Koliko je izvesno da poslanici ostanu bez mandata ako Skupština ne bude konstituisana do 26. jula?

Da li poslanici kosovske Skupštine posle isteka roka koji je odredio Ustavni sud za konstituisanje parlamenta mogu da ostanu bez mandata, pitanje je oko kojeg su mišljenja podeljena. Prema jednom viđenju kosovski Ustav ne predviđa da neuspeh prilikom konstituisanja Skupštine za sobom povlači gubitak mandata, prema drugom to će se desiti automatski. Ko bi poslanicima mogao da oduzme mandate kada Skupština nije konstituisana, pa samim tim ne postoji ni Komisija za zakonodavstvo i mandate?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Diskusiju o sankcijama koje mogu da sustignu poslanike ako Skupština ne bude konstituisana do 26. jula, roka koji je odredio Ustavni sud, pokrenuo je bivši zamenik predsednika Ustavnog suda Kadri Krieziju, pominjući čak i zatvorske kazne.

Svaka presuda Ustavnog suda je zakon, rekao je Krijeziju, za čije nepoštovanje automatski slede posledice. 

“Prva je administrativna kaznena mera, što znači oduzimanje ili gubitak mandata. Druga je krivična mera, gde Specijalno tužilaštvo ima dužnost da pokrene krivično gonjenje zbog kršenja pravnog i ustavnog poretka Republike Kosovo i nepoštovanja zakona. Ovo se odnosi na 120 poslanika Skupštine Kosova koji na osnovu krivičnog zakona mogu biti osuđeni na kaznu zatvora od tri do šest godina“, rekao je on.

Poslanica Alternative, koalicionog partnera Samoopredeljenja, Mimoza Kusari-Ljilja takođe je izjavila da bi jedna od pravnih posledica ukoliko izostane konstituisanje Skupštine Kosova do 26. jula, mogla da bude oduzimanje mandata svim poslanicima.

„Nakon toga oduzimanje bi moglo da usledi i za druge kandidate sa izbornih lista“, rekla je Kusari-Ljilja, a na sličan scenario upozorila je i poslanica Socijaldemokratske inicijative Dževahire Izmaku, po čijem mišljenju mandati poslanika mogu biti ugroženi u slučaju nepoštovanja roka koji je odredio Ustavni sud. 

Odluku o oduzmanju mandata poslanicima, prema mišljenju saradnika Demokratskog instituta Kosova Eugena Cakolija, ne može da donese Ustavni sud. On takođe smatra da ne postoji ustavni niti proceduralni osnov da se poslanicima Skupštine Kosova oduzmu mandati u slučaju da se Skupština ne konstituiše u roku od 30 dana koji je dao Ustavni sud. 

„Ustav precizira okolnosti u kojima poslanik gubi svoj mandat. To uključuje ostavku, smrt, nepolaganje zakletve, pravosnažnu osudu, efektivnu zatvorsku kaznu i druge. Nigde u Ustavu ne piše da neuspeh u konstituisanju Skupštine znači gubitak mandata. To uopšte nije logično i odgovornost ne može biti kolektivna. Ustavni sud uopšte ne može doneti takvu odluku“, naveo je Cakoli.

Politički analitičar Gezim Kasapoli kaže da nigde u Ustavu Kosova ne piše da narodni poslanici mogu da dobiju bilo kakve kazne ili da može da im se oduzme mandat u slučaju da ne glasaju. 

„Takvih uslova nema u našem Ustavu i ne verujem da će se ići dotle“, izjavio je Kasapoli za Kosovo onlajn. 

Oduzimanje mandata svim poslanicima nerealan je scenario i prema mišljenju Stefana Surlića, docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Ovakva pretnja poslanicima, pre svega opozicionim, kako kaže, je strategija odogovlačenja koja odgovara Pokretu Samoopredeljenje.

„Mislim da je ovo spin koji namerno dolazi najpre od vladajuće strukture i njima bliskih ljudi koji kažu 'evo, neće biti izbora, nego ćemo čak i da menjamo saziv poslanika'. Govorimo o jednom vrlo nerealnom scenariju, jer mandati poslanika jesu formalno verifikovani, ali nije konstituisana Skupština. Tako da, ukoliko ne dođe do konstituisanja, ne možemo očekivati nikakvu meru. Hipotetički, čak i da poslanici ostanu bez mandata, liste imaju pravo da kandiduju nove poslanike. Sve se to može podvesti pod kupovinu vremena, jer s jedne strane imamo tehničku vladu, nemamo konstituisanu Skupšinu i sveopšta politička atmosfera je ta da se ide ka izborima“, naveo je Surlić za Kosovo onlajn.

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić kaže da mu nije poznato da poslanici mogu da budu krivično gonjeni ukoliko Skupština ne bude konstitusana u roku koji je propisao Ustavni sud, ali on veruje da će ako se ne ispoštuje rok od 30 dana poslanici automatski izgubiti mandate.

„Onda će morati da se ide na nove izbore koje najverovatnije mora da raspiše predsednica“, navodi Rapajić. 

Kako konstatuje, situacija je trenutno veoma čudna i već je počela da se vodi kampanja za buduće izbore.

„Vidimo da političke partije uopšte nemaju želju da reše problem, nego su već ušle u kampanju, napadaju drugu stranu, puštaju probne balone da vide kako se na to reaguje. Mislim da je najlogičnije da ne idemo u roku od par meseci dva puta na izbore, nego da se novi izbori spoje sa lokalnim. Pravno bi to moglo da se odradi tako što bi se parlamentarni izbori odložili za vreme kada su zakazani lokalni, ali sa ovim rokovima koje je zadao Ustavni sud biće veoma komplikovano to izvesti“, rekao je Rapajić za Kosovo onlajn. 

Surlić je mišljenja da su izbori jedini način izlaska iz političke krize na Kosovu, ali on smatra da vladajuća struktura Aljbina Kurtija želi da prolongira izbore, da ih eventualno spoji sa lokalnim ili čak da izbegne da se spoje centralni i lokalni izbori. 

„Da postoji konsenzus među političkim opcijama oko novih izbora, mislim da bi oni našli rešenje, ali još uvek nije došlo do nekog prećutnog dogovora i onda imamo ovu karikaturalnu situaciju u kojoj se pokušava konstituisanje Skupštine sa nebrojeno sednica na kojima se bira predsednik“, navodi Surlić.

Za razrešenje situacije u kojoj ne može da se završi konstituisnje Skupštine prema oceni Kasapolija potrebno je da predsednica Vjosa Osmani pošalje pitanja Ustavnom sudu, jer bez toga, sve može da se odugovlači beskonačno. Ustavnom sudu, naglašava on, treba da se obrati neko ko trenutno ima vlast.

„Danas vlast nema parlament, niti ima vlade, samo je predsednica vlast koja bi mogla da pita Ustavni sud za dalje korake i verujem da je to najbolji način da se ova kriza reši. Vjosa Osmani je imala sastanke sa predsednicima političkih grupa i ona će biti pažljiva kako će postaviti pitanje Ustavnom sudu jer ovo neće biti samo primer za ovu vladu i za ovaj parlament. To će važiti i za sledeće vlade i za sledeće parlamente, jer ovake komplikacije možemo imati uvek“, naveo je Kasapoli.