Tu radost i blagodat osećamo i dan danas, daće Bog da tu radost osećamo na još mnogo i mnogo godina.

Badnje veče je saborno i svečano obeležavano u Severnoj Mitrovici, posebna radost za mališane, tradicionalno im Božić Bata deli paketiće, vladika Teodosije upali badnjak, izvede prigodan program i završi vatrometom. 

Svi smo svedoci pandemije koja vlada svetom, vernici hrama Sv Velikomučenika Dimitrija uskraćeni su za mnogo toga, kao što je bilo da sveštenik po blagoslovu nije išao u domove vernika. Kao crkva uvek smo brinuli o tome da vernici ne ostanu bez svetog pričešća uz sve moguće situacije koje su snašle u ovom vremenu, gde se vodilo računa o distanci, da se ne okupljaju.

Zbog velikog broja okupljenih proslavili smo hramovnu slamu, liturgija je odslužena ispred hrama i svi oni koji su postili ispoštovani mogli su da prime svetu tajnu pričešća i da se sjedine sa Gospodom Isusom Hristom.

Samom Božiću prethodio je post punih šest nedelja, ljudi su se pripremali zataj divan i radostan praznik. Trudićemo se da i ove godine bude odslužena večernja molitva, ne u hramu zbog situacije, pomolićemo se ispred hrama Sv Dimitrija, osveštaće se badnjak  i naložiće se ispred hrama, gde se ložio i proteklih 15 godina.

Božiću prethodi Badnji dan, svi oni vernici i sav naš narod koji slavi Božić, jer je Božić jeste porodični praznik, jeste zajednica, jeste ta radost, ali zajednica svih zajednica jeste crkva, jeste sveto pričešće.

Koja je vaša Božićna poruka?

Poruka za praznik Božića je da bude mir, da bude ljubav i da bude saradnja među ljudima. Svedoci smo ovih dana da se pevaju crkvene radosne pesme, gde anđeli pevaju „Slava na visinama Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja“ da bude mira, da bude dobre volje, da bude radosti, jer ako imamo taj mir i ako imamo tu čistotu, da čistota našeg srca ne bude samo u nama, već da bude uperena ka drugima, imaćemo i svako dobro, imaćemo i svaku radost. Da se radujemo Božićnom prazniku, da se radujemo Badnjem danu.

Srećno Badnje veče, Mir Božiji Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!