Bećirović: Vučić se na Bledu založio da EU što pre prihvati sve zemlje Zapadnog Balkana

Zijad Bećirović
Izvor: Facebook

Na Bledu je 1. i 2. septembra održan 16. Strateški forum Bled (BSF), veoma važan događaj ne samo za EU, pošto Slovenije u ovoj polovini godine predsedava Veću EU, nego je njegov značaj velik i za zemlje Zapadnog Balkana.

Na BSF se raspravljalo o budućnosti EU, na kojem su se okupili njeni čelnici, među njima predsednik Evropskog veća Šarl Mišel, predsednik Evropskog parlamenta (EP) David Sasoli, slovenački premijer Janez Janša, u ulozi predsedavajućeg EU, premijeri Mađarske, Češke, Slovačke, Grčke, Hrvatske, državni sekretar Vatikana Pijetro Parolin i potpredsednica Evropske komisije za demografiju i demokratiju.

Čast da bude u društvu vodećih evropskih čelnika, koji su raspravljali o budućnosti EU pripala je i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji se na panelu o budućnosti EU svojski založio, da se što pre u članstvo EU prime sve zemlje Zapadnog Balkana.

Vučić je upozorio, da zbog postojeće politike proširenja među građanima Srbije, ali i drugim zemljama regiona stalno opada želja za članstvom u EU te naglasio važnost najnovije inicijative Otvoreni Balkan, koju je pokrenuo sa makedonskim i albanskim premijerom Zoranom Zaevim i Edijom Ramom.

Učesnici su sadržajnoj raspravi pokušali pronaći odgovore odnosno rešenja na sva važna pitanja kao što su npr. migracije. Predsednik EP Sasoli je rekao, da su migracije obeležile celu ljudsku istoriju i da se sa njima moramo suočiti na odgovarajući način, da one ne predstavljaju pretnju nego šansu za razvoj i prosperitet EU. Očekivano tome se suprotstavio mađarski premijer Viktor Orban, koji ni ovoga puta nije propustio priliku, da upozori na pretnju od „dolaska muslimana“ i pozove EU da što pre primi Srbiju u članstvo EU kao najvažniju zemlju u regionu pri tome naglašavajući, da je Srbija potrebnija EU nego EU Srbiji.

Rasprava je bila sadržajna i privukla je veliki interes ali nažalost kao i na većini ovakvih i sličnih foruma nemamo konkretnih odgovora odnos rešenja na izazove našeg vremena što očekuje većina građana.

Panel o proširenju EU je napunio dvoranu na Bledu. U raspravi je ponovno učestvovao slovenački premijer Janša, predsednik EP Sassolli, bugarski i slovenački predsjednik Radev i Pahor, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić i član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, premijeri Severne Makedonije, Poljske, Albanije, Kosova, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, novi visoki predstavnik (OHR) za BiH Kristijan Šmit, a izostao je iako je bio najavljen crnogorski premijer Zdravko Krivokapić.

Bolno pitanje je neizvesnost proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana. Učesnici su skoro konsenzualno istaknuli nepravednu i nepotrebnu bugarsku blokadu Severne Makedonije, koja onemogućava, da ta zemlja započne pregovore o članstvu u EU, a time je zablokirana i Albanija. Učesnici su ponavljali ono što je već u prethodnom panelu rekao predsednik Vučić, da se jednom konačno mora znati agenda prijema novih članica u EU što je prihvaćeno sa velikim aplauzom.

Albanski premijer Rama pozvao je bugarskog predsednika Radeva, da prestanu sa blokadom Severne Makedonije i naglasio, da su ljudi na Zapadnom Balkanu mnogo veći Evropljani od onih u samoj EU i da ne trebaju nikome dokazivati svoju pripadnost Evropi. Češki premijer Andrej Babiš pohvalio je Severnu Makedoniju i premijera Zorana Zaeva u zaustavljanju migracija i kako oni štite granice EU i pri tome iznio neobičnu ideju da zemlje Zapadnog Balkan budu primljena što pre u Schengen pa kasnije i u EU.

Bugarski predsednik Radev je negodovao što nije uvršten u panel o budućnosti EU pri tome aludirajući zašto je predsednik Srbije Vučić učestvovao sa evropskim čelnicima na panelu o budućnosti EU. O dijalogu između zvaničnog Beograd i Prištine nije vođena posebna debata, koja je bila u poprilično pomirljivom tonu i bez posebne konfrontacije stavova. 

Na BSF bi još izdvojili panel o postkovidnoj obnovi, panel bivših političkih čelnika i njihov pogled na budućnost te Dan Afrike. Potrebno je naglasiti, da su na ovakvim događajima važni bilateralni i neformalni susreti političkih čelnika, koji često pridonose otopljavanju odnosa ili uspostavljanju njihovih snažnijih personalnih odnosa.  

Očite su razlike o pogledu na budućnost Evrope. Postavlja se pitanje, da li je moguće postići sveopšti konsenzus o budućnosti EU, posebno za postkovidni period. Konsenzus je važan i za sam proces proširenja EU. Postoje dva izrazita bloka država, jedne se zalažu za jačanje EU i njenih institucija, dok druga grupa želi snažnije nacionalne države i oni spadaju u grupu tzv. suverenista i tu najviše istupaju države članice Višegradske grupe (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka).

Na BSF je učestvovalo oko 1800 učesnika. Pitanja je bilo mnogo, odgovora nešto manje, a rešenja za postojeće stanje i izazove još manje. Deficit vremena – EU uglavnom u svemu kasni.

Dosadašnja politika proširenja EU išla je na ruku evropesimistima u regionu i stoga ne iznenađuje smanjenje podrške evropskim integracijama među građanima regiona. Zbog toga EU mora korigovati svoju politiku proširenja kako bi zaustavila ovaj trend.

Piše: Zijad Bećirović, direktor instituta IFIMES iz Ljubljane