Da li će problematične odluke tehničke vlade biti osporavane pred sudovima?

Isplata studentima po 100 evra, osim što je protumačena kao potez kosovske Vlade u tehničkom mandatu u službi pridobijanja glasova na lokalnim izborima, samo je poslednja u nizu odluka za koje stručnjaci tvrde da je prevazišla dozvoljeni domen rada vlade koja nema pun mandat. Iako se od februara za brojne odluke tehničke vlade tvrdi da su protivzakonite, one ostaju na snazi, a sagovornici Kosovo onlajna veruju da bi mnoge od njih mogle da budu osporavane pred sudovima. Ko treba da pokrene postupke?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Rad Vlade u ostavci, kao i Vlade kojoj je istekao mandat, ograničen je Zakonom o Vladi Kosova koji kaže da se u tom slučaju obavljaju samo neophodni i planirani poslovi godišnjim Planom rada Vlade i godišnjim Zakonom o budžetu.

Ograničenja navedena u članu 31 ovog zakona podrazumevaju da Vlada u ostavci ne može da usvaja inicijativu za zaključivanje međunarodnih ugovora koje ratifikuje Skupština i da usvaja nacrte ustavnih amandmana, kao ni nacrte zakona i strategije. 

Kada je reč o budžetu, Zakon pravi izuzetak u ograničenjima i kaže da „Vlada u ostavci ima pravo da predloži Skupštini usvajanje budžeta“.

Međutim, bez obzira na ovo zeleno svetlo, pravnici smatraju spornim to što je tehnička Vlada usvojila Nacrt budžeta za 2026. godinu u momentu kada su njen premijer i većina ministara istovremeno i poslanici.

Van pravne logike je, stav je advokata Jila Zekaja, da ista vlada predloži nacrt budžeta, a zatim da glasa za njega u parlamentu.

Zakon o Vladi Kosova brani Vladi kojoj je istekao mandat i da pokreće nove postupke za imenovanja na javne funkcije ili da predlaže kandidate za pozicije koje imenuje Skupština, pa, ipak, tokom leta, za novog direktora Poreske uprave Kosova imenovan je Mentor Hiseni, inače, član Samoopredeljenja.

Istraživač Kosovskog demokratskog instituta Vulnet Bugačku nedavno je ukazao da Vlada Kosova u tehničkom mandatu ugrožava Ustav i zakonitost odlukama koje je donela do sada, a „opomenu“ Kurtijevoj vladi u tehničkom mandatu uputila je i Američka privredna komora na Kosovu. 

„Važeće zakonodavstvo ograničava delokrug vršioca dužnosti vlade, dozvoljavajući samo neophodne aktivnosti i ispunjavanje tehničke obaveze predstavljanja nacrta budžeta, ali ne i odobravanje ili pokretanje novih fiskalnih mera sa dugoročnim obavezama“, navela je Američka komora u svom saopštenju.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić naveo je za Kosovo onlajn da je upitna zakonitost i ustavnost odluka koje je donosila Vlada Kosova u tehničkom mandatu, ali i da je teško reći da li će pravosudni organi na Kosovu ovo pitanje potegnuti pred nadležnim organima, naročito u političkim okolnostima koje trenutno vladaju na Kosovu. 

On posebno naglašava da je bilo odluka tehničke Vlade na štetu srpske zajednice, poput one o izgradnji dva nova mosta koji povezuju Severnu i Južnu Mitrovicu.

„Nažalost zasada nijedan pravosudni organ na Kosovu nije potegao pitanje odluka tehničke vlade. Da li će se to desiti, zaista je jako teško odrediti, naročito imajući u vidu da ne postoji politički interes da se rešavaju mnoga od tih pitanja jer su išla na štetu srpske zajednice. Mnoge odluke koje je donosila tehnička vlada tiču se srpske zajednice, a videli smo da kada je u pitanju bila odluka o fiskalnim kasama da je sud reagovao. Sud nije reagovao kada je u pitanju bila izgradnja dva mosta bez neohodne projektno-tehničke dokumentacije i bez eksproprijacije. Nije reagovao ni u mnogim drugim slučajevima“, kaže Mijačić.

Oko spornih odluka koje se tiču srpske zajednice, prema njegovim rečima, legalno izabrani predstavnici Srpske liste, bilo da sede u parlamentu Kosova ili u skupštinama opštine, pre svega u Severnoj Mitrovici, imaju legitimitet da postave pitanje njihove ustavnosti i zakonitosti.

„Kada su u pitanju odluke vezane za izgradnju mostova, svakako se od novog gradonačenika Severne Mitrovice očekuje da postavi takvo pitanje, a kada su u pitanju ostale odluke, to mogu da podnesu poslanici Srpske liste, i ne samo oni, to možemo očekivati od gospodina Nenada Rašića ako bude želeo. Ali bi svakako od poslanika Srpske liste tako nešto trebalo da se desi“, mišljenja je Mijačić. 

Politički analitičar Artan Aljijaj kaže da je vlada Kosova u tehničkom mandatu od februara donela mnogo odluka i da su mnoge od njih bile političke i povezane sa izbornom kampanjom, ali da nije u potpunosti siguran da li su bile legalne ili ne. 

Određene odluke, prema oceni Aljijaja, morale su da budu donete i bila je potrebna Vlada da ih donese.  

„Bilo je mnogo diskusija o tome da li su legalne ili nisu. Mislim da su u većini te odluke bile političke, posebno isplata 100 evra za studente i neke druge u vezi sa novim budžetom Kosova i da su direktno povezane sa kampanjom. Pretpostavljam da je to bio pokušaj da se pokaže da Vlada brine o studentima, a kao što su mnogi ljudi optužili gospodina Kurtija i indirektna kupovina glasova na neki način“, ocenio je Aljijaj za Kosovo onlajn.

Ipak, kako dodaje, važno je da su ljudi taj novac dobili, a izborni proces možda uopšte time nije bio pogođen. 

Pema oceni saradnika nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandra Šljuke, sve odluke Vlade Kosova koja je u tehničkom mandatu, a koje ranije nisu bile definisane u godišnjem planu Vlade ili u godišnjem budžetu, smatraju se nelegitimim i mogle bi da se osporavaju pred sudovima.

Da li će i biti osporavane, kako kaže, ostaje na akterima ili na sudovima koji određene postupke pokreću po službenoj dužnosti. 

„Određene tužbe mogu da se podnesu ukoliko se smatra da sudovi to neće raditi po sopstvenom nahođenju. Mislim da odluke mogu da se osporavaju, a na sudovima je da procene koje će biti osporene, a koje ne. Zašto do sada nije bilo više prijava pitanje je za političke aktere“, istakao je Šljuka za Kosovo onlajn. 

On podseća da je u slučaju administrativnog uputstva o fiskalnim kasama koje je doneo ministar finansija u tehničkom mandatu Hekuran Murati, Vrhovni sud Kosova rekao da on ne može da obavlja dve funkcije u isto vreme jer je na izborima 9. februara izabran za poslanika i da su odluke koje su donete u svojstvu ministra ništavne. 

„Stručnjaci su, međutim, izneli mišljenje da ta odluka koja se odnosi na situaciju kada su poslanici istovremeno i ministri, ne važi automatski za svaki naredni slučaj već da bi svaka naredna situacija i odluka morala posebno da se osporava pred sudovima“, navodi Šljuka.