Hanrahan u Beogradu i Prištini: Signal oživljavanja diplomatske aktivnosti SAD u regionu

Poruke Vašingtona koje je Brendan Hanrahan, viši službenik Biroa za evropske i evroazijske poslove američkog Stejt Departmenta, preneo zvaničnicima u Beogradu i Prištini, zasad su ostale iza zatvorenih vrata, ali njegova poseta regionu, prema ocenama analitičara, dokazuje da SAD nastavljaju da se strateški angažuju na Zapadnom Balkanu. Hanrahan je, kako se smatra, „zagrejao teren“ i sada mogu da se očekuju i druge posete.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Hanrahan je u Beograd stigao iz Sarajeva, gde je prema saopštenju Predsedništva BiH ponovio da SAD ostaju čvrst i posvećen partner BiH i da nastavljaju da jačaju odnos dve zemlje zasnovan na miru, stabilnosti i zajedničkim ekonomskim ciljevima i prosperitetu.

Zvaničnik Trampove administracije u Beogradu je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Markom Đurićem. 

„Posebno smo se osvrnuli na strateško partnerstvo Srbije i SAD i razvoj saradnje u svim oblastima od energetike, do veštačke inteligencije, naglasivši da bi produktivna ekonomska saradnja trebalo da bude osnov odnosa između naše dve zemlje. Istakao sam da Srbija ostaje čvrsto opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, za dijalog koji vidimo kao jedini put ka rešavanju otvorenih pitanja i za poštovanje međunarodnog prava“, naveo je Vučić posle susreta sa Hanrahanom.

„Odnose Srbije i SAD, u kojimа se već osećа dаh svežeg vаzduhа, očekuje velikа budućnost“, izrаzio je uverenje ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić tokom sastanka sa američkim zvaničnikom. 

Đurić ga je informisao o situaciji na Kosovu i izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog kontinuiranih provokacija, zastrašivanja i nasilnih poteza Prištine. Ukazao je da takvo delovanje ozbiljno ugrožava nastavak dijaloga i dodao da je neophodno jačati međunarodni pritisak na Prištinu kako bi se sprečila eskalacija i obezbedili uslovi za nastavak dijaloga. 

Posle Beograda Hanrahan je stigao u Prištinu, gde je mesto susreta sa Aljbinom Kurtijem, kosovskim premijerom u tehničkom mandatu, bilo nesvakidašnje - u rezidenciji američkog ambasadora.

Kako je saopšteno iz Kurtijevog kabineta, teme razgovora bile su aktuelna politička dešavanja, regionalna saradnja i odnosi sa Srbijom, odnosi Kosova i SAD, uključujući oblast investicija, diplomatije i odbrane, kao i napredak Kosova na njegovom evroatlantskom putu. Kurti je poručio da će Kosovo uvek biti pouzdan partner Amerike. 

U Prištini, Hanrahan se danas sastao sa komandantom Kfora Enrikom Barduanijem koji je ga je informisao o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i širom regiona, a najavljeno je da će se američki zvaničnik razgovarati i sa predstavnicima opozicije - predsednikom Demokratske partije Kosova Memljijem Krasnićijem i funkcionerkom Demokratskog saveza Kosova Hikmete Bajrami.

Prema oceni saradnika Novog trećeg puta Petra Donića, poseta Sarajevu, Beogradu i Prištini Brendana Hanrahana može da se posmatra kao deo pripremnih radnji za potencijalno veću posetu iz SAD, a Trampova administracija, imajući u vidu biografiju Hanrahana, kako kaže, nastavlja kontinuitet iz prethodnog mandata stavljajući ekonomsku diplomatiju u prvi plan.

On podseća da je ovaj zvaničnik Stejt depratmenta ranije radio na privrednim pitanjima sa državnim sekretarom SAD Markom Rubijom dok je Rubio bio u Senatu. 

„To je blagi upliv ljudi koji imaju iskustva iz privatnog sektora u državu. On je je sada posetio takoreći žarišta na Balkanu, Bosnu i Hercegovinu, koja ima situaciju između Republike Srpske i Federacije, Srbiju i Kosovo. To je i strategija mitigacija rizika, tako da ako i odluče da ne bude ništa, nisu upalili crvene lampice, poslali su niže ešalone državne uprave da pripreme teren“, kaže Donić za Kosovo onlajn.

Način rada Stejt departmenta je, navodi takav, da prvo pošalju niz ili diplomata ili ljudi iz Stejt departmenta koji nisu državni sekretar ili jedan stepen ispod, da pripreme teren, „zagreju ga“, popričaju sa ključim interesnim stranama i onda na osnovu toga pripreme sledeći dolazak.

Donić smatra da je vrlo izvesno da je Hanrahan svojim sagovornicima u Beogradu i Prištini preneo određene poruke Vašingtona koje se tiču dijaloga iako, zasad, o tome nema saopštenja američke strane.

„Ranije je rečeno da ovaj region nije u fokusu Trampove administracije zbog značajnih geopolitičkih žarišta. A opet s druge strane, videli smo u prethodnih mesec dana da je Tramp dosta pominjao Srbiju i Kosovo i da je u Vašingtonu bio susret državnog sekretara i našeg ambasadora i da je sada došlo do ove posete, tako da možemo zaključiti da se nešto priprema, ali još ne znamo šta. S druge strane, treba da dođe i novi američki ambasador u Beograd koji jeste naš čovek, ali formalno nije stupio na funkciju. Sve ovo može signalizirati revitalizaciju neke značajnije diplomatske i političke aktivnosti između Amerike i Srbije, ali Amerikanci to rade temeljno i polako. Tako da je ovo bio neki prvi nivo razgovora“, kaže naš sagovornik.

Revitalizacija diplomatskih aktivnosti, dodaje, odnosi se i na Prištinu, jer su iz ugla SAD to „povezani lončići“.

„Ako hoće da stabilizuju i da reše situaciju koju je Evropska unija do sada iz njihovog ugla sporo vodila i defakto sporo vodila, oni sigurno žele da adresiraju sva pitanja koja su povezana, a to su pitanja Kosova i Srbije i Srbije i Bosne, odnosno generalno region kao celina“, ukazuje Donić.

Posetu Hanrahana Kosovu politički analitičar Dorajet Imeri vidi kao dokaz nastavka strateškog angažovanja SAD u regionu, sa ciljem očuvanja njihovih dugoročnih ciljeva na Zapadnom Balkanu.

„Uprkos teškoćama koje Kosovo ima u procesu konstituisanja institucija, SAD ne prestaju da deluju u okviru svoje strategije u regionu. One stalno šalju diplomate da promovišu svoje agende. Jasno je da je SAD potreban partner na Kosovu i iz tog razloga je potrebno da nova vlada potiče od funkcionalne većine u Skupštini. Nekonstituisana Skupština i aktuelna vlada ne mogu da funkcionišu punim kapacitetom“, dodao je Imeri u izjavi za Kosovo pres. 

On je, ipak, naglasio, da je izostanak imenovanja ambasadora SAD na Kosovu, kao i u regionu, mogući signal nedostatka aktivnog interesovanja SAD za region u trenutnim okolnostima.

„To je odraz politike aktuelne administracije, koja se može tumačiti kao povučeniji pristup prema Zapadnom Balkanu. Ovo kašnjenje u imenovanjima je signal pesimizma da SAD više ne vide naš region kao prioritet“, izjavio je Imeri.

Poslanik Demokratskog saveza Kosova Armend Zemaj izjavio je da je poseta visokog američkog zvaničnika pokazatelj da uprkos preopterećenoj agendi i globalnim događajima u koje su SAD uključene, interesovanje za Kosovo i dalje postoji.

I on, međutim, smatra zabrinjavajućim kašnjenje imenovanja novog američkog ambasadora na Kosovu. 

„Već neko vreme nemamo ambasadora SAD u zemlji, što je za mene i za DSK zabrinjavajuće, jer se nedostatak zastupljenosti na tom nivou može protumačiti kao poruka vladi i političkoj klasi da interesovanje za partnerstvo mora doći od nas i da ne bude jednostrano“, rekao je Zemaj.

Takođe je mišljenja da je politička blokada na Kosovu privukla pažnju SAD koje bi mogle da doprinesu rešavanju političke pat pozicije.