Iljazi: Hibridna forma ZSO

Ramadan Iljazi
Izvor: RTK

Da bi Asocijacija/Zajednica srpskih opština predstavljala centralni deo kompromisa između Кosova i Srbije, čini se da će biti potrebno njeno dalje pravno i političko osnaživanje. Opcije za Кosovo su prilično ograničene zbog presude Ustavnog suda Кosova od 23. decembra 2015. godine.

Međutim, još uvek postoje šanse, uključujući i uspostavljanje ASO/ZSO kao hibridnog mehanizma.

Nedavne ankete javnog mnjenja na Кosovu pokazuju da preko tri četvrtine građana uopšte nije zadovoljno trenutnim stanjem stvari u pogledu odnosa sa Srbijom i želi održivo rešenje u narednih pet godina.

Nova administracija u Vašingtonu ima priliku za novi pristup, ali i oživljavanje angažmana SAD i EU u dijalogu između Кosova i Srbije. Ovo će u velikoj meri zavisiti od volje Srbije - koliko zaista želi da reši pitanje Кosova.

Javna je tajna da predsednik Vučić nije istinski zainteresovan za rešavanje spora oko Кosova. Čini se da je njegov stav, kada je Кosovo u pitanju, da je nepostojanje rešenja (stasus kvo), zapravo - rešenje.

Takođe, iz perspektive Srbije, jasno je da nema izgleda za proširenje EU u bliskoj budućnosti, što dodatno slabi podsticaje za sporazum i sposobnost EU da "usmeri" predsednika Vučića na pravu stranu.

Međutim, eventualno rešenje će jednako zavisiti i od spremnosti Кosova na kompromis. Кosovski lideri koji poručuju građanima da neće biti kompromisa sa Srbijom nisu iskreni i hrane nerealna očekivanja.

Ali, kriterijumi za kompromis sa Srbijom moraju biti obezbeđivanje efikasne i unitarne funkcionalnosti države Кosovo. U ovom kontekstu, iz kosovske perspektive izgleda da su tri ključna pitanja koja će odrediti „konačni sporazum“ ili kompromis: status severa Кosova, status Srpske pravoslavne crkve na Кosovu i Asocijacija (Zajednica) srpskih opština.

Nijedan drugi sporazum između Кosova i Srbije u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa pod pokroviteljstvom EU nije stvorio više kontroverzi od sporazuma o uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Кosovu iz 2013. i 2015. godine.

Bosanski narativ je na Кosovu dominirao diskursom protiv uspostavljanja ASO/ZSO. Debata na Кosovu o ovoj temi je u mnogim slučajevima karakterisana velikom dozom nacionalizma i namernim pogrešnim predstavljanjem (činjenica) radi zastrašivanja (javnosti).

Takav diskurs je dodatno marginalizovao srpsku zajednicu. Nažalost, lideri kosovskih Srba često su pothranjivali takve strahove.

Na primer, izborni slogan Srpske liste koju podržava Beograd u nekom od prethodnih izbornih ciklusa bio je: “Danas glasamo za Srpsku, sutra gradimo Srpsku”, što je jasna aluzija da bi rezultat sprovođenja delova sporazuma o Zajednici srpskih opština (ASO/ZSO) doveo do nivoa samouprave srodnog Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.

Posle neuspeha nezvaničnih i navodnih pregovora o korekciji granica između Кosova i Srbije, ideja ASO/ZSO dobila je nov zamah.

Sporazum između Кosova i Srbije iz avgusta 2015. godine o „Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Кosovu - opšti principi i glavni elementi“ definisao je 12 ključnih oblasti nadležnosti, što uključuje, između ostalih, nadležnosti u lokalnoj ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, urbanom i ruralnom planiranju, povratku, pružanju javnih usluga, itd. Podrazumeva se da će pravosuđe i policija, kao što je već dogovoreno u Briselu između Кosova i Srbije, ostati u postojećem okviru unutar jedinstvene strukture.

Što se tiče odgovornosti, sve dok kosovska vlada na centralnom nivou zadržava administrativni pregled pitanja urbanog i ruralnog planiranja, kao što je to sada slučaj, zahvaljujući Zakonu o lokalnoj samoupravi, funkcionalnost države Кosovo neće biti ugrožena. Same opštine mogu sarađivati pri formiranju javnih preduzeća radi pružanja određenih usluga.

Zakon o međuopštinskoj saradnji može biti vrlo značajan u ovom kontekstu, jer se u njemu navodi da se opštinska saradnja zasniva na „obavljanju jedne ili više sopstvenih ili proširenih nadležnosti opština“.

Drugim rečima, opštine mogu uspostaviti partnerstvo radi zajedničkog obavljanja određenih nadležnosti. Što se tiče organizacione strukture, sporazum predviđa da će ASO/ZSO imati Skupštinu čiji članovi imenuju skupštine opština koje učestvuju, predsednika koji predstavlja ASO/ZSO, Savet od 30 članova u savetodavnom svojstvu, odbor sastavljen od 7 članova i administraciju, na čelu sa šefom uprave kojeg imenuje odbor.

Ovde je problematizovano pitanje statusa zaposlenih u ASO /ZSO i da li oni treba da budu državni službenici. Odluka Ustavnog suda Кosova se protivi takvom uređenju. Međutim, novi Zakon o javnim službenicima i odgovarajuće tumačenje njegove ustavnosti od strane Ustavnog suda predviđa potencijalna pravna i tehnička rešenja.

Iako status-kvo šteti i Srbiji i Кosovu, posebno šteti Кosovu jer uzrokuje nazadovanje. Čini se da oni koji teže ovakvom stanju u kosovsko-srpskim odnosima nameravaju da svako rešenje pitanja severa Кosova učine potpuno nečuvenim kako bi prikrili odsustvo normalnog rešenja.

Piše: Ramadan Iljazi, viši istraživač u Кosovskom centru za bezbednosne studije (КCSS).