Đurđević: Bezbednost je ključ ekonomskog okvira u regionu

Mi nemamo rešenja za dugoročni razvoj društava u regionu kako bismo ostali na broju. Rezultat svih blokada i političkih nesuglasica je velika emigracija. Ljudi odlaze i sa Kosova i iz Albanije, o Bosni i Hercegovini da ne govorim. Ali malo ko od ljudi koji se bave politikom na našim prostorima to vidi, rekao je u podkastu KOntekst Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

U odnosu na početni elan u dijalogu Beograda i Prištine, situacija je, kaže, danas mnogo teža. Ocenjuje da se posluje u atmosferi malih koraka, a i ti mali koraci su teški.

„Krećemo se unazad, govorimo o trivijalnim stvarima poput plasmana mleka ili činjenice da roba ne može da se plasira samo zbog neke deklaracije, govorimo o tome da li priznajemo diplome ili ne. To sputava svakodnenvo funkcionisanje i utiče na građane da ne vide budućnost u regionu u kojem žive. Ne možemo da se usaglasimo oko deklaracija kako bismo imali pećko pivo u prodavnicama, makar sibolično, ili vino iz Dečana koje je legalno uvezeno. Imamo ga, ali dolazi nekim drugim kanalima”, rekao je gost KOnteksta.

Ocenjuje da privredne komore u Beogradu i Prištini imaju mnogo bolju komunikaciju nego političari i institucije.

„Ohrabruje inicijativa izaslanika Petera Sorensena koji je imao sastanak sa Privrednom komorom Srbije. Preneli smo mu naše ideje o kojima smo razgovarali i sa Lajčakom, a to je da se napravi neka vrsta inicijative u okviru dijaloga koja bi se bavila samo ekonomskim pitanjima i mislim da je to naišlo na pozitivan odgovor”, kaže Đurđević.

Veruje da je preduslov ekonomije bezbednost.

„Bezbednosni okvir na Balkanu, pa tako i između Beograda i Prištine je jako važan - od razmene informacija do toga kako osigurati bezbednost za Srbe. Da li je to ZSO ili neki drugi model, nije važno. Važno je postići maksimalnu zaštitu srpske zajednice, identiteta, obezbediti školstvo, zdravstvo i onda dolazi ekonomija. Poverenje se teško gradi. Mi smo negde 2017. pre taksi od 100 odsto imali kompanije koje su želele da ulože u proizvodnju na Kosovu. Sada je to nezamislivo”, ističe naš gost.

Istakao je i važnost regionalne saradnje kroz brojne inicijative, naročito sporazum CEFTA koji reguliše slobodnu trgovinu. Obeshrabruje ga činjenica da se sproazum godinama ne primenjuje u potpunosti. Jedan od primera kršenja je zabrana plasmana srpske robe na Kosovo, potom delimičan plasman preko jednog prelaza. 

„Tu se krši i Plan rasta za Zapadni Balkan jer je Merdare prelaz predviđen za zelene koridore kao primer ubrzane cirkulacije robe, što u praksi nije slučaj. Uveden je sporiji ritam rada sa kraćim radnim vremenom, a prelaz vikednom ne radi uopšte. Formiraju se kolone kamiona, sve je manje vozača koji žele da voze te ture, troškovi su veći što se odražava na cene proizvoda. Sve to stvara nepovoljnu atmosferu za regionalne odnose”, rekao je Đurđević.

Potencijal za saradnju, kaže, bio bi mnogo veći kada bi zaista postojalo zajedničko tržište.