Kurti i kosovska dijaspora na izborima: Sigurni glasovi i zasigurna pobeda?

Pokretačka snaga, most Kosova ka svetu, tihi heroj… Tako je premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti u proteklom periodu okarakterisao kosovsku dijasporu, od koje je zauzvrat dobijao veliki broj glasova na izborima. Dijaspora, snažno biračko telo, na parlamentarnim izborima moći će da iskoristi svoje glasačko pravo na Kosovu, obzirom da će oni biti održani 28. decembra, za vreme praznika, ali da li će podrška Kurtiju biti jaka kao i na ranijim izborima, ili se njihov stav nakon institucionalne krize promenio?

Piše: Milena Miladinović 

Novogodišnja euforija se na Kosovu najviše oseća dolaskom dijaspore. Građani koji žive i rade u inostranstvu u tom periodu masovno posećuju porodice i rodbinu na Kosovu. Ove godine, praznična atmosfera prepleta se sa izbornom, jer će se glasanje za novu vlast i parlament održati samo dva dana pre dočeka Nove godine.

Slučajno ili namerno, Samoopredeljenje i njegov lider Aljbin Kurti drugim pokušajem da formiraju vladu, uspeli su da vanredne izbore, prema ustavnim rokovima, pomere za sam kraj godine.

Nakon što je predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala izbore za 28. decembar usledile su analize kosovske javnosti da je to urađno u dogovoru sa Kurtijem, kako bi kosovska dijaspora koja će tada biti na Kosovu imala jednu obavezu – da glasa.

Pored finansijskog priliva, koji, prema rečima mnogih ekonomista, predstavlja ekonomsku injekciju za Kosovo, dijaspora, koja prema podacima Agencije za statistiku iz 2023. godine, broji više od 850.000 ljudi, važno je biračko telo i glas osvojen bez previše truda.

Lideri stranaka položili su nadu u dijasporu koju na društvenim mrežama, i pre početka predizborne kampanje, pozivaju da učestvuje u promenama na Kosovu i glasa na izborima, dok je Samoopredeljenje u Centralnoj izbornoj komisiji uložilo sve napore da otvori biračka mesta i van diplomatskih predstavništava u inostranstvu.

Na pitanje da li je glas dijaspore siguran glas za Kurtija i njegovo Samoopredeljenje, kao što je to uglavnom bilo u prošlosti, ili je i ona, razočarana dešavanjima od februarskih izbora, promenila stav, odgovorili su sagovornici Kosovo onlajna. Dok analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri navodi da je za glas dijaspore potrebno reći nekoliko patriotskih slogana, Dušan Ilić iz instituta za evropske studije ocenjuje da o tom pitanju odlučuju centri moći. Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić pak smatra da Samoopredeljenje više ne može da računa na siguran glas dijaspore.

Instrument u rukama centara moći

Saradnik Instituta za evropske studije Dušan Ilić naveo je da je kosovska dijaspora uvek bila instrument u rukama određenih sila i da će na vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra glasati po instrukcijama centara moći.

Ilić je za Kosovo onlajn kazao da premijer Kosova u tehničkom mandatu i kandidat Samoopredeljenja za premijera Aljbin Kurti na vanrednim izborima ne može da računa na masovnu podršku dijaspore, i to ne zbog promene stava prema ekstremizmu, već zbog promene geopolitičkih okolnosti.

„Albanska dijaspora i albanski faktor u celini nikada nije bio samostalan politički igrač, već instrument u rukama određenih sila i geopoitičkih faktora na ovom području, pa tako i ovoga puta. Albanska dijaspora jeste uvek bila faktor koji je odlučivao izbore u našoj južnoj pokrajini, u Severnoj Makedoniji, dobrim delom i u Albaniji, ali ovoga puta Aljbin Kurti i njegova partija ne mogu da računaju na tako masovnu podršku dijaspore, ne zato što je dijaspora promenila mišljenje prema ekstremizmu kosmetskih Albanaca i partije Aljbina Kurtija, već zbog promene geopolitičkih okolnosti“, rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, zbog kritika Brisela i SAD može doći do promene monolitnosti po pitanju glasanja kosovske dijaspore.

„Imajući u vidu da jedan deo albanske dijaspore živi u Zapadnoj Evropi, pod Briselskom kapom, a drugi u SAD gde je sada na vlasti Donald Tramp, te u sukobu između Trampove administracije i onoga što možemo da nazovemo dubokom državom, a čiji su Albanci i dijaspora, kao i ne samo Kurti, već i čitav albanski faktor bili eksponenti i još uvek su, čini se da albanska dijapora u tom smislu neće biti tako monolitna kao prethodnih puta. U tom kontekstu, ove kritike mogu da budu naznaka da će monolitnost albanske dijaspre donekle pucati kada je reč o podršci Aljbinu Kurtiju i njegovom Samoopredeljenju“, dodao je Ilić.

Navodeći da će kosovska dijaspora i sada pratiti instrukcije iz Vašingtona, Brisela i Londona, koje su, kako je istakao, ranijih godina bile u znaku podrške Samoopredeljenju, ilić naglašava da se u narednom periodu može menjati „volja“ kosovske dijaspore.

„Čini se da, kada god to odgovara anglosaksonskim centrima moći, prevashodno Vašingtonu i Londonu, albanska dijaspora menja svoje opredeljenje i daje podršku nekoj novoj partiji, na primer pokretu Vredi u Severnoj Makedoniji, koja je do skoro bila jedna minorna partija. Možemo očekivati da će se u narednom periodu menjati volja albanske dijaspore, odnosno da će oni birati nekog drugog ko bude pogodniji za ispunjenje anglosaksonskih interesa u ovom delu sveta“, zaključio je Ilić.

Drugačija katerogija birača

Analitičar Artan Muhadžiri mišljenja je da je kosovska dijaspora drugačija kategorija birača čije je glasove na izborima mnogo lakše osvojiti. Prema njegovim rečima, svestan toga, Kurti najviše nade polaže u dijasporu, dok su DSK i DPK odustale od tih glasova na izborima.

Pitanje dijaspore se u kosovskim medijima tretira kao emocionalno i simbolično, zbog pomoći koju je dijaspora dala tokom proteklih decenija, ističe Muhadžiri i dodaje da političari ne moraju dijasporu da ubeđuju u ekonomski prosperitet, već je dovoljno da ponekad izgovore patriotski slogan.

„Političari znaju da, kada kažu velike stvari o dijaspori, mogu da se nadaju da će uzeti glasove. Glasanje dijaspore je drugačije od glasanja stanovnika Kosova, jer je mnogo lakše dobiti njihove glasove. Ponekad je dovoljno reći neke patriotske slogane i slično, i nije ih potrebno ubeđivati u ekonomske projekcije i obećanja. To je različita kategorija glasača“, kazao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, Kurti je do sada imao nadmoćnu većinu glasova dijaspore i zato je insistirao na tome da se izbori održe 28. decembra.

Kako je dodao, ostale partije su odustale od glasova dijaspore.

„Zna da će dijaspora doći da proslavi Novu godinu, a da će on dobiti većinu tih glasova. Međutim, druge partije, kao što su DPK i DSK, imaju problem, pošto se čini da su one odustale od glasova dijaspore i nisu radile na tome da osvoje ili osiguraju veće procente tih glasova. Zbog toga mislim da je Kurtijevo glavno preimućstvo i najveća nada na ovim izborima upravo dijaspora. On zna da na Kosovu ne može da ponavlja stare priče koje govori već godinama“, dodao je Muhadžiri.

Promena

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić smatra da se stav kosovske dijaspore po pitanju podrške Kurtiju promenio, te da ona više ne predstavlja siguran glas na izborima.

Prema rečima Ivića, glas dijaspore za Kurtija više nije tako siguran, obzirom da Kosovo nikada nije imalo ovakvu političku krizu.

„Obzirom na to da dijaspora dolazi iz drugih zemalja sveta, ne postoje sigurni podaci, dakle to je čista špekulacija, ali ja bih se osmelio da kažem da se situacija svakako promenila, jer nikada ranije nismo imali ovakvu višemesečnu krizu, blokadu institucija, imamo Kurtijevu vladu koja je potpuno nelegitimna i koja verovatno ne izražava sadašnju demokratsku volju građana, ali to ćemo videti 28. decembra“, naveo je Ivić za Kosovo onlajn.

Uzimajući u obzir kritike vlasti zemalja iz kojih kosovska dijaspora dolazi na račun Kurtija, Ivić kaže uočićemo promene na izborima.

„Mislim da po pitanju dijaspore, pogotovo kada se nalazi u tim zemljama iz kojih sada dolazi sve više kritika, sigurno je da se nešto definitivno promenilo i da situacija preti da bude znatno drugačija ovoga puta“, rekao je Ivić.