Evropski predlog ne garantuje Prištini nova priznanja

Sve dok nije objavljen, evropski plan o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova podgrejavao je nade u Prištini da će baš on označiti prekretnicu u stavovima članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo. Kada je predlog postao zvaničan, očekivanja su donekle splasnula, a politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da za pet članica EU ovaj dokument nije dovoljan da bi promenile svoj stav i priznale Kosovo.

U istom danu kada se ispred predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Briselu našao evropski predlog, ambasador Španije u Srbiji Raul Bartolomeo Molina rekao je da Španija nastavlja da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, u skladu sa međunarodnim pravom, dok je Rumunija, druga iz ove nepriznajuće petorke, posle te runde dijaloga potvrdila da ne menja stav. 

„Rumunija nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i taj stav je ostao isti“, poručeno je iz Ministarstva spoljnih poslova te zemlje.

Politikolog Gogić kaže da smatra da je osnovni motiv Kosova da prihvati evropski predlog upravo očekivanje, a možda i obećanje od nekoga, da će tim sporazumom dobiti još neko priznanje. 

„Kosovo zna da neće dobiti priznanje od Srbije, što bi za njih bilo najznačajnije. Tako da je drugi željeni ishod za Kosovo da ga makar ovih pet zemalja nepriznavača u EU priznaju. Takođe, te zemlje, osim Kipra, su i u NATO i one sprečavaju ulazak Kosova u Alijansu. Zbog toga se Kosovo nada da će to da bude ishod ovog sporazuma, a drugo je pitanje koliko je to realno. Najpre zbog toga što nije jasno da li je ovaj dokument koji je objavljan i prihvaćen. Ako jeste prihvaćen - na koji način? Potpisa nema i sada sve više govori o planu implementacije. Kada neko gleda sa strane, deluje da plan nije definitivno prihvaćen. Samim tim, to za ove zemlje nepriznavače nije dovoljno za promenu odluke i priznavanje Kosova“, kaže Gogić.

On ukazuje da pre svega pet članica EU imaju strah od presedana, odnosno da bi na primer Kosova mogli da se pozovu separatistički pokreti koji postoje u tim zemljama. 

„Da bi one priznale Kosovo, njima je potrebno da to više ne bude presedan, a to ne bi bio presedan onog momenta kada bi Srbija priznala Kosovo. Minimum koji bi njima bio potreban je da se postigne pravno obavezujući sporazum koji bi ratifikovale skupštine Srbije i Kosova. A ovaj sporazum to nije. On izgleda kao neka vrsta političke deklaracije i ne podrazumeva ni potpis, a izgleda ni ratifikaciju. Kao treće, u preambuli sporazuma se kaže da se zadržavaju različita gledišta o statusu, odnosno da status nije rešen, a dalje se navodi da to nije finalni sporazum. Kada se sve ovo uzme u obzir malo je verovatno da će ovih pet zemalja EU, bio taj dokument prihvaćen ili ne, da priznaju Kosovo“, zaključuje Gogić.

Inače, opozicione partije na Kosovu kada kritikuju Aljbina Kurtija zbog prihvatanja evropskog predloga, zameraju mu između ostalog to što u njemu nema priznanja Srbije niti garancija da će Priština dobiti priznanje od evropske petorke - Grčke, Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije. 

Prema podacima Beograda, od 193 države članice Ujedinjenih nacija, 106 ne priznaje nezavisnost Kosova, 84 ga priznaje dok tri nemaju jasan stav. Od 2017. pa do danas 27 država je povuklo odluke o priznanju Kosova.

Kosovski analitičar Bljerim Burjani kaže za Kosovo onlajn da su najmanje dve od pet zemalja saopštile da čekaju reakciju Srbije, odnosno da li će Srbija da promeni svoj stav po pitanju Kosova.

"Kosovo će uskoro priznati dve zemlje članice UN, koje su i deo petorke EU, a Kosovo će takođe kroz dve, tri godine postati postati deo NATO i to će biti kraj srpske priče oko Kosova", smatra Burjani.

Kako dodaje, za sada se u evropskom predlogu traži samo normalizacija odnosa.

"Srbija do 24. marta treba da odgovori da li je za normalizaciju odnosa, ili ne", kaže Burjani i dodaje da ukoliko se Srbija ne saglasi sa evropskim planom da će to biti "kraj srpske priče o EU integracijama".

Što se tiče perspektive obrnutog procesa, odnosno, povlačenja priznanja posle objavljivanja evropskog predloga, ovaj analitičar kaže da veruje da u Srbiji ljudi znaju da "povlačenje priznanja ne postoji".

"Postoji mnogo lažnih informacija od strane Srbije po pitanju povlačenja nezavisnosti Kosova, mislim da mnogi u Srbiji znaju da čin povlačenja ne postoji u međunardnim odnosima, pogotovo kada imamo na umu države koje su stabilnie i znaju šta rade kada przinaju jednu novu državu. Kosovo je odavno nezavisno i ne treba gajiti nadu da će se desiti totalni preokret. Priča o povlačenju priznanja je markting", smatra Burjani.

Govoreći o procesu povlačenja priznanja u narednom periodu, Ognjen Gogić kaže da će se on nastaviti ukoliko Srbija bude nastavila da vodi kampanju otpiznavanja.

„Povlačenja priznanja bila su dipomatska akcija Srbije koja je imala u vidu zemlje u razvoju – afričke, azijske, karipske... To je bila uspešna diplomatska akcija, ali to nisu zemlje koje imaju neki naročit interes vezan za Kosovo. Na odluke tih zemalja evropski predlog nema uticaja, tako da će se otpriznavanja nastaviti ukoliko Srbija bude nastavila da vodi kampanju otpiznavanja“, kaže Gogić.