Sastanak u Briselu imaće smisla ako Kurti prihvati obavezu o ZSO

Rezultat sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u ponedeljak u Briselu, zavisiće od međunarodnih posrednika i od toga da li će predstavnik Prištine prihvatiti da bez opstrukcija razgovara na temu Zajednice srpskih opština, smatraju sagovornici Kosovo onlajna iskusne diplomate Zoran Milivojević i Milovan Božinović.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekao je prethodnih dana da očekuje da u ponedeljak Beograd i Priština prihvate francusko-nemački plan, ali pitanje je kako će se Kurti izjasniti u vezi sa pitanjem realizacije već postignutih sporazuma, tačnije o formiranju ZSO, što se čeka još od 2013. godine.

Stavovi strana su dijametralno suprotni – predsednik Vučić istakao je da Beograd ostaje na svojim "crvenim linijama“, i insistira na uspostavljanju Zajednice srpskih opština pre bilo kakvih daljih pregovora, dok Kurti ne odstupa od stava da ga zanima, pre svega, međusobno priznanje.

U takvim okolnostima, čini se, mnogo će zavisiti od namera, ali i sposobnosti i volje evropskih posrednika.

Diplomata Zoran Milivojević kaže za Kosovo onlajn da nije optimista kada je sastanak u pitanju, imajući u vidu da Kurti i dalje insistira na maksimalističkim ciljevima, tako da uspeh sastanka zavisi od posrednika.

Ističe da na sastanku na stolu mora biti Zajednica srpskih opština, kao uslov da uopšte dođe do nekog proboja u dijalogu.

“Tek kada se zaokruži Briselski sporazum u celini, kada se formira ZSO, onda možemo očekivati neki napredak i razgovor na druge teme, uključujući i evropski plan. EU želi da podigne dinamiku, da napravi neki rezultat i da po svaku cenu obezbedi saglasnost Srbije da počne da se razgovara o evropskom planu. I da se, kako je to Lajčak izjavio, vode paralelni procesi, ZSO i evropski plan. To je za Srbiju neprihvatljivo”, naglasio je Milivojević.

Dodaje i da je za Beograd neprihvatljiva ideja da pitanje ZSO bude ugrađeno u evropski plan i da predstavlja jednu celinu.

“Šta će biti u ponedeljak - videćemo, ali sve zavisi od posrednika, odnosno od EU, ali i Vašingtona koji je uložio svoj politički autoritet i kredibilitet zalaganjem za uspostavljanjem ZSO, kao prethodnim pitanjem. Od toga će zavisiti bilo kakav uspeh u ponedeljak. Ako Kurti to ne bude prihvatio i ostane pri stavu da nema govora o ZSO, i da to ne želi na dnevnom redu, jedini je zaključak da on ima podršku nekih zapadnih faktora za takvu politiku, pa je pitanje da li se u budućnosti uopšte može računati na neki ozbljan dijalog i raspravu o normalizaciji”, smatra Milivojević.

Podvlači da ukoliko se ostane na Kurtijevoj poziciji, to je ozbiljan rizik za bezbednost i stabilnost na ovim prostorima i za sve procese iza kojih stoji Zapad i za koje se zalažu u funkciji mira i stabilnosti.

"Sve se to dovodi u pitanje, ako se dozvoli da Kurti sprovodi svoju politiku i pokuša da realizuje svoje ciljeve”, upozorava Milivojević.

Po njegovim rečima, s obzirom na Kurtijeve stavove, nikakav dogovor se ne očekuje u ponedeljak.

“To što oni vezuju za svoje ciljeve, jer i Vašingtonu i EU hoće da reše problem, imajući u vidu rusko-ukrajinski rat koji se produžava, pa bi da to zaokruže i definitivno ovaj region zatvore i da on bude u sferi transatlantske zajednice - to je druga stvar. Ali, Srbija ima svoje nacionalne interese kojih se neće odricati i nema šanse da promeni stav da se odrekne ZSO i da dozvoli da uđe u dijalog koji treba da bude instrument za stvaranje uslova za priznanje Kosova”, zaključio je Milivojević.

Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović ocenjuje da je sastanak u Briselu pripreman "dugo i kontroverzno“, te da bi, ako se pokaže da sagovornici i dalje ne mogu da razgovaraju konkretno onda to bio veliki udarac za proces, da bi bilo pitanje kako ga dalje nastaviti.

Napominje da je EU uložila mnogo političkog i svakog drugog autoriteta, a s obzirom da je ZSO ispregovarana i obećana, mora i neko iz Unije da kaže da će to biti urađeno.

"Jer, ako se to ne kaže, i Kurti koji je sklon maksimalističkom stavu i verbalnim egzibicijama ostane pri svom, treba se zabrinuti za dijalog. Rekao bih da EU to ima u vidu. Veliki su rizici da se taj razgovor začas izgubi u nekom bezizglednom nadgornjavanju. Ali to je nešto što se vidi i to se mora sprečiti“, rekao je Božinović.

Dodao je da će neki dobitak sa predstojećeg sastanka biti i započinjanje konkretnog dijaloga o ZSO, ali ukazuje da i to može da traje dugo.

"Osnovano je očekivati da će jednom kada obe strane prihvate Šolc-Makronov plan i dijalog biti ozbiljniji i sadržajniji, jer to je onda već neka vizija budućnosti, ali ne možete je dezavuisati još na početku, a tome je Kurti sklon. Treba se pripremiti za teži dijalog nego do sada, na premisama tog plana“, kazao je Božinović.

Ako se EU postavi čvrsto, što je jedino razumno, i insistira na ZSO, onda bi usledile sve implikacije Šolc-Makronovog plana.

"Rok do kraja godine za dogovor je suviše optimističan, možda do sredine sledeće, ali od ovakvih pregovarača i sa svim što smo videli, nemam hrabrosti da očekujem. Sve je moguće ako se obe strane uozbilje, a sada je šansa“, rekao je Božinović.