KBS preuzele aerodrom kod Podujeva: Šta se vidi iz Dumoša?

Ministarstvo odbrane i Kosovske bezbednosne snage preuzele su prošle nedelje imovinu bivšeg aerodroma Dumoš u blizini Podujeva. Ministar odbrane Ejup Maćedonci tvrdi da je reč o „strateškoj tački“ koja će povećati odbranu i bezbednost Kosova. Za stručnjake iz oblasti bezbednosti jasno je šta ta tvrdnja znači: KBS dobija prvi garnizon koji će biti udaljen samo desetak kilometra od administrativne linije.

Piše: Arsenije Vučković

"Smeštanje vojnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) na imanje aerodroma Dumoš u Podujevu je značajan napredak za bezbednost i stabilnost u regionu. Ovaj korak jača prisustvo KBS-a u regionu Laba i Goljaka, pružajući dodatnu sigurnost za stanovnike ove oblasti, kao i bolju i bržu podršku za hitne reakcije i operacije u slučaju civilnih vanrednih situacija“, naveo je Maćedonci.

Budući garnizon u blizini Merdara nalazi se kod sela Dumoš (Batlava) i istoimenog jezera. Objekat je sagrađen u vreme ondašnje Jugoslavije i zamišljen kao sportski aerodrom za potrebe Avio kluba iz Prištine. Sastojao se od malog tornja, hangara i travnate poletno-sletne stazu u dužini od 1,5 kilometar.

Mada ne postoje izvori za tu tvrdnju, na Vikipediji je navedeno da je daleke 1936. godine ovo mesto korišćeno kao aerodrom koji je povezivao Beograd-Podujevo i Skoplje prvim jugoslovenskim dvomotorcem „Aeroput MMS-3“.

Tokom 1999. godine više puta je bombardovan, ali se od toga odustalo kada su snage Natoa shvatile da ne uništavaju ratno vazduhoplovstvo i oklopna vozila Vojske Jugoslavije, već vešto postavljene makete.

Najpre u vlasništvu Kfora, Dumoš je zatim prešao u nadležnost Euleksa i korišćen je kao centar za obuku civilne misije EU.

Zvanično, Euleks je 1. novembra saopštio da je Dumoš prazan i da više nije u njihovoj nadležnosti.

„Euleks obaveštava da je danas napustio lokaciju u Dumošu. Euleks je ovu lokaciju koristio kao centar za obuku prema sporazumu o pravu korišćenja sa Unmikom“, navedeno je saopštenju.

Penzionisani pukovnik KBS-a Afrim Veselji seća se da kada je aerodrom otvoren trebalo je da služi i za potrebe poljoprivredne avijacije.

"Sećam se kada je otvoren aerodrom, tada se, barem zvanično, računalo da će sa ovog aerodroma poletati avioni radi prskanja poljoprivrednih površina", kazao je Veselji.

Komentarišući preuzimanje Dumoša, on je podsetio da je i ranije bilo planova da se na prostoru „regije Lap“ - na severoistoku Kosova, otvore garnizoni KBS-a, jer ih do sada u tom delu nije bilo.

Naglasio je da će KBS aerodrom koristiti i za protivvazdušnu odbranu.

"Kosovske bezbednosne snage će koristiti ovaj aerodrom na različite načine. Aerodrom će se koristiti i za protivvazdušnu odbranu, a veoma je dobra pozicija, jer Srbiju imamo i na drugoj strani", rekao je Veselji.

„Maskirne“ poruke

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je davanje aerodroma Dumoš kod Podujeva na korišćenje KBS-u snažna političko-propagandna poruka premijera Aljbina Kurtija da mogu da razmeste svoje snage ka područjima koja su orijentisana ka centralnoj Srbiji.

„Širi se infrastruktura Kosovskih bezbednosnih snaga sa jednom vrlo snažnom političko-propagandnom porukom - da mogu da razmeste svoje snage ka područjima koja su orijentisana ka centralnoj Srbiji.

Naime, to je deo političke konstrukcije koja je vrlo čitljiva. Treba pokazati snagu, treba uveriti onaj deo javnog mnjenja koji je vrlo bitan za izbore za sadašnjeg premijera Kurtija, da se radi mnogo na zaštiti od Srbije“, ističe Radić.

Dodaje da je ova poruka upućena onoj kategoriji stanovništva na Kosovu koje treba uveriti da se čini sve kako bi se Kosovo zaštitilo.

„Od koga štitite? Od Srbije? Pa šta to Srbija treba da uradi? Pa nije bitno, bitno da su te baze u blizini Srbije. U tom kontekstu treba posmatrati širenje lokacija na kojima su razmešteni pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga. Naravno, kada pogledamo mapu, plan je da to budu tačke što bliže administrativnoj liniji, što bliže centralnoj Srbiji“, kaže Radić.

Dodaje da je baza Dumoš nekada bila sportski aerodrom Batlovo koji je posle 1999. godine preuzeo Euleks i da ne treba da čudi zbog čega je sada predat na korišćenje KBS-u.

„Lokacija Batlovo je ranije pripadala Euleksu i mnogi objektivi koji su nekad korišćeni za razne potrebe međunarodnih organizacija su predati državnim organima Kosova. Ha, čujte, to su zemlje koje su njih priznale i koje ne vide u tome pravni problem“, objašnjava Radić.

Dodaje da otvaranje sve više garnizona KBS ima racionalno opravdanje koje se prezentuje na sastancima sa predstavnicima Kfora.

„Činjenica je da su kasarne koje koristi u onom trenutku struktura KBS uglavnom u centralnim delovima grada jer je to nasleđe starih vremena, još od vremena Kraljevine zna se gde su bile kasarne, na tadašnjoj periferiji. Gradovi su odavno progutali te prostore. Postoji potreba da se izbace van gradova i da se teren iskoristi za gradnju nečeg komercijalnijeg. KBS imaju plan narastranja i naravno ako se formiraju nove jedinice i to je jedan dodatni razlog da se uspostave novi kampovi, nove kasarne“, napominje Radić.

Kaže da još nije jasna tačna funkcija ove baze, a da su mnoge tvrdnje zapravo „predizborne poruke“.

„Za sada ne znamo detalje oko toga šta nameravaju KBS da učine jer izjave koje su se čule dolaze u kontekstu već tekuće kampanje za izbore februara iduće godine. Pominjana su sredstva protiv-vazdušne odbrane, ali za sada ne postoje takva sredstva u naoružanju KBS“, naglašava Radić.

Decidan je da bez obzira na ubrzano naoružavanje KBS ipak neće u svom arsenalu imati i borbene avione.

„Kosovske bezbednosne snage neće dobiti borben avion. Nema način da se to sprovede u delo. Naime, Kfor se još drži starih propisa koji definišu te snage i još se nije ušlo u zonu provokacija kada je reč o teškom naoružanju“, tvrdi Radić.

Ipak, ne isključuje mogućnost stvaranja konvencionalne oružane sile i za to apostrofira Tursku.

„Nabavljeni su samohodni bacači kalibra 120 mm. To jeste jedan ozbiljan izazov, ozbiljna provokacija, ali Turska stoji iza toga. Turci pre svega imaju interes da budu snažno vojno prisutni na prostoru Kosova i Metohije. Sva složenija tehnika, sve ono što ima veću vatrenu moć došlo je iz Turske. I KBS će biti onoliko jake, kad govorimo o njihovom potencijalu u striknom domenu vatrene moći, i ofanzivno i defazivno, koliko to odluči Ankara. Od njih stižu ta sredstva“, smatra Radić.

Dodaje da bez obzira na tvrdnje da Zapad aktivno učestvuje u naoružavanju KBS, činjenice govore da zemlje Zapada KBS snabdevaju isključivo vojnom tehnikom i naoružanjem do nivoa automatskih pušaka ili sredstava sa ograničenim dometom i efektivama.

„Dobili su laka oklopna vozila M1117 od Amerikanaca. Ali da se razumemo, to je vojno-policijsko vozilo i zna se gde im je limit. Ali, Turska ima ambiciju da omogući KBS da izrastu u konvencionalnu oružanu silu. Rade na tome da njihove snage dobiju jednu efektivnu, relativno jaku brigadu lake pešadije i posle toga oklopnih raketnih sistema dometa do četiri kilometara, minobacača 120 mm. Sada očekujemo koja će stići naredna sredstva. Neće biti iznenađenje ako na spisku tih sredstava se nađu i laki prenosni raketni sistemi protiv-vazdušte odbrane“, zaključuje Radić.

Strateški položaj

S druge strane, viši savetnik ISAK fonda Marko Savković smatra da se baza KBS Dumoš kod Podujeva nalazi na strateškom mestu zbog čega će Beograd morati da prati situaciju.

U razgovoru za Kosovo onlajn, ovaj analitičar ne isključuje mogućnost da će se ova baza koristiti za izviđanja i potencijalna dejstvovanja bespilotnih letilica.

„Pretpostavljam da je namera da se pre svega pod kontrolom Prištine nađe jedna efektiva koja se može koristiti kako za lansiranje bespilotnih letelica tako i sutra za neke druge efektive kojom vojska Kosova, snage KBS-a budu raspolagale. Na strateškom je mestu, blizu administrativne linije. Dakle, postoji mogućnost izviđanja, mogućnost dejstovanja u nekoj drugoj situaciji i negde je i to za one koji podržavaju politiku premijera Kurtija još jedan indikator jačanja te neke snage njihovih oruženih snaga“, ističe Savković.

Uveren je da će vlasti u Beogradu pomno pratiti razvoj situacije.

„Sigurno da za Beograd, država Srbija mora da prati razvoj ove situacije. Odnosi odavno nisu dobri, oni više nalikuju negde konfliktnim odnosima“, ističe Savković.

Dodaje da je odluka o preuzimanju aerodroma Dumoš u skladu sa odlukom vlasti u Prištini da jačaju snage bezbednosti.

Bez obzira što smatra da je prisustvo Kfora, odnosno Nato garant da ne treba očekivati direktan konflikt zato što ne postoji „stvarna ravnoteža snaga“, ali upozorava da ne treba isključiti ni jedan scenario koji bi išao u tom pravcu.

„Mislim da nema tu stvarne ravnoteže snaga, ali sve dok je Kfor, odnosno misija Natoa prisutna, prosto isključujem mogućnost direktnog konflikta. Ali, moramo biti svesni da proteklih nekoliko godina imamo stalno zaoštravanje, imamo nasilje, oružane incidente, razmeštenje snaga, tako da ne bismo smeli mi jedan scenario da isključujemo, ali nadam se, izražavam veru i uverenje zbog ljudi koji žive na tom prostoru da do toga neće doći“, zaključuje Savković.