Bitići: Makedonska privreda biće stimulisana uvozom radnika, Otvoreni Balkan omogućio mobilnost

Severnomakedonska privreda biće stimulisana uvozom radnika iz inostranstva. Tržište će biti liberalizovano, ali da li u potpunosti ili ciljano, i dalje je otvorena dilema, kaže potpredsednik Vlade u Skoplju za ekonomska pitanja Fatmir Bitići u intervju za Dojče vele.

Bitići ističe da u fokusu na početku je region Zapadnog Balkana. Ideja je da se povećaju godišnje kvote, a ako postoji potreba i opšta saglasnost, da se ciljaju i treće zemlje.

"Tačno je da je i dalje visoka stopa nezaposlenosti od 14 odsto i da ima trend pada u narednom periodu, ali smo suočeni i sa ozbiljnim odlivom kadrova iz države.Takav trend nije prisutan samo kod nas, ali u svim zemljama Zapadnog Balkana i zbog onoga što se dešava u zemljama Evropske unije, poput Nemačke, Francuske, Belgije, koje otvaraju tržišta rada, ali imaju i migracije radnika u treće zemlje”, kaže Bitići.

Mi kao Zapadni Balkan, ističe Bitići, nemamo takvu migracionu politiku da bismo rekli kome se otvaramo.

"Ali prvi korak smo napravili pre godinu i po dana inicijativom `Otvoreni Balkan`. Deo ovog procesa je i zakonska rešenja za jedinstveni matični broj tri države Srbije, Severne Makedonije i Albanije, što je povezano sa jednom od vrednosti Evropske unije, a to je mobilnost. Da bi radna snaga lakše dolazila. Izveštaj OECD-a pokazuje da su unutarmigraciona kretanja na Zapadnom Balkanu na nivou od 15 odsto ukupnog migracionog kretanja. Postojao je i ranije, postoji i sada, ali želimo da to još više artikulišemo kako bismo iskoristili sve potencijale Zapadnog Balkana, jer smo i kulturno bliži", pojasnio Bitići.

Potpredsednik Vlade ističe tržište rada godišnje zahteva 10 do 15 hiljada mesta.

"Pre krize smo za godinu dana dostigli 25 hiljada. Ali zbog krize se smanjila, trenutno imamo potrebu za 9 radnih mesta koja se traže na tržištu rada, ali većina onih koje imamo kao aktivne kandidate ima veštine i znanja koja ne odgovaraju potrebama. Ali ja lično ne odustajem od aktivnih tražilaca posla, to su naši sugrađani, prijavljeni i nastojim da se prekvalifikovaju, prekvalifikuju za potrebe tržišta rada na kojem bi bili bolje plaćeni. Među njima možda ima i magistara, ali ne zadovoljavaju potrebe. Zato mislim da se taj proces nastavlja”, naglašava Bitići.