Ćeljaj u pismu Trandafilovoj izrazio zabrinutost zbog suđenja u Hagu

Kosovski ombudsman Naim Ćeljaj uputio je pismo predsednici Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Ekaterini Trendafilovoj u kojem tvrdi da postupci pred tim sudom pokazuju značajne nedostatke u poštovanju osnovnih prava.

Ćeljaj je u pismu naveo da se pojedina dokumenta za koja se tvrdi da potiču od srpskih vlasti, a nastala su nakon 1999. godine, koriste kao dokazi u procesima u Specijalizovanim većima.

„Podjednako zabrinjava način na koji su neki dokazi prihvaćeni. Radi ilustracije, navešću dva primera. Prvo, primetio sam prihvatanje zvaničnih dokumenata za koje se tvrdi da potiču od srpskih vlasti, koje tvrde da vrše jurisdikciju nad teritorijom Kosova nakon juna 1999. godine. Ovaj period se poklapa sa uspostavljanjem privremene međunarodne administracije koju je odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom koje je funkcionisanje srpskih pravosudnih institucija na Kosovu bilo nezakonito prema međunarodnom pravu, što je jasno utvrđeno u odlukama specijalnog predstavnika generalnog sekretara. Shodno tome, prihvatanje ovih dokumenata izaziva ozbiljnu zabrinutost kako u pogledu njihove zakonitosti (uključujući i prema međunarodnom javnom pravu, a ne samo prema Ustavu), tako i u pogledu njihove dokazne pouzdanosti“, navodi ombudsman, a prenosi Kosova pres.

Kaže i da je „uznemirujuće videti sud kako odbacuje gotovo sve proceduralne i dokazne zahteve koje je podnela odbrana“.

„Takav dosledan obrazac izaziva legitimnu zabrinutost zbog proceduralne neravnoteže i potencijalne pristrasnosti, što bi moglo ozbiljno da potkopa kredibilitet sudskih postupaka i dovede u pitanje nepristrasan tretman optuženih“, dodaje se u pismu.

Ćeljaj je izrazio zabrinutost i zbog ograničenja komunikacije, porodičnih poseta i stalnog nadzora tokom pritvora u Hagu, ukazujući na kršenja osnovnih ljudskih prava.

On u pismu navodi i da postupci koji se vode pred Specijalizovanim većima, prema preliminarnoj proceni institucije koju predvodi, pokazuju ozbiljne nedostatke u odnosu na Ustav Kosova, međunarodne instrumente za ljudska prava i sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Jedna od ključnih zabrinutosti, dodaje Ćeljaj, jeste činjenica da Veća ne podležu nikakvom domaćem monitoringu ili odgovornosti, dok je njihovo delovanje, prema njegovim rečima, stvorilo percepciju nedostatka ravnopravnosti pred zakonom.

Prema njegovim rečima, to što su svi optuženi do sada pripadnici iste etničke zajednice otvara ozbiljne sumnje u selektivnu i monoetničku primenu jurisdikcije, bez dovoljno objašnjenja za domaću i međunarodnu javnost.

Posebno poglavlje pisma posvećeno je pritvoru, a Ćeljaj ocenjuje da je produženi i neprekidni pritvor svih optuženih problematičan i u suprotnosti sa međunarodnim standardima.

Po njegovom mišljenju, ocena „visokog rizika od bekstva“ nije ubedljivo obrazložena, posebno imajući u vidu da su se svi optuženi dobrovoljno predali i da ne postoje konkretni dokazi o uticaju na svedoke.

Ćeljaj ističe da pismo predstavlja „monitoring inicijativu u duhu institucionalne odgovornosti i konstruktivnog angažmana, sa ciljem zaštite osnovnih prava i garantovanja pravičnog i nepristrasnog suđenja“.