Veber: Konačni sporazum stvoriće jedno novo Kosovo gde će Srbi i Albanci živeti u miru

Analitičar u Savetu za politiku i demokratizaciju u Berlinu Bodo Veber u intervjuu za Kosovo Onlajn navodi da u 2021. godini očekuje resetovanja dijaloga, ali i naglašava da veruje da će “jedan konačni sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine stvoriti jedno novo Kosovo, gde će srpska i albanska zajednica za početak živeti mirno jedno pored druge”.

“Na jednoj strani, 2020. je bila još jedna izgubljena godina u dijalogu, u smislu da već od početka tvz. nove faze u dijalogu, odnosno poslednje tri i po godine, još uvek uopšte nemamo prave pregovore o konačnom, sveobuhvatnom sporazumu. Na drugoj strani, 2020. je bila godina u kojoj je definitivno poražena opasna ideja o razmeni teritorija, koja bi jedino udovoljila ličnim interesima dva predsednika i nekolicini neodgovornih predstavnika Zapada, dok bi dovela do kolektivnog egsodusa kosovskih Srba južno od Ibra, a sever bi završio u nekoj autokratskoj Srbiji sa statusom slično Kuršumliji. To bi dovelo do opasne destabilizacije celog regiona Zapadnog Balkana”, kaže Veber.

Da li očekujete neke konkretne dogovore i pomake u dijalogu u 2021?

Očekujem rekonstrukciju, povratak tesne transatlantske saradnje i pravo resetovanje dijaloga koji će voditi do početka istinskih pregovora o sveobuhvatnom sporazumu na osnovu principa prvobitnog političkog dijaloga iz godine 2014, a koji su svojevremno prihvaćeni i od strane Beograda, odnosno da je vreme menjanja granica na Balkana prošlo i da se Beograd mora okrenuti realnoj politici na osnovu činjenice da je najvećim delom sam odgovoran za gubitak Kosova, pa da fokus dijaloga mora biti na normalizaciji bilateralnih odnosa i obezbeđivanju institucionalno-političkih uslova za normalan život Srba na Kosovu.

Od završetka konflikta 1999. Srbi koji su izbegli iz gradova nisu se vratili nazad - Priština, Peć, Prizren...Da li to vidite kao neuspeh međunarodne zajednice i mislite li da će se Srbi vratiti nazad u gradove gde su živeli do 1999?

Verujem da jedan konačni, sveobuhvatni sporazum koji će zaokružiti kako nezavisnost Kosova, tako i kolektivna prava i zaštitne mehanizme za kosovske Srbe, morati da stvori jedno novo Kosovo, koje neće biti povratak ni u 1999. ni u 1989. nego novo društvo koje će omogućiti da albanska i srpska zajednica mogu za početak živeti mirno jedne pored druge, a na duži rok onda i ponovo zajedno, možda bolje nego što je to bilo slučaj u AP Kosovo. To će i omogućiti da srpska omladina ima budućnost na Kosovu, a onda i povratak srpskog života u većim gradovima.

Specijalni sud je sada u centru pažnje. Pala je i vlada Avdulaha Hotija, ukupno treća kosovska vlada u 17 meseci. Kako gledate na to i šta očekujete od izbora?

Verujem da smo na početku odlaska ratne generacije političara na Kosovu, odnosnu smene generacija u političkim elitama. Dobro što je Ustavni sud Kosova naterao parlamentarne stranke da se uskoro ide na izbore, umesto da sadašnje nestabilno stanje traje sve do aprila, što bi dovelo to toga da nema pregovora između Srbije i Kosova do leta.

Beograd i Priština nisu uspeli da približe stavove i na poslednjem sastanku u Briselu po pitanju imovine. Vaš komentar, ali i na to da Beograd poseduje 58 odsto zemljišta na Kosovu po katastru (SPC, privatna i društvena imovina)?

To što Srbija "ima" 58 odsto zemljišta na Kosovu je priča u duhu da je Kosovo Srbija. Vidite, EU je bila pripremila resetovanje pregovora u jesenu prošle godine, odnosno sa odlaskom stare Evropske komisije i Mogerinijeve, a taj poduhvat je uništen imenovanjem i delovanjem Ričarda Grenela. Sa potpisivanjem tzv. Vašingtonskog sporazuma 4. septembra 2020, u julu započeti pregovori pod vodstvom Miroslava Lajčaka su svedeni na puke pred-pregovore - stanje koje će trajati sve do ulaska nove američke, Bajdenove administracije 20. januara. To što Brisel umesto da prizna sebi tu činjenicu i shodno tome prilagodi započete pregovore, nastavio pregovore kao da se ništa nije desilo, nažalost, pretvorilo je te iste pregovore u mimikriju. Sasvim logično da je to otvorilo mogućnost i jednoj i drugoj strani, a pogotovu Beogradu za razne manipulacijske igre i ideološka pozicioniranja za domaću upotrebu - kao i ovu o nasledstvu i imovine. Ja verujem da čim je uspostavljen prvobitni okvir i principi pregovora, u koje spada, a zna to dobro predsednik Vučić, priznanje Kosova od strane Srbije u jednom dužem procesu implementacije konačnog sporazuma koji bi trebalo da se završi ulaskom Srbije u EU, naći će se realna rešenja i za sve otvorene bilateralne teme, uključujuću i ovu.

Smatrate li da bi EU trebalo da ubrza pregovore oko prijema članstva zemalja Zapadnog Balkana, jer neki analitičari navode da je izneverila očekivanja država Zapadnog Balkana. Mnogi uzimaju za primer Severnu Makedoniju, koja je ispunila sve zahteve, pa nije otvorila pregovore, viznu liberalizaciju za Kosovo?

Ne mora se ubrzavati proces, ali se EU u 2021. mora zaista uozbiljiti u politici proširenja. Dve godine, 2018. i 2019. Severna Makedonija je bila kolateralna šteta prepucavanja na liniji Berlin-Pariz do neodgovorne blokade proširenja od strane francuskog predsednika Makrona u oktobru 2019. A pošto je to rešeno, bugarska vlada je sebi dopustila da prebaci svoju unutrašnjo-političku krizu na teren proširenja i ponovo pretvori Severnu Makedoniju u kolateralnu štetu. Ja sam ipak optimista da će ta blokada biti rešena u 2021. odnosno posle parlamentarnih izbora u Bugarskoj, kao i da ćemo konačno videti odblokiranje procesa vizne liberalizacije za Kosovo. Drugi sramni faktor diskreditovanje politike proširenja, gde je isto tako Kosovo postalo kolateralna šteta unutrašnjih odnosa u EU, u ovom slučaju nejedinstva u EU politici azila i migracije.