Marinković: Nemoguće postići dugoročni mir bilo kojim rešenjem koje bi bilo nametnuto sa strane

Vladimir Marinković
Izvor: Twitter

Jedna od ključnih spoljnopolitičkih izazova za Srbiju sigurno će biti odnos sa novom američkom administracijom i predsednikom Džo Bajdenom.

Prvi izazov za bilateralne odnose je svakako pitanje kontinuiteta u odnosu na administraciju predsednika Trampa, a posebno u domenu nastavka ekonomske saradnje i uloge američke razvojne korporacije DFC i implementacije Vašingtonskog sporazuma. Projekcije mnogih analitičara su bile da će posle pobede Bajdena na predsedničkim izborima drastično da opadne i entuzijazam građana Srbije po pitanju podrške osnaživanju odnosa između SAD i Srbije. 

Koliko dobre poruke i konkretna pragmatična saradnja i uvažavanje legitimnih interesa jedne zemlje može da promeni ambijent govori i činjenica da je samo dve nedelje posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma između predsednika Vučića I predsednika Trampa podrska unapređenju odnosa dve zemlje je porasla 2.5 puta sa 11 na 26 odsto. Posle pobede Bajdena uprkos prognozi da će opasti entuzijazam podršci jačoj saradnji dve zemlje, istraživanje javnog mnjenja koje tokom decembra meseca radila agencija Faktor plus pokazalo je da je zainteresovanost građana Srbije nije opala i drži se stabilno na 21  odsto uz to da većina podržava postizanje strateškog partnerstva koje Srbija već ima sa Kinom, Ruskom Federacijom, Francuskom,  Italijom i čak ideju osnivanja Kancelarije za saradnju sa SAD koja bi bila još jedan instrument da se osnaže odnosi u svim oblastima društvenog života.

Našu javnost je uzburkalo pismo i čestitka predsednika SAD Bajdena koju je uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojoj je pored nekoliko rečenica u kojima podržava saradnju Srbije i SAD u svetlu obeležavanja 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa naše dve zemlje, savezništvo u Prvom i Drugom svetskom ratu, evropske integracije Srbje, eksplicitno je da i napisao da SAD očekuju da se pitanje KiM reši međusobnim priznanjem Srbije i “Kosova”. 

Za sve koji dobro poznaju američku političku scenu ovo nije veliko iznenađenje s obzirom da su ključni ljudi administracija koje je vodila Demokratska stranka bili i najgorljiviji zagovornici nezavisnoti tzv “Kosova” pokušavajući da nametnu Srbiji nezavisnost ‘Kosova” kao gotovu stvar, “realnost na terenu” koju samo treba da prati pristanak Srbije i suočavanje kako pripadnici tih administracija kažu sa “faktičkim stanjem”.

Predsednik Vučić je bio decidan i o odmah izjavio kako od toga nema ništa i da je Srbija kao i uvek spremna na dijalog, spremna na kompromis i na dugoročna rešenja koja će rezultirati stabilnošću i dugoročnim mirom za ceo region što je nemoguće postići bilo kojim rešenjem koje bi bilo nametnuto sa strane svejedno da li dolazilo iz Vašingtona, Moskve, Brisela ili nekog drugog centra moći.

Nekoliko stvari može da bude ohrabrujuće za Srbiju i našu borbu za ekonomski razvoj zemlje i obezbeđivanje regionalne stabilnosti sa posebnim akcentom na rešavanje pitanja KiM od kojeg definitivno zavisi budućnost naše zemlje i našeg naroda kojem i jeste u najboljem i najvišem interesu da se dođe do kompromisa kako bi naš narod na KiM bio bezbedan i kako bi mogao normalno i dostojanstveno da živi na svojoj zemlji i da prati u svemu dinamičan razvoj centralnog dela Srbije. 

Nesumnjivo je da je Vučić lider koji je uspeo da preokrene situaciju i da od naroda koji u poslednjih trideset godina samo gubi, napravi državu koja ponovo pobeđuje u ekonomiji, pobeđuje u borbi protiv Covid- 19, pored tradicionalnih saveznika stvara nova prijatleljstva i partnerstva u stvara privredno i infrastrukturno čudo ovog dela Evrope.

Naime, državni sekretar Blinken je odmah po postavljenju rekao da je Vašingtonski sporazum uz Avramove sporazume koje je Izrael potpisao sa više arapskih zemalja jedan od najznačajnih spoljnopolitičkih rezultata SAD i da Amerika nastaviti sa implementacijom sporazuma što je i vrlo logično s obzirom da je Vašingtonski sporazum personifikacija američke pragmatičnosti i napuštanja politike auto-pilota koja ne može da bude vraćena u pređašnje stanje.

Drugo, iako su demokrate u većini i u Predstavničkom domu i u Senatu , Komitet za spoljne poslove Kongresa je umesto Eliota Engela preuzeo Gregori Miks. Gregori Miks je demokrata koji je bio jedan od potpisnika pisma podrške Srbiji, tadašnjem premijeru Vučiću i našim naporima u oblasti ekonomije i regionalne saradnje koje je osam kongresmena 2015. godine poslalo tadašnjem državnom sekretaru Džon Keriju kada je sadašnji predsednik Bajden obavljao funkciju potpredsednika i koji neće sigurno koristiti američki Kongres za pozornicu kao Engel na kojoj je odrađivao svaki dolar albanske dijaspore i albanskih političara sa KiM prezentujući u kontinuitetu albansku propagandu američkim političarima, institucijama I građanima.

I treće i najvažnije je spremnost na borbu i aktivnost predsednika Vučića zahvaljući kome Srbija u SAD danas ima drastično više razumevanja i prijatelja nego pre nekoliko godina.

On je realno uspeo ono što je malo kome u istoriji pošlo za rukom a to je da sa jako skromnim resursima promeni kurs americke spoljne politike i od Srbije koja za sve administracije od Busa starijeg do Donalda Trampa predstavljala pariju i zemlju koju treba izbegavati u širokom luku napravi situaciju da Amerikanci počnu da uvažavaju našu zemlju i naše legitimne interese u svim sferama pa i po pitanju KiM. 

Vučić je uspeo da od najvećih sponzora kosovskih Albanaca i protivnika srpskih interesa napravi prijatelje, ljude koji danas imaju razumevanja za Srbiju i smatraju je ključnom državom regiona.

Među tim američkim političarima je i sadašnji predsednik Bajden koji je 90-ih uz senatora Mekejna i kongresmena Dejnu bio jedan od najglasnijih “jastrebova”. Isti taj Mekejn je 2015.  predvodio delegaciju 14 američkih kongresmena i senatora koji odaju veliko priznanje Srbiji i Vučiću za sve što je uradila tokom najvećeg talasa migrantske krize. U međuvremenu stvara odlične kontakte sa predsednikom Pododbora za Evropu Senata Ron Džonsonom, veoma uticajnim senatorom iz Teksasa Ted Kruzom, demokratom Kris Marfijem.  Na ekonomskom forumu u Davosu 2019. godine ima veome važan i težak sastanak na kojem prisustvuju kongresmeni Aderholt, Engel i senator Rodžer Viker predsedavajući Helsinskog odbora senata, sa savetnikom za nacionalnu bezbednost O Brajanom i mnogima drugima.

Građani Srbije ne treba da brinu, Vučić je pokazao da je spreman ali da ima potrebno liderstvo, mudrost i viziju da odbrani interese srpskog naroda i drzave. Kao dobar šahista, zbog novih signala koji dolaze iz Vašingtona, možda će promeniti stategiju, ali cilj i rezultat sigurno neće i uvek će biti usmeren na dobrobit naroda i budućnost naše države i dece. Borba za Srbiju je tek počela a Srbija i naš narod može da bude potpuno spokojan s obzirom da je Vučić za svoku zemlju beležio samo rezultate i uspehe, zabeležiće pobedu i u borbi za bezbednost i spokojan i dostojanstven život našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Piše: Vladimir Marinković, narodni poslanik SNS u Skupštini Srbije 

 
Moi
22. Februar 2021.
Bravo Bajden i engel