Baraljiu: Makronova izjava je veoma ozbiljna, najvažnije je održavanje novih izbora na severu

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu, povodom izjave francuskog predsednika Emanela Makrona o promeni vizne politike ukoliko Kosovo i Srbija ne poštuju francusko-nemački plan, istakao je da je Makron govorio u ime cele Evropske unije, prevashodno u ime dveju najvažnijih članica, Nemačke i Francuske, i njihovog plana, koji je kako kaže, ako ne pismeno, ipak verbalno, usvojen od strane Beograda i Prištine.

Baraljiu je naglasio da Beograd i Priština moraju ozbiljno da shvate izjavu Makrona.

"Makronova izjava je veoma ozbiljna, i kao takvu je moraju shvatiti i Priština i Beograd. Ona znači da se strane moraju ponašati u duhu sporazuma. One se ponašaju neozbiljno, čak i sarkastično. Treba voditi računa i ozbiljno shvatiti EU. I Srbija može biti obuhvaćena sankcijama, zato obe strane moraju dobro da razmisle i da se dogovori ispunjavaju", rekao je Baraljiu, napominjući da je ova godina vrlo važna za međunarodnu zajednicu, jer će uskoro početi pripreme za nove izbore, kako u EU, tako i Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovim rečima, izjava Makrona o revidiranju vizne politike može se odnositi na viznu liberalizaciju za Kosovo, ili da se Srbiji uvede vizni režim.

"Nažalost, EU i Šengenski sporazum je u krizi. Vreme je dokazalo da u krizi EU ne može da funkcioniše kao organizacija čvrstog karaktera, dakle i Srbija može da doživi da joj bude uveden vizni režim, a Kosovo da proces liberalizacije viza bude odložen kao mera zbog nepostupanja obe države prema zahtevima za odvijanje dijaloga i ostvarivanje sporazuma koje su obe strane prihvatile", dodao je Baraljiu.

Na pitanje gde se nalaze Kosovo i Srbija kada je u pitanju francusko-nemački plan, Baraljiu odgovara - nigde.

"Brnabić je rekla da Srbija Kosovo smatra delom svoje teritorije, Vučić je više puta ponovio da će prihvatiti samo ono što Srbiji odgovara, Kosovo taktizira, jer je preuzelo obavezu da pristupi formiranju Asocijaciji sa većinski srpskim življem, a to odlaže, dakle kupuje vreme. Nijedna strana se ne pridržava onoga što je prihvatila. I zato dolazi do reakcije Makrona", naglasio je Baraljiu.

Sastanak u Bratislavi između pregovarača Kosova u dijalogu sa Srbijom Besnika Bisljimija i izaslanika EU Miroslava Lajčaka je, smatra Baraljiu, dokazao da je kosovska vlada, mada sa zakašnjenjem, prihvatila mere koje je EU odredila, ali da to ipak nije dovoljno da kaznene mere budu ukinute.

"Naravno da se ide ka deeskalaciji, ali to što je urađeno na severu, prema mišljenju EU, nije dovoljno", rekao je Baraljiu, dodajući da je najvažnije održavanje novih izbora na severu Kosova.

Kako navodi, najbrži put do održavanja izbora je da aktuelni gradonačelnici podnesu ostavke.

Politička analitičarka Mimoza Gavrani istakla je za Kosovo onlajn da izjava predsednika Francuske Emanuela Makrona dolazi u vreme kada su česta upozorenja da je neophodno da se Kosovo i Srbija vrate dijalogu.

Ona je po pitanju izjave Makrona posebno izdvojila pitanje vizne liberalizacije, kao i druga ekonomska pitanja, kao obaveze koje se, kako je navela, mogu revidirati.

Prema njenim rečima, francusko-nemački plan je jedino rešenje, te da je neophodno da se obe strane angažuju na sprovođenju tog predloga.

"Već postignuti francusko-nemački plan kao dogovor je pravo rešenje, a strane moraju u potpunosti da se angažuju na njegovom sprovođenju", istakla je Gavrani.

Dodala je da je pre toga potrebno održati izbore na severu Kosova, kao i da se Srbi vrate u kosovske institucije.

Smatra da zemlje Kvinte moraju da paze na stabilnost na Zapadnom Balkanu.

Po pitanju kaznenih mera međunarodne zajednice, Gavrani je podsetila da su one uvedene zbog nepreduzimanja radnji za deeskalaciju situacije na severu.

"Ali EU je izjavila da su te mere privremene i potpuno reverzibilne u zavisnosti od razvoja događaja na terenu i odluka koje je će donositi premijer Aljbin Kurti o deeskalaciji", zaključila je Gavrani.