Da li će izbori 7. juna doneti novi raspored političkih snaga na Kosovu?

Povratak Vjose Osmani u DSK pridodaće toj stranci određen broj glasova, ali poznavaoci političkih prilika na Kosovu ne bi se kladili da će to biti dovoljno da ova partija skoči na drugo mesto. Samoopredeljenje, uvereni su, ostaće prvo na tabeli, iako sa lošijim rezultatom u odnosu na decembar. Sve ovo, prema ocenama sagovornika Kosovo onlajna, ne garantuje da će novu vladu napraviti sadašnja opozicija. Za njihov dogovor o vladi ključno će biti da li će moći da izaberu predsednika Kosova uz podršku manjinskih stranaka, a bez glasova Aljbina Kurtija.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Predizborna kampanja na Kosovu zvanično počinje 28. maja, ali se biračima uveliko šalju ambiciozne poruke.

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti uveren je da je moguće da njegova stranka osvoji 60 odsto glasova.

Istovremeno, Demokratski savez Kosova, čiju listu, posle razlaza sa Kurtijem, predvodi bivša predsednica Vjosa Osmani, uverava glasače da će oni biti vodeća politička snaga.

„S pravom očekujemo da budemo prvi politički subjekt. Pretendujemo da budemo prvi“, izjavila je Besa Gadžeri, kandidat za poslanicu iz DSK.

Ova stranka je na poslednjim parlamentarnim izborima u decembru prošle godine bila treća sa 13,24 odsto glasova, dok je na drugoj poziciji bila Demokratska partija Kosova sa 20,19 odsto, zbog čega predstojeće izbore u junu mnogi doživljavaju kao borbu za drugo mesto. Samoopredeljenje je u decembru imalo više glasova od ove dve stranke zajedno i bilo na 51,1 odsto. 

Gledano iz perspektive DPK, glavna trka na izborima vodiće se između njihove i stranke Aljbina Kurtija. 

Prema računici kandidata DPK za poslanika Hajdara Beće, u ovom momentu te dve partije trenutno imaju približno isti nivo podrške građana - oko 30 odsto.

Politički analitičar Škeljzen Maljići veruje da će DSK na ovim izborima proći bolje nego u decembru i da će verovatno postići rezultat bliži onom iz februara prošle godine, dok za DPK kaže da ima gotovo stabilne glasove na svim izborima.

„Ne očekuje se neki veliki pad DPK“, naveo je Maljići za Kosovo onlajn.

U odnosu snaga na političkoj sceni, kako kaže, svakako će biti promena, ali se još ne zna kolikih.

„Vjosa Osmani je i 2021, i na poslednjim izborima, dosta glasova odnela prema Samoopredeljenju. Bila je glavni faktor za njihov porast i za to da dobiju 51 odsto glasova. Koliko će ona sada privući na svoju stranu i podići DSK to ćemo videti. Verovatno će rezultat biti bliži onim prvim izborima pre godinu dana“, navodi Maljići.

Ako ne bude velikog odziva dijaspore, onda je, kako dodaje, u odnosu na izbore iz februara prošle godine moguć i mali pad Samoopredeljenja. 

Na izborima 9. februara 2025, podsetimo, Samoopredelje je osvojilo 42,3, DPK 20,95, a DSK 18,27 odsto. 

Maljići kaže da će važan faktor ovog puta biti i ABK jer ima novog kandidata za premijera Ardijana Đinija.

„On može da predstavlja iznenađenje ili bar da osigura da i treća albanska (opoziciona) partija uđe u parlament jer je sa Haradinajem uvek bilo riskantno da ABK možda neće preći prag“, napominje naš sagovornik.

Prema njegovim očekivanjima, opozicija će nadvladati Samoopredeljenje, ali će pitanje biti da li će se ujediniti. 

„Ako ne, onda opet idemo na nove izbore“, zaključuje. 

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da će na predstojećim izborima na Kosovu jedan broj birača Samoopredeljenja glasati za DSK iz više razloga, ali ukazuje i da Aljbin Kurti u svom biračkom telu ima tvrdo jezgro nacionalista koji će uz njega ostati uprkos svemu.

„Za njega su posebno u većim gradovima, u Prištini i Prizrenu, glasali i prosvećeniji birači koji su očekivali pre svega bolje odnose sa Zapadom, EU i Amerikom. Ti birači su potencijalno glasači DSK i ciljna grupa su te partije, koje DSK može da pridobije za sebe nakon toga što je Vjosa Osmani sada sa njima“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Povodom poruka Samoopredeljenja da mogu da osvoje 60 odsto glasova i DSK da pretenduju da budu prvi, Gogić kaže da su to tipične poruke u kampanji, jer sve stranke svojim biračima obećavaju pobedu.

„To je način da se glasači motivišu da izađu na izbore. Niko neće reći 'proći ćemo slabo' ili osrednje, ali to jesu preambiciozne i nerealne poruke. Međutim, konkretno i Samoopredeljenje i DSK imaju puno razloga da šalju te poruke, jer se očekuje preraspodela glasova od jednih ka drugima. Jedan broj glasova, a samim tim i mandata, preći će iz ruke Samoopredeljenja u DSK jer su oni delili biračko telo u određenoj meri“, ukazuje on.

Prema njegovom mišljenju, vrlo verovatno se može dogoditi da podrška Samoopredeljenja padne, posebno u odnosu na decembar, jer je taj rezultat u velikoj meri postignut zaslugom dijaspore koja je tada u velikom broju došla na Kosovo, što se u junu neće ponoviti.

„Verovatno će jedan broj njihovih birača glasati za DSK iz više razloga. Prvo što su razočani neprincipijelnim stavom Kurtija, koji je sprečio da Kosovo dobije blagovremeno institucije, a to su oni koji očekuju stabilnost i institucionalni poredak. S druge strane postoje birači koji su simpatisali Vjosu Osmani i koji su glasali za tu listu zbog podrške njoj. Njih nema puno, ali treba očekivati glas nekog protesta zbog toga što Kurti nije podržao Osmani i da se iz solidarnosti prema njoj glasa za DSK“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima može se očekivati da DSK relativno poboljša svoj rejting, ali je teško predvideti da li će to biti dovoljno da nadmaši DPK. 

„Može se očekivati relativni rast i Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova, ali teško je predvideti u ovom momentu ko će da zauzme drugo mesto. Očekuje se da će Kurti biti relativni pobednik izbora uprkos padu glasova, ali ko će biti drugi, tu će se lomiti koplja između DSK i DPK“, mišljenja je Gogić.

Kako navodi, adut DPK je proces koji se vodi u Hagu protiv Tačija i drugih, jer ta stranka svoje pristalice između ostalog mobiliše na toj platformi.

„Nisu svi u DSK srećni zbog Osmani“ 

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici Aleksandar Rapajić mišljenja je da izbori 7. juna neće doneti nešto veliko novo na Kosovu i da povratak Vjose Osmani u DSK neće puno doprineti toj stranci.

On navodi da zbog povratka Osmani u DSK ima dosta nezadovoljstva, posebno nekih visokih funkcionera.

„Nisu svi baš srećni što se ona vratila. Ne verujem da je njena snaga velika. DSK će na ovim izborima verovatno dobiti malo više nego na decembarskim izborima, ali to je više povezano sa datumom izbora koji je prošli put bio baš blizu Nove godine, zbog čega mislim da dosta glasača DSK tada nije glasalo. Ovi izbori će po rezultatima biti sličniji februarskim nego decembarskim, što znači da će DSK bolje proći, a verujem i da će DPK za nijansu biti bolji“, ocenio je Rapajić za Kosovo onlajn.

Na konačan ishod uticaće, kako ukazuje, nezadovoljstvo birača koje je veliko i izlaznost za koju veruje da će biti manja.

„Pobednik će verovatno biti Samoopredeljenje, samo je pitanje s kojim procentom. Verujem da će na drugom mestu opet biti DPK, mada će DSK dobiti jedan broj glasova više, ali ne mnogo. I opet ćemo doći u situaciju da Samoopredeljenje bez opozicije ne može da izabere predsednika, i da opozicija bez Samoopredeljenja takođe ne može da odabere predsednika. Ne postoji volja da se oni dogovore“, mišljenja je naš sagovornik.

Alijansa za budućnost Kosova je, kako dodaje, u opasnosti da ne pređe cenzus.

„Problematično je šta će uraditi Ramuševa stranka, zato što je ona i prošli put bila na ivici. Oni su u opasnosti da ovog puta ne pređu cenzus, posebno jer ima nezadovoljstva kod birača i izlaznost će verovatno biti manja“, ocenjuje Rapajić.

Jedno matematika, drugo politička volja

Ukoliko i DSK i DPK ovog puta budu osvojili veći broj mandata, to, prema oceni Gogića, ne mora da znači i lakše formiranje vlade, jer su, podseća, i prošle godine albanske opozicione partije DPK, DSK i ABK u zbiru imale više mandata u Skupštini od Aljbina Kurtija.

„Te partije su matematički mogle da uz podršku Srpske liste ili poslanika drugih zajednica formiraju vladu, ali one ni u jednom momentu nisu razmatrale mogućnost saradnje i formiranje vlade. Veliko je pitanje da li će ovaj put biti drugačije. Čak i ako poprave rezultat sve tri grupacije i matematički budu jače od Kurtija oni verovatno neće moći da formiraju vladu samostalno bez podrške manjinskih zajednica, ali ta podrška se može dobiti. Manjine nekako uvek svuda idu uz dominantan trend u većinskom delu populacije. U teoriji, matematički će moći da formiraju vladu, ali pitanje je volje“, ukazuje on.

Kako dodaje, pitanje je da li će ovog puta razgovarati o formiranju vlade jer su svi svesni da će na dnevni red doći izbor predsednika Kosova i da će Kurti verovatno moći da im blokira taj proces, sruši njihovu vladu i da Kosovo ide na nove izbore.

„Kalkulacije o vladi biće uslovljene time kako će te partije u zbiru stajati kada je reč o izboru predsednika. Da li će moći da uz podršku manjinskih stranaka, bez Kurtija, izaberu predsednika Kosova. Ukoliko to ne budu mogli, ukoliko bez Kurtijevih mandata ne može da se bira predsednik Kosova, vrlo verovatno je da te stranke neće pokušavati da postignu dogovor o vladi ili će možda makar privremeno formirati vlast da bi sa te pozicije otišli na neke naredne izbore“, zaključuje Gogić.

Ni Rapajić nije optimista da će eventualna prekompozicija na političkoj sceni doneti brže formiranje institucija koje bi ujedno bile i stabilne.

On kaže da Samoopredeljenje, ukoliko želi, može i da formira vladu i da izabere predsednika, ali da je pitanje da li ta stranka to želi.

„Mislim da Kurtiju odgovara situacija da je u tehničkom mandatu i da se konstantno ponavljaju izbori. Na taj način on vlada, a nema odgovornost. I plašim se da će i posle ovih izbora situacija biti ista i da će Samoopredeljenje samo pokušati da optuži opoziciju da je ona kriva za neformiranje institucija“, mišljenja je Rapajić.