Kosovo klizi ka institucionalnom vakuumu, ima li rešenja?

Kosovo se još jednom našlo u pravnom lavirintu posle neuspeha da izabere novog predsednika i klizi ka scenariju u kom nijedna institucija ne bi imala pun kapacitet. Iako Ustavni sud tek treba da presudi da li je dekret kojim je predsednica Vjosa Osmani raspustila Skupštinu u skladu sa Ustavom, sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da Skupština i Vlada više nisu u punom mandatu samim stavljanjem potpisa Osmani na takvu odluku. Ukoliko je sud ne ospori, Kosovo će se posle 4. aprila naći na još nezgodnijem terenu, jer Osmani ističe petogodišnji mandat, a funkciju predsednika preuzeće vršilac dužnosti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević      

Političari i pravnici u Prištini lome koplja tumačeći da li je Osmani 6. marta raspustila parlament po slovu Ustava. Tačku na diskusije staviće Ustavni sud, koji je juče, posle zahteva Vlade Kosova da oceni ustavnost odluke Osmani, izrekao privremenu meru kojom se zabranjuje bilo kakva radnja predsednice Kosova u vezi sa dekretom koji je potpisala kao i bilo kakva radnja Skupštine do 31. marta.

Jedan od autora Ustava Kosova Ismet Saljihu izjavio je da je postupak predsednice Vjose Osmani o raspuštanju parlamenta potpuno usklađen sa Ustavom i da je taj postupak bio neophodan i opravdan, ali ima i suprotnih mišljenja.

Što se tiče mere suda kojom se zabranjuju aktivnosti Skupštine do kraja ovog meseca, Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe ukazao je da to u praktičnom smislu znači da tokom njenog trajanja ne mogu da se usvajaju zakoni, sastaju parlamentarni odbori niti da se obave važna imenovanja.

Zbog novonastalih političkih okolnosti na Kosovu evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je posetu Prištini planiranu za sredinu ove nedelje.

Osim Skupštine, kojoj je i Ustavni sud privremenom merom vezao ruke, prema oceni Duška Čelića, docenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ni Vlada posle odluke Osmani nije u punom mandatu.

Prema njegovom viđenju situacije u kojoj se našlo Kosovo, u punom kapacitetu dužnost obavlja samo Osmani, i to do 4. aprila, kada joj ističe mandat. 

Ako bi se dogodilo da Ustavni sud ne razreši pravni čvor do tog datuma, ući će se, kako smatra, u totalni institucionalni haos.

Takva situacija, po njegovoj oceni, odgovara premijeru Aljbinu Kurtiju jer je on i čitave prošle godine praktično vladao u tehničkom mandatu, bez formalne parlamentarne kontrole. 

„Bojim se da će situacija institucionalnog haosa u kome Kurtijeva vlada ostaje tehnička, nažalost, dovesti do daljeg sistemskog narušavanja prava Srba, s obzirom da je najavljena i primena Zakona o strancima, kao i nekakva integracija školstva i zdravstva. Bojim se da će u takvim uslovima Kurti imati potpuno odrešene ruke da čini šta god želi. Verujem da će ovo biti alarm za međunarodne činioce da malo preispitaju svoje stavove i da konačno shvate da albanska politička većina nije u stanju da vlada sama sobom, niti institucijama na Kosovu i Metohiji i moguće je da će preduzeti neke mere koje nisu samo savetodavne“, naveo je Ćelić za Kosovo onlajn. 

Hadžiju v.d predsednik?

I bivši ambasador Kosova u Albaniji Silje Ukšini ukazuje da će, ako uredba predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine ostane na snazi, Kosovo posle 4. aprila kada ističe mandat Osmani, ostati samo sa tehničkom Vladom.  

„To bi bio vakuum koji Kosovo posle rata nikad nije imalo. Ako gospođa Osmani odlazi, i raspušta se parlament, tada će dužnost preuzeti Aljubljena Hadžiju (predsednica Skupštine), sa ograničenim kapacitetom“, rekao je Ukšini za Kosovo onlajn.

Na mogućnost istog scenarija ukazuje i Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda.

On ističe da samim tim što je kosovska predsednica raspustila Skupštinu to treba da znači da je Vlada u v.d. stanju. 

„To nas dovodi u situaciju da opet nemamo ni Skupštinu, ni Vladu u punom kapacitetu. Jedina politička institucija na Kosovu koja ima pun legitimitet je predsednica do kraja mandata koji ističe 4. aprila. To je za manje od mesec dana i samim tim se rizikuje da uđemo u situaciju institucionalnog vakuuma gde nemamo nijednu instituciju koja funkcioniše u punom kapacitetu. Predsedničku funkciju tada preuzima predsednik parlamenta, a Vlada ostaje i dalje u v.d. stanju do realizacije izbora i formiranja nove Vlade“, naveo je Pavković za Kosovo onlajn. 

Šta bi mogao da kaže sud?

Po zahtevu kosovske Vlade da Ustavni sud oceni ustavnost dekreta Osmani, prema oceni Pavkovića, moguća su tri scenarija. 

Prvi je da sud kaže da je Vjosa Osmani prekoračila ovlašćenja, odnosno da nije došlo do raspuštanja Skupštine i da treba se ispoštuje rok od 60 dana za izbor predsednika i da vrati Skupštinu na zasedanje da pokuša da se izabere predsednik, pa tek onda nakon 60 dana da se raspišu izbori. 

„Druga opcija je da se sud oglasi po pitanju davanja kvoruma i da li su poslanici dužni da prisustvuju sednici Skupštine kada se pokreće procedura izbora predsednika, a treći scenario je da Ustavni sud validira odluku predsednice Kosova i da kaže da je Skupština definitivno raspuštena, da je Vlada pala i da naloži predsednici da odredi datum za nove parlamentarne izbore“, rekao je Pavković.

Čelić kaže da je moguće pretpostaviti da će Ustavni sud dati neko dodatno vreme za izbor predsednika, s obzirom na to da je održan samo jedan izborni krug „u minut do 12“.

„Po njihovim pravilima potrebno je da se pokuša sa tri izborna kruga i tek tada bi onda automatski sledilo raspuštanje Skupštine“, kaže Čelić, ali istovremeno ukazuje i na drugu odredbu koja kaže da se predsednik mora izabrati najkasnije 30 dana do prestanka mandata prethodnog predsednika, u ovom slučaju Vjose Osmani.

„Taj rok je istekao. I on ukazuje na to da je Skupštini istekao mandat“, ističe ovaj profesor. 

Ukšini navodi da Ustavni sud može da poništi uredbu Vjose Osmani i da Pokretu Samoopredeljenje da pravo da nastavi proces izbora predsednika Kosova.

„Ako se ne prihvati uredba, tada Vlada ima jednu posebnu mogućnost da u kratkom vremenu nađe kompromis sa DPK i da dobije saglasnost da izglasaju predsednika. Mislim da Ustavni sud ima mogućnost da obori ovu uredbu. Ako se to desi, igra počinje ispočetka“, ističe Ukšini.