Da li bi mesto nosioca liste na izborima moglo da izazove poremećaj u Samoopredeljenju?

Jedna od 47 osoba koje su pogođene presudom Ustavnog suda da osobe koje su u protekle tri godine osuđene zbog nekog krivičnog dela ne mogu da se kandiduju za poslanike jeste i predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti, piše Lajmi.net.

O mogućoj zameni za Kurtija kao nosioca liste mnogo se raspravljalo nakon odluke Centralne izborne komisije da zabrani njegovu kandidaturu. Vjosa Osmani, Gljauk Konjufca, Haki Abazi, Arben Vitia i Besnik Bisljimi neka su od imena koja se u medijima pominju kao mogući kandidati.

Može li tako nešto izazvati podele u Samoopredeljenju i koje su mogućnosti te političke stranke na izborima 14. februara?

Analitičar Škodran Ramadani rekao je da ne misli da će doći do podela unutar tog pokreta i kaže da će Kurti biti kandidat za premijera i da Samoopredeljenje neće imati drugog kandidata za to mesto.

“To će se dogoditi čak i ako mu Centralna izborna komisija ne dozvoli da se kandiduje za poslanika jer uprkos odluci postoji mišljenje da je "Kurti sledeći kosovski premijer", rekao je Ramadani.

On dodaje da to može izazvati nezadovoljstvo nekih iz Samoopredeljenja, ali da su svi svesni da je Kurti u toj stranci neprikosnoven.

Ramadani kaže da čak ni Osmani nema hrabrosti da učini tako nešto, jer zna da sama može da osvoji dva do tri odsto glasova građana i ne može sebi da dozvoli da se pobuni protiv Kurtija.

Takođe smatra da od podele SDP i njegove političke sudbine niko nema hrabrosti da izazove Kurtija.

„Isto važi i za Konjufcu i druge, Kurtija niko ne može da izazove, on je povećao svoj uticaj, čak je i promenio statut stranke tako da može biti stalni predsednik Samoopredeljenja”, smatra Ramadani.

Analitičar Rasim Aljija u vezi sa potvrđivanjem kandidata kaže da je 2017. godine Zafir Beriša iz Socijaldemokratske inicijative odlukom Vrhovnog suda vraćen na spisak.

“Od tada smo kao civilno društvo tražili da se zakoni i krivični zakonik Kosova promene i da ne stvaramo tako smešne situacije u kojima kandidat sa osuđujućom presudom zbog prekršaja u saobraćaju ne može da se kandiduje, to spada oblast uskraćivanja prava i osnovnih sloboda”, rekao je Aljija.

Aljija takođe smatra da odluka Ustavnog suda ima političku konotaciju, ali dodaje da u Samoopredeljenju neće biti nezadovoljstva. Čak je, prema njegovim rečima, taj pokret spremio dva ili tri scenarija.

Na kraju, Aljija kaže da će Samoopredeljenje odluku da se Kurtiju ne dozvoli da se kandiduje na ovim izborima iskoristiti za predizbornu kampanju. Ali takođe kaže da će, ako Kurti ne bude učestvovao na izborima i Samoopredeljenje pobedi i on postane premijer, druge stranke to koristiti kao kontraargument.

„Dakle, Samoopredeljenje verovatno ima drugog kanditata, uvek sa idejom da ako Kurtiju ne bude dozvoljeno da učestvuje na listi za poslanike, to može koristiti u predizbornoj kampanji u smislu dobijanja što većeg broja glasova, a u slučaju pobede na izborima, druge partije bi mogle da iskoriste činjenicu da imamo premijera koji nije dobio glasove, dakle nije izašao na izbore 2021. godine“, rekao je Aljija.

Narednih dana biće poznato da li će se Samoopredeljenje žaliti Vrhovnom sudu povodom odluke Centralne izborne komisije ili će odlučivati o Kurtijevoj zameni na vrhu liste stranke na izborima 14. februara.