Koliko dugo će Kurti još moći da odbija zahtev Vašingtona o povlačenju specijalaca i gradonačelnika sa severa?

Kriza na severu Kosova izazvana upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade, kako bi nametnuli nelegalne albanske gradonačelnike izabrane na izborima koje su Srbi bojkotovali i na koje je izaslo tek nešto više od tri odsto glasača, uveliko je ušla u treću nedelju, a kosovski premijer Aljbin Kurti ne samo da se i dalje oglušuje o zahteve SAD i EU za deeskalaciju situacije, već nudi svoje predloge, nastavlja sa nasilnim akcijama i hapšenjima Srba. Kurti će, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, odbijati da povuče kosovske specijalce i nelegalne gradonačelnike iz opština na severu sve dok Vašington i Brisel ne preduzmu konkretne akcije i ne primene ozbiljne sankcije protiv vlasti u Prištini.

Kurti je i juče nastavio sa svojom taktikom produbljivanja sukoba. Najpre je ministar za infrastrukturu Ljiburn Aljiu u ranim jutarnjim satima ušao u zgradu Opštine Leposavić, kako bi posetio gradonačelnika Ljuljzima Hetemija, iako mu je Kfor odbio posetu 9. juna. Okupljeni Srbi ispratili su Aljiua crvenom farbom i jajima kojima su zasuli džip u kojem se nalazio.

Kosovski premijer se zatim sastao sa ambasadorima Kvinte, posle čega je saopštio svoj plan za deeskalaciju na severu, u kojem nema reči o povlačenju kosovskih policajaca i gradonačelnika. 

Dok su Srbi protestovali juče u Zvečanu u znak podrške uhapšenima Dušanu Obrenoviću i Radošu Petroviću, u Severnoj Mitrovici Kosovska policija uhapsila je još jednog Srbina pod optužbama za navodno učešće u incidentima 29. maja ispred opštinske zgrade u Zvečanu.

Međunarodni posrednici već su aktivirali nekoliko "kaznenih" mera, među kojima je isključenje Kosova iz vežbe "Defender Europe 23" i zapretili nizom drugih, među kojima je i političko izolovanje i lično sankcionisanje Kurtija i ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje. Ambasadori Kvinte na Kosovu i simbolično su to demonstrirali u ponedeljak, kada se nisu pojavili na ceremoniji obeležavanja "Dana oslobođenja" koju su organizovali Kurti i predsednica Vjosa Osmani.

Takođe sinoć je Kabinet visokog predstavnika Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja sastavio je predlog paketa mera usmerenih protiv Vlade Kosova i premijera Aljbina Kurtija za koje se smatra da nemaju političku volju da preduzmu neophodne mere u pravcu deeskalacije situacije na severu Kosova, a albanski premijer Edi Rama otkazao je zajedničku sednicu vlada Kosova i Albanije, zbog " zaoštravanja odnosa između Kosova i cele evroatlantske zajednice".

Sve to, dodaju naši sagovornici, očigledno nije dovoljno da kosovski premijer odustane od svog "tvrdog" pristupa. 

I prošlonedeljna misija američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i emisara EU za dijalog Miroslava Lajčaka u Prištini, gde su obavili seriju razgovora sa liderima vlasti i opozicije, ali i predstavnicima Srba, za sada je bez rezultata. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da Kurti samo "zamajava Eskobara i Lajčaka" i da sve radi, pa čak i dovodi ceo region na ivicu sukoba, kako bi izbegao da formira Zajednicu srpskih opština, što je obaveza Prištine duže od deset godina.

Predsednik Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović podseća za Kosovo onlajn da su Ekobar i Lajčak proše nedelje dali rok Kurtiju od dva dana da odgovori na zahteve SAD i EU za deeskalaciju situacije na severu.

"Ta dva dana su uveliko prošla, a ne vidimo da je Kurti ispunio zahteve iza kojih je stao kolektivni politički Zapad. Time se nameće i odgovor na pitanje dokle će Kurti moći još da se oglušuje na zahteve o povlačenju specijalaca i gradonačelnika, a to je - neograničeno. Odnosno, sve dok SAD i EU, u čijem dvorištu je sada lopta, ne disciplinuju Aljbina Kurtija", navodi on.

Karanović kaže da mu je teško da poveruje da oni nemaju mehanizme da to urade. 

"SAD neke robusne mere protiv privremenih prištinskih institucija neće preduzimati. A dok se to ne desi, Kurti će se ovako ponašati. Stalo je SAD, i možda jedino njima od velikih sila, da dođe do deeskalacije prilika na severu KiM. Oni ne žele da ove tenzije koje produkuju privremene prištinske institucije prerastu u neki lokalni ili, ne daj bože, regionalni rat, odnosno da se prošire. Oni to ne žele i očigledno i oni imaju neke svoje 'crvene linije'. Kurti taj vakuum kod političkog zapada i nesaglasja između Berlina i Vašingtona u vezi sa podrškom njemu lično i njegovoj političkoj opciji, obilato koristi", ističe Karanović.

Dodaje da je Kurti svestan da njegov poljuljani rejting u albanskom biračkom telu na Kosovu raste sve dok postoje tenzije i dok postoji pretnja, najava terora ili teror nad Srbima i to ne samo na severu.

"U konzervativnom albanskom političkom telu to se tumači kao čin nekakvog 'rodoljublja' Kurtija i na taj način njemu raste rejting, a očekuje se izbori na KiM. I on želi da to iskoristi, ne želi da propusti mogućnost da njegova politička opcija ponovo dobije većinsku podršku. S druge strane, opozicione albanske partije, iako ih Eskobar i Lajčak pozivaju da shvate ozbiljnost krize i situaciju u kojoj se Kosovo našlo, znaju da zapad neće preduzeti teške mere protiv svog 'čeda"", kaže Karanović.

On smatra da nikom od političkih faktora Albanaca na Kosovu ne ide u prilog da deeskaliraju situaciju, "odnosno da relaksiraju odnose sa srpskom zajednicom na Kosovu i sa Srbijom, u kojoj se južna pokrajina de jure i nalazi".

"To bi narušilo njihove pozicije u biračkom telu i to je pat-pozicija. Kurti se nada da će Zapad popustiti, s druge strane opozicija se nada da će on morati da ispuni zahteve, što bi bio veliki udarac za njega i njegovo Samoopredeljenje. Najvažnije je da su Srbi na KiM svesni da je država Srbija uz njih i da ne odustaju od svojih zahteva i borbe za opstanak i identitet. A ti produženi rokovi za Aljbina Kurtija će se ponavljati, kao što će se ponavljati i njegove nasilne akcije", ističe Karanović 

Analitičar Instituta za evropske studije Rajko Petrović ukazuje da je Vjosa Osmani nedavno izjavila da će oni mudro čekati da se stvari izglade sa njihovim zapadnim partnerima jer se, objašnjava naš sagovornik, oni razlikuju u taktikama koje žele da primene, a strategija im je ista.

"Čini se da Kurti upravo sledi takvu vrstu politike. Jasno je da postoji taktičko razmimoilaženje između kolektivnog Zapada sa jedne strane i Aljbina Kurtija sa druge po pitanju toga kako rešiti postojeću krizu na KiM. Sa druge strane, njihov strateški cilj je isti, a to je sticanje pune tzv. kosovske nezavisnosti. Svakako da ni SAD ni neki drugi zapadni centri moći neće dozvoliti da njihovu reč koju su dali pred očima celog sveta unizi Aljbin Kurti", navodi Petrović.

Podseća da su Eskobar, Borelj, Lajčak jasno poručili da očekuju da se situacija na KiM stabilizuje na način da se vrate na polazne tačke od pre održavanja lokalnih izbora u četiri opštine na severu.

"Kurti, čini se, polako ali sigurno gubi kompas, on je čovek ekstrema koji sebe na neki način vidi kao svojevrsnog mesiju albanskog naroda na KiM koji treba da ispuni neke velike ciljeve, i to brzo. Kurti je u jeku unutrašnje političke krize na Kosovu došao na vlast i on očigledno ume da funkcioniše samo u takvim kriznim, neizvesnim i napetim situacijama. Nisam nikada čuo od njega bilo kakvu priču o ekonomskom razvoju, o socijalnim pitanjima, demografskim problemima koji su tamo i te kako prisutni", priča Petrović. 

Po njemu, Kurti će odolevati pritiscima po pitanju povlačenja specijalaca i gradonačelnika sve dok Zapad ne bude preduzeo neke konkretne mere kako bi ga priveo pnašanju koje se njima čini prikladnim.

"Setimo se samo kako su prošli ljudi koji su bili 'vedete' tzv. kosovske nezavisnosti, daleko jače političke figure od Kurtija - Ramuš Haradinaj, Hašim Tači. A oni su tu gde jesu, Haradinaj u opoziciji, Tači u Hagu, samo zato što više nisu bili dovoljno upotrebljivi ili kooperativni za zvanični Vašington, Brisel, Berlin. Bez obzira na krajnje negativno mišljenje koje imam i o Haradinaju i Tačiju, koje smatram ratnim zločincima, oni su političke ličnosti daleko većeg ranga od Kurtija. Mislim da Kurti treba da shvati da ako je njih Zapad u određenom trenutku pustio 'niz vodu' da će se to pre ili kasnije desiti i sa njim", kaže naš sagovornik.  

Zapad, smatra on, ima na raspolaganju brojne mehanizme kojima mogu da spreče da Kosovo napreduje - od evropskih integracija, preko podrške učešću u nekim međunarodnim aktivnostima.

"Amerikaci su vrlo pragmatični po tom pitanju uvođenja raznih paketa ličnih sankcija protiv lidera koji su s njihove tačke gledišta 'neposlušni'. Zvanični Beograd je poslao svoje poruke koje su jasne. Mi želimo da se situacija vrati na početnu osnovu od pre održavanja nelegitimnih izbora na severu. Kurti se nalazi pod velikim pritiskom tog ekstremnijeg dela kosovske javnosti zbog toga što bi povlačenje gradonačelnika predstavljalo za njega poraz i pobedu Srba i Srbije u toj mini diplomatskoj borbi", kaže Petrović.

Uveren je da je ta pobeda Srbije izvesna.

"Ne pamtim situaciju da su iza interesa jedne zemlje, kao što je to slučaj sa Srbijom, stale sve vodeće svetske države, od SAD preko Rusije do Kine, i sve značajnije zemlje Zapadne Evrope. Prema tome, Kurti nema nikakvu šansu da u ovoj igri pobedi, mislim da je povukao neke ishitrene poteze. Dobro je i to što su se odnosi Srba na severu nakon onih incidenata u Zvečanu izgladili sa Kforom, koji ima ozbiljnu nameru da učestvuje u deeskalaciji i to na način da obuzda Kurtija i njegove štićenike", zaključuje Petrović.