Elek: Kontinuitet Kurtijeve politike za srpsku zajednicu ne donosi optimizam

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio je da kontinuitet politike Aljbina Kurtija za srpsku zajednicu ne donosi optimizam, navodeći da je, ukoliko se nastavi dosadašnja politika, realno očekivati dodatne pritiske, posebno u institucionalnom i bezbednosnom smislu, prenosi Kurir.

Elek je u intervjuu za Kurir istakao da zdravstvo i obrazovanje predstavljaju stub opstanka srpskog naroda na Kosovu. Takođe, ponovio je da dijalog nema alternativu, ali da mora biti zasnovan na sprovođenju već postignutih sporazuma, kao i da politički predstavnici Srba očekuju konkretne korake ka formiranju ZSO.

Mnogi su prošle nedelje bili iznenađeni vešću da ste podneli ostavku na mesto poslanika u kosovskoj skupštini. Zašto ste se odlučili na taj potez i ostavili javnost bez obrazloženja? 

Odluka o podnošenju ostavke nije bila ni laka ni ishitrena. Ona je rezultat dugotrajnog političkog promisljanja i odmeravanja obaveza oko vodjenja nase stranke ali i mojih obaveza kao decijeg hirurga. Zajedno sa saradnicima odmereno je doneta odluka. Ipak, zelim da naglasim da i posle moje ostavke srpski narod ima hrabre i odgovorne predstavnike u parlamentu koji se u nemogucim uslovima bore za nas narod. 

Aljbin Kurti upravo je postao premijer u novoj vladi Kosova. Šta taj kontinuitet može da znači za srpsku zajednicu? Pribojavate li se da će Kurti, politički još čvršći, biti još nemilosrdniji prema Srbima? 

Kontinuitet politike Aljbina Kurtija, nažalost, za srpsku zajednicu ne donosi optimizam. U prethodnom periodu videli smo niz jednostranih poteza koji su dodatno pogoršali položaj Srba i produbili nepoverenje. Ukoliko se takva politika nastavi, realno je očekivati dodatne pritiske, posebno u institucionalnom i bezbednosnom smislu. Podseticu vas da i pored političkih turbulencija u Prištini Kurti ne prestaje sa institucionalnim pritiskom na naš narod kroz najavu primene tzv. Zakona o strancima i voziloma, pa i nastojanjima da se mimo sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština silom rešava položaj zdravstvenih i obrazovnih institucija. Ipak, naš cilj nije podizanje tenzija, već insistiranje na poštovanju dogovora i osnovnih ljudskih prava. 

Srpska lista je već na usvajanju kosovskog budžeta morala da reaguje i upozori javnost da ni jedan evro nisu dobile opštine sa srpskom većinom. Kako to objašnjava centralna vlast? 

Zvanična objašnjenja centralnih vlasti svode se na tehničke razloge i proceduralne formulacije, ali suština je politička. Izostanak finansijske podrške opštinama sa srpskom većinom pokazuje selektivan pristup koji produbljuje institucionalnu diskriminaciju. Time se direktno ugrožava funkcionisanje lokalnih samouprava i kvalitet života građana, što smatramo neprihvatljivim. Ujedno to jeste poruka. Ako vam kažem da su za opštinu Severna Mitrovica predvideli 100.000 evra za izgradnju navodnog muzeja genocida, onda su reči suvišne. 

Najave o integraciji srpskog zdravstva i školstva u kosovski sistem poklapaju se s početkom primene Zakona o strancima, a to je 15. mart. Ima li načina da se to spreči?

Srpsko zdravstvo i obrazovanje predstavljaju stub opstanka našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Svaki pokušaj njihove prisilne integracije bez dogovora i saglasnosti srpske zajednice predstavlja ozbiljan problem. Načini za sprečavanje postoje kroz političku borbu, diplomatske kanale i međunarodne institucije. Insistiraćemo na tome da se sva pitanja rešavaju dijalogom, a ne jednostranim odlukama, i da se položaj ovih stubova našeg opstanka rešavaju u dijalogu Beograda i Prištine kroz formiranje ZSO. Na našim sastancima smo više nego jasno ukazali međunarodnim predstavnicima da bi jednostrani potezi Prištine a njihovo eventualno ćutanje značilo da postoji plan etnickog čišćenja srpskog naroda. 

Koliko u međunarodnoj zajednici ima sluha za upozorenja Srbije i predstavnika Srba na KiM da su te mere izrazito diskriminatorne i direktno uperene protiv opstanka Srba na KiM? 

Postoji određeni nivo razumevanja, ali često izostaje konkretna reakcija. Međunarodni predstavnici priznaju da postoje problemi, međutim očekujemo odlučnije korake i jasnije poruke prema Prištini. Naša obaveza je da kontinuirano ukazujemo na realno stanje na terenu i da tražimo doslednu primenu međunarodnih sporazuma. Međunarodna zajednica ne sme biti nemi posmatrač nasrtaja iz Prištine. 

Problema ima u lokalnim sredinama gde su se Srbi kao politički činioci vratili u vlast. Koji su najveći, sa čim se suočavaju opštinske vlasti u situaciji kada naspram sebe imaju centralnu vlast koja u najmanju ruku nije kooperativna? 

Najveći problemi su administrativne blokade, ograničavanje finansiranja i stalni politički pritisci. Lokalni lideri pokušavaju da rešavaju svakodnevne probleme građana, ali se često suočavaju sa opstrukcijama koje dolaze sa centralnog nivoa. Uprkos tome, nastojimo da očuvamo institucionalni kapacitet i stabilnost zajednice. Opštine su ostavljene u haosu, sa 80 odsto zaposlenih Albanaca koji ne znaju da rade taj posao već su umesto njih ranije to radile druge opštine. Policijska represija nad lokalnim organima vlasti je svakodnevna, što se graniči sa policijskom okupacijkm. 

Promene u američkoj spoljnoj politici koje sprovodi Tramp mogle bi da donesu promene u smislu konfiguracije i prisustva, odnosno smanjivanja trupa Kfora na Kosovu i Metohiji. Šta bi moglo da se desi i kako bi to uticalo na bezbednost Srba na KiM? 

Svako smanjenje međunarodnog bezbednosnog prisustva izaziva zabrinutost među Srbima, jer Kfor predstavlja ključni faktor stabilnosti i sigurnosti. Ukoliko bi došlo do promena, za nas bi to bio opasan scenario jer su se kosovske institucije pokazale kao nacionalisticki mehanizmi za pritisak na naš narod. Bez adekvatnih snaga Kfor bi se povećao osećaj nesigurnosti među stanovništvom. 

Ove nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom. Jeste li optimista u pogledu nastavka dijaloga i šta bi po vama bila realistična očekivanja u ovoj godini? 

Dijalog nema alternativu, ali mora biti zasnovan na sprovođenju već postignutih sporazuma. Naša očekivanja za ovu godinu bila bi smanjenje tenzija i konkretni koraci ka formiranju Zajednice srpskih opština, što je ključni element za poverenje. Optimizam postoji samo ukoliko akteri iz Prištine pokažu spremnost na kompromis i poštovanje preuzetih obaveza, a međunarodna zajednica doslednost u poštovanju onog što je dogovreno.