Da li će birači na lokalnim izborima ocenjivati i igrokaz u parlamentu?

Političke stranke još jednom će odmeriti snagu na biralištima 12. oktobra, boreći se za pobedu u 38 opština, a igrokazu u parlamentu koji je počeo 15. aprila još se ne nazire kraj. Samoopredeljenju bi, kako se ocenjuje, odgovaralo da eventualni novi parlamentarni izbori budu spojeni sa lokalnim, ali i da ne dođe do takvog scenarija, i ako se budu birali samo odbornici i gradonačelnici, na opredeljivanje dela birača uticaće i ono lice koje su partije pokazale u „skupštinskom serijalu“, a koji analitičari često nazivaju haosom, apsurdom, pa i cirkusom.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kritikujući političku blokadu koju su stvorile stranke u kosovskoj skupštini, politički analitičar Džavit Drenori ocenio je da je politička neodgovornost dovela do toga da građani izgube interesovanje za parlamentarne procese.

„Ova situacija je učinila poslanike smešnim. Sada kada dođe vreme za sednicu Skupštine građani menjaju kanal, jer znaju šta će se desiti“, izjavio je Drenori.

Da li će birači okrenuti list 12. oktobra?

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković ocenio je za Kosovo onlajn da je još rano prognozirati kako će birači glasati na lokalu pošto kampanja tek počinje, ali da će aktuelna politička kriza, svakako uticati na njih.

„Ovo će definitivno uticati na birače, jer iako su navikli na ovakav rečnik i politička cenkanja, što je deo političkog života, na Kosovu postoji politička kriza i nemogućnost, ne samo izbora vlade, nego i konstituisanja Skupštine. To je politička, pa i ustavna kriza koja se otvorila i ona će uticati na birače, da li tako što će na lokalnim izborima na neki način da kazne trenutno vladajuću stranku, pa se opredele za opoziciju ili tako što će možda kazniti opoziciju pa bi ona izgubila deo glasova koji je dobila na parlamentarnim izborima. Obe stvari su u opticaju“, navodi Pavković.

Ukoliko izbori, na kraju, budu na oba nivoa istog dana, on kaže da njihovo spajanje, posebno za stranku koja je na vlasti, donosi neki vid referendumske atmosfere i da se tada glasa strateški, što bi Samoopredeljenju povećalo šanse da pobedi u većem broju opština. 

„Videli smo takve primere i drugde. To je jasna strategija stranke koja je na vlasti, a da li će ona rezultirati u pozitivnom skoru, zavisiće od dinamike kampanje i od toga da li će uopšte biti i vanrednih parlamentarnih izbora“, istakao je Pavković.

Rok za prijave političkih subjekata - stranaka, koalicija, građanskih inicijativa i nezavisnih kandidata, za sertifikaciju za učešće na lokalnim izborima počinje da teče 26. juna. Uz prijave, politički subjekti do 13. avgusta moraju da podnesu i listu sa imenima kandidata za gradonačelnike ili odbornike skupština opština, a izborna kampanja zvanično će početi 13. septembra.

Iako Skupština još nije konstituisana i nema nove vlade, Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice veruje da će kampanja za lokalne izbore proteći bez većih problema.

„Narod se ovde nekako malo i navikao na to što ne funkcionišu institucije i počeo da prihvata da ne može da se osloni na kosovske institucije i da im one uglavnom samo prave probleme, a ne pomažu. Nekonstituisanje Skupštine Kosova dovelo je do još većeg pritiska na srpsku zajednicu i da se čak gore živi. Događaju se stvari koje donedavno nismo mogli da zamislimo, da se ljudi proteruju ili da im se preti da će im se rušiti kuće. Nadam se da će to animirati srpsku zajednicu da se u većem broju odazove na lokalnim izborima i da oni budu put ka normalizaciji života ovde“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Kako ocenjuje, Samoopredeljenju više odgovara da se lokalni i eventualni ponovljeni izbori za Skupštinu Kosova održe istovremeno jer ova stranka na lokalnim izborima prolazi lošije.

„Na prošlim lokalnim izborima Samoopredeljenje je prošlo veoma loše. Zato što osim nekoliko ljudi u Vladi nemaju ljude po opštinama, nema viđenijih ljudi koji su na njihovoj listi, tako da na lokalnim izborima prolaze dosta lošije. Na prošlim lokalnim izborima su pobedili samo u četiri opštine, od toga u dve prilično male. Zato Samoopredeljenju odgovara da lokalni idu zajedno sa republičkim izborima jer očekuju da se podrška koju imaju na republičkom nivou prenese i na lokal“, kaže Rapajić.

Inače, na lokalnim izborima 2021. godine, od 38 opština kandidati Pokreta Samoopredeljenje pobedili su u trci za gradonačelnika u samo četiri. Od ostalih albanskih stranaka, Demokratska partija Kosova osvojila je devet, Demokratski savez Kosova sedam, Alijansa za budućnost Kosova pet i Socijaldemokratska inicijativa jednu opštinu.

Politički analitičar Škeljzen Maljići ocenjuje da je moguće da će na situaciju koja se zakomplikovala u kosovskom parlamentu uticati to što su lokalni izbori zakazani za 12. oktobar, tako što će se raspisati i novi parlamentarni, koji bi zbog štednje bili održani u istom terminu kada i lokalni.   

„To je izgleda bio plan Kurtija jer zna da na novim opštim izborima neće dobiti ono što je hteo, 70 odsto glasova, nego će se potruditi da dobije barem još nekoliko opština, ako ne može centralnu vlast“, kaže Maljići za Kosovo onlajn. 

On ističe da je kampanja na neki način već počela i da u igru ulazi i mesto predsednika jer i predsednički izbori treba da se održe na proleće sledeće godine.

„Ako se održe i opšti i lokalni izbori, a pošto se konstituisanje lokalne i centralne vlasti uvek oduži, u igru može da se ubaci i mesto predsednika, pa da se prave koalicije. Mada, kako su se zakrvili, možda će sve da potraje i dve godine“, zaključuje Maljići.