Tomašević: Roditelji su nas učili da je KiM kolevka srpske duhovnosti

Roditelji su nas učili da je KiM kolevka srpske duhovnosti, bez obzira na burnu istoriju koje ovo podneblje sudbinski nosi, nikada nije izgubilo na značaju u našem narodu, mislim da s vremenom još više raste, kazala je u intervjuu za Kosovo Onlajn, naša pop pevačica Jelena Tomašević.

Prepoznatljiva po jedinstvenom vokalnom umeću i interpretaciji za koju je ponela nebrojeno nagrada u zemlji i inostranstvu, predstavnik Srbije na pesmi Evrovizije i dobitnik nagrade "Zlatna značka grada Beograda za doprinos srpskoj kulturi" Jelena Tomašević Bosiljčić za Kosovo Onlajn govorila je nakon koncerta koji je održala u Zubinom Potoku na severu Kosova.

Moja mama je rođena u Banjskoj, kao devojčica je došla u Kragujevac, tatino poreklo je stara Hercegovina, roditelji su nas učili da je Kosovo i Metohija kolevka srpske duhovnosti, bez obzira na burnu istoriju koje ovo podneblje sudbinski nosi, nikada nije izgubilo na značaju u našem narodu, mislim da s vremenom još više raste.

Pretprošle godine sam pevala u Gračanici, imali smo vremena, bio je vikend, obilazili smo naše manastire, ono što je mene fasciniralo su Visoki Dečani, bila mi je velika želja da odem tamo, posle tog obilaska zaista sam se osećala nekako divno i uzvišeno, kaže Tomašević.

Muzikom je počela da se bavi od svoje sedme godine, sa trinaest godina je proglašena za vokalnog solistu u KUD-u “Abrašević” i tada je već bila zapažena u izvođenju izvorne, tradicionalne muzike. Od samog početka je pevala kosovske pesme.

"Muzika sa ovog podneblja je u meni budila neverovatno uzbuđenje, tako je nadahnjujuća muzika. Kao dete sam igrala u folkloru u Kragujevcu, već u petom, šestom, razredu osnovne škole sam postala vokalni solista, najmlađi solista u istoriji postojanja KUD-a, nekako uvek su na mom repertoaru bile pesme sa juga Srbije, zapravo odavde sa KiM. “Ej dragi, dragi” je pesma koju sam naučila od Jordana Nikolića. 1999. godine sam je čula na Radio Beogradu tj. moj tata koji je noćima slušao i snimao te stare izvorne i narodne pesme, pustio mi je tu pesmu, zaljubila sam se istog momenta, odnela sam je u Abrašević, snimili smo je za Radio Beograd kao arhivski snimak, još davne 2000. godine kad sam imala 19 godina. Posle toga su snimile i Legende i Cakana, ubrzo je ta pesma postala hit, ali eto prvi je Jordan Nikolić snimio tu pesmu za arhivu Radio Beograda,"- kaže ona. 

Ističe da nikada neće zaboraviti kada je posle emitovanja te pesme u emisiji “Leti, leti pesmo moja mila”, gde su izvođene razne pesme sa svih podneblja naše zemlje, javio Dragan Nikolić, kao naš poznat, istaknut glumac.

"A čovek živi i radi u Francuskoj i tamo piše pesme, on je tekstopisac i kompozitor pesme “Kosovski božuri”. To nisam znala, ali kad se javio i rekao da je baš tako zamišljao da njegova pesma zvuči, bila sam iskreno dirnuta. Uskoro treba da se nađemo da preslušam pesme koje je komponovao, pošto planiram da radim jedan album sa narodnim, starim i novim komponovanim pesmama koje su u tradicionalnom duhu. Iskreno se nadam da će biti još neka pesma koja će biti kao “Kosovski Božurovi” koja će izazvati takvo nadahnuće i kod pevača, ali i kod svih onih koji je slušaju,"- kaže Jelena Tomašević.

Na internacionalnoj muzičkoj sceni na koncerrtima izvodi i izvorne, narodne pesme. 

"Nastupala sam više puta u inostranstvu, najviše zahvaljujući Evroviziji koja mi je donela puno ljubitelja moje muzike u inostranstvu i u našoj dijaspori, na koncertima uglavnom pevam svoje pesme pop muziku, ali uvek iskoristim jedan deo koncerta, da otpevam onako šarenoliko više nekih narodnih i izvornih pesama, pesma Kosovski božuri je uvek na repertoaru, to je toliko poznato i autentično da nema potrebe da objašnjavam, sama pesma govori apsolutno sve, o ovom podneblju tako da ljudi to razumeju i osećaju i nemaju potrebu ni da pitaju,"- kaže ona. 

U intervjuu za Kosovo Onlajn komentariše muzičku scenu kod nas.

"Kod nas kao i u svetu trendovska muzika je aktuelna, to nije ništa novo i izmišljeno, nešto što ne postoji od uvek, bitno je samo održavati balans između trenda i onoga što je dosledno, nešto što stoji kao kontinuitet, tako da svuda u svetu postoje dve struje – trendovska muzika i nešto što je klasika, nešto što opstaje kod pojedinih pevača. Ja pripadam toj drugoj struji, dosledna sam sebi, bez obzira na trendove, imam svoju publiku, koja to zna da poštuje, zna da ceni i zato je uvek na koncertima fantastično, ljudi znaju pesme, prate moj rad. Mislim da mediji treba da igraju veliku ulogu u balansiranju trendovske i druge muzike koja opstaje svih ovih godina, uprkos onome što se nameće kroz medije", navodi Tomašević.

Tomašević se uspešno bavi i sinhronizacijom u dugometražnim animiranim filmovima. Kom liku iz sveta dečije mašte biste pozajmili glas?

"Iskreno, nisam znala da znam da sinhronizujem crtane filmove, kad je usledio poziv, prihvatila sam više iz radoznalosti, da vidim, da li ja to mogu, ali sam im negde naglasila da ukoliko ja to ne uradim kako treba, oni pozovu nekog glumca ili glumicu. Međutim, toliko sam se dobro snašla u prvoj verziji “Malog princa”, tu sam pozajmila glas liku majke devojčici koja je prijateljica Malom princu . Predivan crtani fil, nije bilo nešto puno mene, tako da to nije bilo strašno. Onda je usledio drugi poziv, za crtani film “Deda Mraz i društvo”, gde sam pozajmila glas, čuvenoj francuskoj glumici Odri Tatu, što je za mene bilo zaista neverovatno. A Nikola Kojo je pozajmio glas Deda Mrazu, imamo puno zajedničkih scena, jer smo u filmu ja Baka Mrazica, a on Deda Mraz. To je meni bilo neverovatno, na premijeri ja i Nikola Koja zajedno se poklanjamo. Bilo je neobično iskustvo, potpuno drugačije od svega što radim svih ovih godina I lepo je kad se malo iskoči iz nekog klišea i uradi nešto što nije očekivano.  Volela bih da pozajmim glas liku Male sirene, pošto je ona omiljeni lik mojoj ćerki Nini, ona tako s vremena na vreme menja omiljene likove, trenutno je Ariela omiljena, tako da eto javni poziv onima koji budu radili Malu sirenu, da me pozovu da joj pozajmim glas", kaže Tomašević. 

Tomašević kaže da bi volela sa svojim bratom da snimi duet.

"Volela bih iskreno, sa svojim rođenim bratom Darkom da snimim, to uvek pričam, a nikako da to uradim. Volela bih da nešto konkretno uradim po pitanju toga, jer moj brat Darko odlično peva, stariji je dve godine od mene i u Kragujevcu ima svoj bend, tamo radi i peva, u lokalu je i poznat, ali ne voli ovaj javni život – slikanje, davanje intervjua, gostovanja po televizijama, to nije u njegovom fazonu. Na žalost nije ostvario neku veću karijeru, želela bih da snimimo duet u znak naših zajedničkih nastupa, kada smo počeli oboje, imali smo bend u Kragujevcu i nastupali smo po našim klubovima i nekim fantastičnim mestima, gde smo okupljali naše društvo i oni koji to nisu bili, dolazili su na naše svirke i to je zaista bilo divno, tako da eto sa Darkom,"- kaže Tomašević.