Vujičić: Jako je važno da je KiM u šest tačaka prioriteta sadašnje vlade

Danijela Vujičić
Izvor: Kosovo Online

Niko se do sada nije sveobuhvatno i iskreno borio za Кosovo i Metohiju kao aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Ova vlast se ne bavi praznim populizmom i manipulacijama koje su nas u prošlosti skupo koštale, rekla je u intervjuu za Kosovo Onlajn narodna poslanica u Skupštini Srbije Danijela Vujičić.

Narod veruje ovoj vlasti, zato što planski ulaže u poboljšanje uslova života, u kuće, stanove, infrastrukturu, u ekonomsko osnaživanje porodica. Na inicijativu predsednika, Vlade Srbije i Кancelarija za КiM koju je prethodnih sedam godina vodio gospodin Marko Đurić je realizovala desetine kapitalnih projekata interno raseljena lica, povratnike i socijalno ugrožene kategorije. KiM je deo nacionalnog investicionog plana 20-25, kojim je predviđeno 160 miliona evra.

Srpska lista je institucionalno uključena i nezaobilazna na kosovskoj političkoj sceni. Koliko je to važno za srpsku zajednicu na Kosovu i za vas sa pozicije narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije?

Činjenica da je naš narod na KiM postao složan i koherentan u odnosu na politička dešavanja i donešenje odluka o sopstvenoj budućnosti i danas je u stanju da kroz institucije u Prištini brani srpske nacionalne interese.

Srpska lista je nastala i postoji kao državni projekat Republike Srbije i celog srpskog naroda. U prethodnom periodu smo imali nekakve pokušaje kroz razne koalicije sabrane od različitih političkih parlamentarnih stranaka govorim o periodu od ’99. Pokazalo se da takva rešenja i ideologije, koje pre svega nisu bile jedinstvene u stavu odbrane srpskih nacionalnih interesa i ko god je to smišljao na takav način pokazalo se neodrživim.
Vlade pre 2012. godine i predsednici države u to vreme, ja se bar ne sećam, da su imali nacionalnu strategiju po pitanju KiM, odnosno način na koji će se problem rešavati. Loš pristup kosovskom problemu iz Beograda se reflektovalo i na terenu, svako je od političkih lidera na KiM vukao neki svoj politički program stranke kojoj je pripadao, ali niko nije sprovodio ono zbog čega su se politički lideri u to vreme okupili. Takvo sabiranje  je bilo osuđeno na propast i zato smo mnoge šanse i prilike propustili.

Zadovoljstvo mi je što sam 2013. godine, kao nosilac, tada, Građanske inicijative Srpska lista, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma učestvovala u njenom stvaranju, jer je upravo to govorilo koliko je politika Vlade Republike Srbije i predsednika, prvi put bila otvorena za narod na KiM.

Imamo strateške ciljeve imamo način na koji ćemo rešavati kosovsko pitanje. Suštinski je jako važno da danas, u ovom obliku kakvom postoji Srpska lista, najveća politička partija u Srba na KiM, jedinstvena. To je nešto što nam u ovom trenutku najviše treba. Pre svega nam je potreban mir, ali i političko jedinstvo na KiM i naravno, usaglašena politika sa Vladom Republike Srbije i predsednikom, koja nas može dovesti do očuvanja srpskih nacionalnih interesa na KiM.

Dijalog između Beograda i Prištine je nastavljen. Zajednica srpskih opština je kamen spoticanja. Priština ignoriše dogovorenu obavezu, Beograd insistira na uspostavljanju.

Zajednica srpskih opština u ovim okolnostima, najrealnijem obliku institucionalne zaštite srpskih nacionalnih, verskih i kulturnih interesa, kao takva je potrebna našem narodu na KiM. Od 15 tačaka Briselskog sporazuma u šest tačaka se govori o ZSO. Mi smo jedna od potpisnica Briselskog sporazuma upravo zbog uspostavljanja ZSO sa svim nadležnostima. Tu se, ne misli na potenciranje Prištine, na njihovom ustavu i zakonodavstvu da je reč o nevladinoj organizaciji, ono što je u Briselu dogovoreno jeste ZSO kao pravno lice sa izvršnim ovlašćenjima. Briselski sporazum je važan, ali je dijalog najvažniji, bitno je da mi kao strana potpisnica, naša vlada i predsednik Vučić, potenciramo da smo za dijalog. Jako je važno da je KiM u šest tačaka prioriteta sadašnje vlade, na drugom mestu, nakon pandemije kovida. To nam trasira put da još više ojačamo naš narod i našu državu i zahvaljujući tome zaštitimo i vitalne interese na KiM. ZSO je neizostavna u budućem dijalogu.

Spremni smo i otvoreni da razgovaramo, pa kad razgovaramo onda ćemo i naći rešenje. Ono što je važno jeste da smo sve tačke iz Briselskog sporazuma ispunili, na Prištini je da ispuni ovu tačku koja je jako bitna, sedam i po godina čekamo da se uspotavi ZSO.

Vašingtonskim sporazumom, je dat prioritet ekonomiji, poneo je i epitet istorijskog sporazuma. Na koji način će se reflektovati na dijalog posredstvom Evropske unije?

Ekonomska rešenja su jako bitna i ona su definisana Vašingtonskim sporazumom. Ne možemo mešati Briselski sporazum sa Vašingtonskim sporazumom, to je samo način na koji su Amerikanci izabrali drugačiji pristup rešavanju kosovskog problema, ali kada imate jedan takav sporazum koji jeste istorijski, to je pružena ruka Sjedinjenih Američkih Država, pre svega Srbiji i način da se čitav region osveži. Kada imate u ekonomiji i krvotoku privrede američke investicije to znači boljitak za sve, ne samo za Srbe, nego i za Albance, Bošnjake, Turke, Gorance itd. podstičete zapošljavanje, otvaranje malih i srednjih preduzeća, slobodan protok usluga, robe, kapitala i onda imate potpuno drugačiji pristup rešavanju problema. Uvek će postojati ko je prvi i ko će uspeti da reši pitanje KiM, i čije je to pitanje, da li Evropa treba da se bavi tim pitanjem ili je Vašington u ovom slučaju zauzeo možda jaču poziciju jer je promenio pristup. To na nama nije da odlučujemo, na nama je da uradimo ono što je dobro za naše građane, ono što će biti dobro pre svega za naš narod na KiM.

Nedavno ste proglašeni za najuspešniju ženu na Kosovu iz srpske zajednice u javnom životu, u obrazloženju je između ostalog navedeno da imate impresivnu obrazovnu, radnu i političku karijeru i zavidno društveno angažovanje u humanitarnim akcijama svih profila, edukaciji mladih i socio-kulturoloških marginalizovanih grupa. Koliko vam znači ova titula?

Najuspešnija žena na KiM za mene znači jednu veliku odgovornost, jeste laskava titula koja prija, daje mi podršku da sam dobro radila, da još uvek učim i da tek trebam mnoge stvari da naučim. Zapravo je potvrda za moj dosadašnji rad i ono što ću raditi u budućnosti. I ovo je poziv ženama, ne da se takmiče, ne treba nam takmičenje, jednostavno da rade na sebi, da uče i da se stalno bore za sebe, da ono što su uradile i planiraju da urade promovišu kroz zajednicu u kojoj žive.  Margaret Tačer je lepo rekla ‘ako želite da nešto bude rečeno pitajte muškarca, ako želite da nešto bude urađeno pitajte ženu’. Ne volim statistiku i mislim da je najmerodavniji kvalitet i resursi koje će ta žena doneti kao faktor koji učestvuje, na listama, lokalnim ili parlamentarnm i način na koji će doprineti boljitku svoje zajednice, energiju koju unosi da bi život sunarodnika na lokalu i uopšte bio bolji.

Zašto politika?

“Budućnost lepšeg i srećnijeg sveta je u rukama žena”, Moja životna priča nosi jedno iskustvo koje je bilo isprepletano borbom sa svim pogodnostima i nedaćama koje život nosi. Dešavanja devedesetih godina, koja su obeležila moje detinjstvo i moj život u Prištini trasirala su put bavljenja politikom. Tih godina sam se u politiku uključila kao volonter ’99. -2000. godine, a ozbiljnije sam počela da se bavim politikom 2004. godine kada sam dobila neka značajnija politička zaduženja.  To je neki put koji je obeležio moj život i bistvovanje u Kosovskoj Mitrovici gde sam se doselila iz Prištine. Smatram da na taj način, kroz institucije mogu da pomognem našem narodu i na mestima na kojima se odlučuje, a to nisu uvek bile političke funkcije. Bila sam direktor jedne institucije na KiM, itd. Trudila sam se da i na taj način pomognem našim ljudima. Želja za istinom i pomoći srpskom narodu da se naš glas čuje, je ostvarena kroz bavljenje politikom.

Okolnosti su vas uvele u politiku. Koja su vaša interesovanja, da se ne bavite politikom, šta bi bilo vaše opredeljenje?

Želela sam da budem radijski novinar, porasla sam u gluvoj sobi Radio Prištine. Uvek sam volela da budem gost redakcije na srpskom jeziku, moj otac je bio dugogodišnji urednik informativnog programa Radio Prištine, kasnije se bavio dokumentarnim reportažama, imam kolekciju od 180 njegovih dokumentarnih reportaža, vaša profesija me je uvek privlačila. Volim radijsko novinarstvo jer me oko kamere zbunjuje. Izabrala sam da se bavim politikom, to ne znači da se jednog dana kada budem prestala da se bavim ovim poslom, da ću se baviti novinarstvom. Danas imamo plejadu dobrih novinara i kada sretnem te ljude sa ponosom mogu da kažem, da se pozivaju na to da ih je moj otac učio prvim novinarskim koracima, i da je iza sebe, on je sada u penziji, ostavio dobre radijske novinare. Ne govorim samo o redakciji na srpskom jeziku, imamo eminentne novinare i redakcija na albanskom i turskom jeziku koje su bile tada na radiju, uz te ljude sam porasla i vaš posao i učila. Imam želju da nekada, kada se steknu uslovi i postoji mogućnost uradim autorsku emisiju na Radio Prištini, da se vratim I ponovo uđem u tu gluvu sobu. Sada je to Radio Televizija Kosova, ali nema veze, Radio Priština je Radio Priština.