Albanci bez bojazni od evra: Privreda i građani spremni za zajedničku evropsku valutu

Dok je u mnogim evropskim državama uvođenje evra predstavljalo jednu od najvećih ekonomskih promena, u Albaniji se o toj mogućnosti govori sa znatno više optimizma. Prema procenama, oko polovine transakcija u zemlji već se obavlja u evropskoj valuti, pa stručnjaci, privrednici i građani smatraju da evro više nije strana valuta za albansku ekonomiju.

Piše: Bledar Kuka

Jedan od najpoznatijih albanskih privrednika i vlasnik turističke kompanije ATHS Besnik Vati smatra da bi Albanija trebalo da okonča postojeći dualni sistem u kojem su u upotrebi i lek i evro.

„Dualni sistem u našoj ekonomiji mora da bude okončan. Ili ćemo koristiti samo lek, kao ranije, ili evro. Smatram da je prirodno da se krećemo ka uvođenju evra. Građani Albanije su već navikli na tu valutu. Evro je prisutan u obračunima, procenama, cenama i poslovanju i široko je prihvaćen. Svako dalje odlaganje moglo bi da nanese štetu zbog promena deviznog kursa, bilo da je reč o slabljenju evra ili leka“, rekao je Vati.

On navodi da je Albanija u drugačijoj poziciji od pojedinih zemalja koje su nedavno uvele evro.

„Kao primer navodim Bugarsku, gde je bilo mnogo rasprava pre uvođenja evra. Građani nisu bili naviknuti na evropsku valutu kao u Albaniji, iako je zemlja članica EU. Nakon prelaska na evro došlo je do privremenog rasta cena, slično kao u Hrvatskoj, ali taj period nije dugo trajao. Ne očekujem da će Albanija imati takve probleme. Naša ekonomija može da ima koristi od uvođenja evra“, ocenio je Vati.

Ekonomski stručnjak Eduard Đokutaj smatra da je prelazak na evro moguć, ali upozorava da je reč o dugotrajnom procesu koji zahteva ispunjavanje brojnih uslova.

„Ulazak u evrozonu zavisi od složenih mehanizama, ali pre svega od dosledne primene zakona i pravila. Hrvatska je dobar primer koliko je vremena potrebno da se ispune svi kriterijumi. Čak je i toj zemlji bilo potrebno više od decenije da uvede evro. Zato ovaj proces ne treba predstavljati kao politički projekat koji će brzo biti završen, već kao dugoročan posao koji zavisi od ispunjavanja obaveza prema Evropskoj uniji i razvoja privatnog sektora“, rekao je Đokutaj.

Prema njegovoj proceni, Albaniji će biti potrebno najmanje deset godina da ispuni ekonomske kriterijume za uvođenje zajedničke evropske valute.

„Potrebno je obezbediti održiv nivo javnog duga, fiskalnu disciplinu, veću formalizaciju ekonomije i digitalizaciju finansijskih transakcija. Pored toga, mnogo će zavisiti i od političke volje država članica EU, koje u pojedinim slučajevima mogu da pokažu određenu fleksibilnost kada je reč o ispunjavanju pojedinih kriterijuma“, naveo je Đokutaj.

On ističe da uvođenje evra ne bi trebalo predstavljati kao političku pobedu, već kao deo dugoročnog procesa evropskih integracija.

„Integracija podrazumeva prenošenje dela nadležnosti, ali je Albanija dobrovoljno izabrala taj put. Nezavisnost Banke Albanije biće očuvana u okviru evropskog sistema, dok će centralna banka i dalje imati značajnu ulogu u vođenju monetarne politike. Važno je da se ovaj proces ne koristi u političke svrhe, jer ulazak u EU zavisi od mnogo više faktora nego od same zajedničke valute“, poručio je Đokutaj.

Građani koji su govorili za Kosovo onlajn uglavnom podržavaju mogućnost zamene leka evrom, iako ima i onih koji smatraju da bi dualni sistem trebalo zadržati dok se ne urade detaljne analize svih ekonomskih posledica koje bi takva odluka mogla da izazove.