Kosovu više nije potrebno Ministarstvo za evropske integracije

Poljokaj
Izvor: Koha ditore

Brisel i neke države članice olakšavaju rad sledeće vlade, verovatno koalicije PS-DSK, u smanjenju broja ministarstava. Jedno, za koje nema sumnje da bi ga trebalo ugasiti, jeste Ministarstvo za evropske integracije. EU još više usporava proces, u kojem Kosovo nije njen deo i nije poznato kada bi mogao biti. Stoga, imati ministra sada za nešto što bi moglo doći posle 10 ili 20 godina je luksuz koji Kosovo ne može imati. Proces približavanja EU ne treba ostaviti, ali zadatak koordinacije ministarstva može preuzeti neka kancelarija premijera.

Nakon određenih odlaganja u poslednje dve godine, kada se konačno očekivalo da će EU doneti odluku o otvaranju pregovora o članstvu s Albanijom i Severnom Makedonijom, Francuska je dala još jedan predlog. Zahteva da se metodologija promeni u procesu proširenja. Da bi proces postao "postupniji" (čitaj: sporiji) i da Komisija pripremi izveštaj za proleće sledeće godine o primeni nove metodologije. Drugim rečima, Francuska, koju snažno podržava Holandija, delom Belgija, a malo Nemačka, jednostavno samo što ne kaže da proces proširenja treba da se zaboravi na neko vreme i da se, jednom kada se reformiše EU, vrati ponovo na ovo pitanje.

U Albaniji i dalje postoji problem u vezi sa približavanjem standardima EU. Ima ih i u Makedoniji. Ali nema razloga da se odloži početak pregovora kao prvi korak u procesu koji će još trajati najmanje 10 ili 15 godina. Kako je ovih dana rekao komesar za proširenje Johanes Han, „možda će biti vremena za nove metodologije, ali zbog metodologije odluke se ne mogu zadržati“.

Zemlje poput Crne Gore i Srbije pregovarale su duži niz godina i nisu mnogo napredovale. Turska je započela pregovore pola sata pre Hrvatske 2005. godine, ali nije se mnogo pomakla. Ni EU više ne želi Tursku kao svoju članicu, niti je Turska zainteresirana za približavanje evropskim standardima.

Makedonija je prva krenula na put evropskih integracija, potpisavši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao prvi na samitu u Zagrebu 2000. godine. Niti joj pomaže činjenica da je Evropska komisija potvrdila da je ispunila sve uslove. A Evropska komisija je ovu potvrdu dala gotovo deset puta, deset godina zaredom. Albanija se takođe radovala u godinama kada Evropska komisija utvrdila da je i ona ispunila kriterijume za početak pregovora, ali odluka nedostaje. I Kosovo je takođe na svojoj koži osetilo da procena Evropske komisije da su ispunjeni uslovi ne vredi mnogo. To smo videli u ispunjavanju kriterijuma za viznu liberalizaciju.

Sve su to primeri da interes EU za proširenje sve više opada. Postoji većina koja je svesna da ovaj proces treba nastaviti i ubrzati, ali postoji i uticajna manjina koja radi na usporavanju i eventualnom preusmeravanju procesa.

U tim uslovima, kada je teško integrisati države koje je EU priznala kao takve i imaju status kandidata, Kosovo ima evropsku integraciju samo kao apstraktnu teoriju. Za glasove su političke strukture na Kosovu, ali i u EU, evropsku integraciju iskoristile kao pojam za stvaranje iluzije da Kosovo napreduje na putu ka EU, a u stvari čak ni formalno nije krenulo tim putem. Formalno pokretanje puta trebalo bi da podrazumeva formalnu prijavu za članstvo, što bi rezultiralo dobijanjem statusa kandidata.

Mnogo vremena, energije, finansijskih sredstava i administrativnih kapaciteta utrošeno je na ono što se naziva "procesom evropskih integracija". Kosovo je već duže vreme imalo odvojeno ministarstvo za ovaj proces. Treba jasno reći da su u ovoj vladi oduvek bili i odlični stručnjaci za svoj rad. Ali napredak na tom putu najmanje zavisi od tih stručnjaka. Kosovo je više zavisno od drugih ministarstava, tužilaštva i sudova, policije, Ministarstva energetike, poljoprivrede, životne sredine, industrije i finansija, obrazovanja i zdravlja. Budući da je u ovim oblastima Kosovo daleko od EU, dok su stručnjaci za evropsku integraciju na nivou svojih kolega iz EU i zemalja u regionu. S obzirom na dužinu vremena, broj stručnjaka koji se osećaju frustrirano, jer izgledaju poput ribara koji moraju uloviti ribu u suvom zemljištu, značajno se povećao.

Ali, kosovskim vladama nikada nije bio problem da imaju odvojena ministarstva za sve, ne samo za evropske integracije. Jer ministarstva su stvorena da budu uteha za rodbinu i članove stranke ili da izmire dugove prema više koalicionih partnera. Veliki broj vlada nije pomogao, ali je dodatno ometao komunikaciju Vlade Kosova sa EU. Jer nije bilo poznato ko je o čemu govorio, a često su iz iste vlade, u zavisnosti od ministara i njihove partijske pripadnosti, dolazile različite poruke i nije se razumelo kakav je položaj Kosova.

Brisel i neke države članice olakšavaju rad sledeće vlade, verovatno koalicije PS-DSK, u smanjenju broja ministarstava. Jedan, za koji nema sumnje da bi ga trebalo ugasiti, jeste Ministarstvo za evropske integracije. EU još više usporava proces, u kojem Kosovo nije njegov deo i nije poznato kada bi mogao započeti. Stoga, imati ministra sada za nešto što bi moglo doći posle 10 ili 20 godina je luksuz koji Kosovo ne može imati. Proces približavanja EU ne treba ostaviti, ali zadatak koordinacije ministarstava može se dati nekoj kancelariji premijera.

Na ovaj način bi nova Vlada Kosova poslala signal da jasno razume stvarnost i položaj Kosova u procesu evropskih integracija. Da se ne odriče namere i opredeljenja da jednog dana postane članica EU i približi se evropskim standardima što je više moguće, jer nema boljeg primera. Ali ona razume da je to daleka perspektiva na kojoj će Kosovo raditi, ali ne pod opsesijom.

S druge strane, građanima će poslati poruku da ozbiljno preuzima zadatak smanjenja broja ministarstava.

Piše: Augustin Poljokaj

Dopisnik Koha.net iz Brisela