Obradović: Novi direktor CIA odlično poznaje Balkan, ali mu to neće biti prioritet

Darko Obradović
Izvor: Printskrin

Izabrani predsednik Bajden 11. januara je objavio svoj izbor za novog direktora CIA. Radi se o karijernom tvrdokornom profesionalcu Vilijam Barnsu koji je radni vek proveo u Stejt departmentu, a do imenovanja na poziciju direktora CIA obavljao je funkciju predsedika Karnegi zadužbine za svetski mir, jednog od najstarijih tink-tenkova u SAD.

Vrlo bogatu profesionalnu karijeru, koju je započeo u Reganovom timu, odražava pozicija izvršnog sekretara Stejt departmenta i Specijalnog pomoćnika bivših državnih sekretara Kristofera Vorena  i Medlin Olbrajt. 

Imenovanje predstavlja još jednu potvrdu Bajdenovih predizbornih obećanja, da će se imenovati profesionalni i apolitični kadrovi. Sa druge strane profesionalna biografija Barnsa donekle upućuje i na spoljnopolitičke prioritete koji će biti u fokusu nove administracije.

Ono što svakako dominira Barnsovom profesionalnom biografijom jeste pozicija ambasadora SAD u Moskvi i rad na nuklearnom sporazumu sa Iranom u Obaminoj administraciji. Barns je prvi direktor CIA koji dolazi na tu poziciju iz Stejt departmenta, sam izbor Barnsa pokazuje da Bajdenova administracija nastoji da u bezbednosnom sektoru više intenzivira spoljnopolitički senzibilitet. I ako je CIA svakako instrument spoljne politike SAD, ovim imenovanjem se samo dodatno ojačava ta funkcija sa imenovanjem karijernog diplmate koji je učestvovao u dovođenju Irana za pregovarački sto i potpisivanje sporazuma o nuklearnom naoružanju, a iz kog je Tramp „izašao“ kasnije.

Ono što svakako dominatno  karakteriše biografiju Barnsa jeste da je slavu stekao tokom aktivnosti na nuklearnom sporazumu sa Iranom, i tada je za njegovo ime prišiven termin diplomatija drugog koloseka-zadnjeg kanala. Diplomatija drugog koloseka podrazumeva nezvaničnu komunikaciju između država i političkih entiteta. Ovakav vid pregovora se u više navrata pokazao vrlo delotvornim jer otklanja prostor za propagandnu eksploataciju zvaničnih pregovora i ne ostavlja mesta za ostrašćenost u javnom menju strana u pregovorima.  

Za vreme mandata Donalda Trampa, Barns je važio za njegovog snažnog kritičara koji je u svojim tekstovima i analizama ukazivao na spoljno politički izolacionizam, umešanost Ruske Federacije u izborni proces u SAD, blag odnos prema ruskim subverzivnim operacijama. U jednom tekstu je čak upotrebio odrednicu da se Rusija šegači sa SAD. Naglašavao je značaj jačanja povezanosti i koordinacije na relaciji SAD i NATO saveznika-transatlanska saradnja, i krivio spoljnopolitički izolacionizam kao slabu osnovu transatlanske saradnje, usled čega se Rusija osilila u svojim spoljnopolitičkim aktivnostima i hibridnim operacijama u svom okruženju i postala pretnja po članice NATO i njihove političke sisteme.

O pojedinim iznetim tezama i zamerkama na račun odlazećeg predsednika Trampa od strane Barnsa, možemo raspravljati jer ukoliko vidimo aktivnosti na Bliskom Istoku, možemo videti vrlo živu aktivnost u cilju unapređenja izraelsko-arapskih odnosa koja je rezultovala uzajamnim priznanjima Izraela i arapskih država a formiranjem homogenizovanog fronta protiv iranskih regionalnih i globalnih aspiracija.
Barns kao vrsan poznavaoc delovanja Kremlja ima izuzetan pregled po pitanju geopolitičkih ciljeva Rusije.

U svojim tekstovima stavljao je fokus na Ukrajinu, kao državu koja je platila okupacijom Krima usled promene svoje geostrateške orijentacije u odnosu na Rusiju. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu dobro je da najviše pozicije u SAD zauzimaju ljudi koji su imali profesionalnog dodira sa ovim prostorom, pre svega zbog dobrog poznavanja međunacionalnih dinamika, međudržavnih odnosa, nacionalnih aspiracija kao i tereta ratnog nasleđa. Prema pojedinim navodima Barns je  sedam godina  bio involviran u zbivanja na Balkanu, period pred raspad Jugoslavija i godine posle.  

Naravno ne treba se zavaravati da ovaj naš prostor predstavlja visok prioritet u ovom trenutku, ukoliko sagledamo globalne svetske izazove od interesa za SAD, a to su pre svega Iran, Kina, Rusija i Bliski Istok, pandemija korona virusom. Po pitanju remetilačkog uticaja Rusije na svoje geostrateško okruženje, sasvima je jasno da je novi direktor CIA  vrsan poznavalac Rusije, njenih dometa i ograničenja, ali i destruktivnog potencijala koji se pre svega ogleda u asimetričnim-hibridnim operacijama. Takve operacije su svojstvene u zonama od interesa tkz. „ruski svet“ koje su  odavno prebačene i na zapadni teren. Jasno je da Bajdenova administracija imenovanjem diplomate Barnsa za direktora CIA nastoji da se odlučnije pozabavi delovanjem otuđenih režima i država. 

Sa stanovišta Zapadnog Balkana jasno je da Rusija nastoji da što duže održi ovaj prostor van evro-atlanskih integracija, kroz manipulacije i energetsku zavisnost regiona. Iz tog razloga dobro je što je na čelu CIA profesionalac koji poznaje njihov rad, ali ujedno poznaje i Zapadni Balkan, što ne znači da će se Barns pored svih izazova lično baviti Zapadnim Balkanom kao primarnim zadatkom, jer ipak odavno Zapadni Balkan ne predstavlja prioritet i ako nosi veliki potencijal za destabilizaciju Evrope.
 

Piše Darko Obradović, generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost