Most na Ibru - tačka „pucanja“ ili pomirenja Srba i Albanaca?

Srbi su bili jasni. Na jučerašnjem protestu glasno su poručili da su protiv. To su u petak, takođe jasno rekli i predstavnici država članica Kvinte i Evropske unije. Ali, vlasti u Prištini ne odustaju od namere da glavni most na Ibru između Severne i Južne Mitrovice otvore za saobraćaj. Saobraćajni, bezbednosni ili ipak samo predizborni razlog? Odgovor zavisi od toga da li pitate Srbe, Albance ili zapadne zvaničnike. Za sagovornike Kosovo onlajna otvaranje ibarskog mosta je „miks“ - sa mnogo simbola.

Piše: Arsenije Vučković

"Ovo nije poziv na rat. Ovo je poziv na mir, na razgovor, suživot i dogovor. Nismo mi ti koji su ikada pozivali na rat. Kurti i Svečlja pozivaju na rat zato što se plaše mira sa srpskim narodom. U tom miru Kosovska Mitrovica je grad sa najviše dece, sa najviše studenata. U tom miru Kosovska Mitrovica je grad za sve i za takvu Mitrovicu se mi borimo“, poručio je juče profesor istorije sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Severnoj Mitrovici Luka Jovanović.

On je bio samo jedan od govornika na protestu u Severnoj Mitrovici na kome su Srbi jasno rekli da se protive otvaranju mosta.

U razgovoru za Kosovo onlajn građani su objasnili da su okupljanjem poslali poruku mira, za koju se nadaju da će stići do svih zemalja Kvinte i UN.

I Kurti je takođe slao poruke. U petak je ambasadorima zemalja Kvinte pokušao da objasni zašto mu je važno otvaranje mosta. Članice Kvinte su ga čule, ali odgovor mu nije bio po meri.

Američki amabasador Džefri Hovenijer je nakon tog sastanka bio više nego jasan.

“Po uputstvima iz prestonica predstavnici Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD sastali smo se danas s premijerom Kurtijem kako bismo ga obavestili da naše vlade u dogovoru s Natoom ne mogu podržati bilo kakvu promenu trenutnog statusa mosta u Mitrovici u ovom trenutku", rekao je Hovenijer.

I svi su bili uvereni da je Hovenijer stavio tačku na otvaranje mosta na Ibru.

„Uopšte nije reč o dijalogu. Reč je o pravu na otvaranje i o odluci koja je već javna”, pokušao je da ga demantuje ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja.

Ministru policije toliko se dopada kafa kod glavnog mosta na Ibru da gotovo ne izbija iz lokalnih kafića. I juče je bio. Po završetku protesta Srba. Kasnije se prošetao do mosta da vidi kako radnici farbaju temelje. Prekrečeno par umetničkih grafita i više poruka na albanskom.

I Kurtiju se, reklo bi se, mnogo dopada Severna Mitrovica. Posebno Srbi.

„Predugo nas je Mitrovački most preko Ibra držao na distanci. Nepravedno je dobio epitet razdvojenosti i nenormalnih odnosa. Mostovi nas spajaju i zajedno učinimo to simbolom normalizacije“, poručio je juče Kurti i pozvao Mitrovčane da učestvuju u današnjoj javnoj raspravi i informišu se o prednostima otvaranja mosta. 

Jednostrani potezi i posledice

Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković ne isključuje mogućnost jednostranih poteza prištinske administracije kada je reč o otvaranju glavnog mosta na Ibru. Kaže, ovaj most je moćan simbol i za albansku i za srpsku zajednicu.

U razgovoru za Kosovo onlajn Novaković kaže da bi otvaranje ovog mosta za premijera Aljbin Kurtija bio ključan predizborni argument da je prevaziđen glavni simbol srpskog otpora.

„Verujem da su jednostrani potezi mogući. Videli smo čitav niz takvih poteza u poslednjih godinu ipo dana i više. Ali, tu se otvara pitanje kako će reagovati Kfor koji ima primarno zaduženje koje se tiče bezbednosti na Kosovu. Dakle, ukoliko se proceni da bi jedan takav potez doveo do povećene napetosti i na severu Kosova i između Beograda i Prištine, pretpostavljam da onda oni to ne bi dozvolili. Ali to je opet stvar moje lične spekulacija. Trebalo bi da vidimo šta bi se konkretno desilo da se u suštini krene u jednu takvu akciju“, smatra Novaković.

Navodi da je više faktora koji su za premijera Aljbina Kurtija ključni kako bi otvorio za saobraćaj glavni most na Ibru između Južne i Severne Mitrovice.

„Čini mi se da su predstojeći parlamentarni izbori osnovni razlog za to, a  koji bi redovno trebalo da se održe početkom naredne godine mada se sve češće priča da će biti održati u vanrednom terminu, u oktobru. Samim tim most na Ibru je moćan simbol, kako za albansku, tako i za srpsku zajednicu, i time bi se uputio jasan signal biračima, pre svega na Kosovu, da je sever integrisan, odnosno da je glavni simbol otpora Srba sa severa prevaziđen. Čini mi se da je to politika celokupne vladajuće elite“, istakao je Novaković.

Prema njegovim rečima vladajuće elite u Prištine tvrde da most na Ibru više nije bezbednosno pitanje, a da otvaranje za saobraćaj podržava i lokalna zajednica.

„Međutim, moj utisak je da Kfor zadužen za ovu temu i pitanje je kako će odreagovati. Znamo da su dva vozila parkirana pored mosta, tako da od njih pre svega zavisi šta će da se desi“, kaže Novaković.

Na pitanje zbog čega kosovski premijer Kurti i pored jasnih upozorenja predstavnika Kvinte i EU, kao i jasne poruke američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, ne odustaje od otvaranja mosta, naš sagovornik kaže da je reč o percepciji da jednostrani potezi kod zapadnih saveznika mogu da prođu bez veće reakcije.

„Treba imati na umu da Priština, odnosno gospodin Kurti, sebe sagledavaju kao suverenu državu, da smatraju da je to njihovo unutrašnje pitanje i da oni imaju apsolutno pravo to da urade I to je narativ koji je prisutan već, rekao bih, deceniju, što se tiče samog Samoopredeljenja, a neprestano već dve godine. To je njihova osnovna tema, jer su videli da u principu, ukoliko se ne rizikuje velika bezbednosna pretnja jednostrani potezi mogu i da prođu bez neke veće reakcije“, zaključuje Novaković.

Aduti i diplomatija

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu kaže da predstavnici zemalja Kvinte i EU nisu u petak poručile premijeru Aljbinu Kurtiju da se protive nameri da otvori glavni most na Ibru, već da ne podržavaju tu nameru čime su se ogradili od mogućih posledica.

„Nisu rekli da su protiv, rekli su da ne podržavaju. Ne podržavati i biti protiv su ipak dve različite stvari. Ne podržavati znači da mi ne preuzimamo odgovornost za ono što se može desiti naknadno, nakon tog poteza. A, biti protiv to znači da ćemo se mi suprostaviti tom političkom potezu. Oni su zapravo samo rekli da ne podržavaju. To je znak za Kurtija da on ipak može da krene i da uradi“, izjavio je Spahiu za Kosovo onlajn.

On nema dilemu da je za Kurtija otvaranje glavnog mosta na Ibru glavni predizborni adut.  

„To je i stvar simbolike. Nekada je most bio mesto gde su se dešavali sukobi i otvaranje mosta znači da je došao kraj tih sukoba i da je on (Aljbin Kurti) uspeo da smiri stanje. Tako da je to njegov interes koji hoće da pokaže da bi naravno dobio glasove, da bi rekao da je nešto učinio tokom svog mandata jer zapravo u mnogim drugim oblastima nije postigao nikakav rezultat: u zdravstvu, obrazovanju, u infrastrukturi, u pravnom sistemu... Sve su to oblasti gde on nije načinio nijedan pozitivan pomak. Jedino negativni rezultati. Otvaranje mosta bi značilo da je ipak nešto postigao tokom svog mandata“, naglašava Spahiu.

On smatra da je otvaranje mosta više potrebno građanima Severne od Južne Mitrovice.

"Sada više most ne predstavlja nikakvu bezbednosnu opasnost. Jer svako ko bi hteo da napravi nemire može da ih napravi i bez automobila, može i peške pošto je most otvoren za pešake. Otvaranje mosta samo je olakšanje, pogotovo za građane severenog dela grada, jer kad ulaziš sa juga na sever, imaš samo uličice, pošto je glavni put postao pešačka zona. A, kada ideš sa severa na jug onda možeš da prelaziš, odmah ideš na glavni put. Tako da je to više potrebno građanima Severne Mitrovice nego građanima južnog dela“, kaže Spahiu.

Izborni „promo“

Da je otvaranje glavnog mosta na Ibru predizborni adut aktuelnog premijera smatra i programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić.

„Otvaranje mosta isključivo se dešava kao inicijativa u sklopu predizborne kampanje i pretpostavljam da će se kako se izbori približavaju još dodatno aktualizovati to pitanje“, ističe ona u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da je Kurtiju i Pokretu Samoopredeljenje tema mosta na Ibru važna ne samo da bi pridobio birače, već i da bi se obračunao sa opozicijom.

„U scenariju gde imamo potencijalne proteste sa južne strane, a za otvaranje mosta, to može da bude neka vrsta udara, čak i na protivkandidata DPK, Bedrija Hamzu koji je trenutno gradonačelnik Južne Mitrovice. Kurti tu može da prepozna neku vrstu političkog aduta ukoliko se u njegovom gradu organizuje takav protest i zbog toga što vlada poziva na otvaranje mosta jer mogu da kažu: ’Eto, nema lokalnih vlasti da se angažuju’.  Tako da to treba gledati isključivo u u okviru opšteg pristupa i izbori koji će se očigledno za Samoopredeljenje zasnivati samo i isključivo na promeni situacije na severu Kosova, jer su drugi neki značajni rezultati zaista  izostali“, kaže Andrić Rakić.

Upitana kakvu poruku bi Kurti time poslao s obzirom na to da su i članice Kvinte i EU bile jasne da je pitanje otvaranja mosta na Ibru pitanje dijaloga Beograda i Prištine, naša sagovornica kaže da je njihovim porukama ovo pitanje zatvoreno – za sada.

„Od oktobra dolazi novi komandant Kfora i moguće da će tada vlada ponovo probati da ubedi Kfor da promeni mišljenje, jer očigledno je da ova administracija u Misiji ne podržava ovakav potez. Ali, generalno, ne mislim da će vlada u potpunosti odustati od inicijative“, ističe Andrić Rakić.

Procenjuje da bi, čim se izbori približe, moglo da dođe do organizovanja protesta u Južnoj Mitrovici sa porukama da je potrebno otvoriti most za saobraćaj.

„Kurti je takođe pominjao i konsultacije sa zajednicom sa severa, moguće da će opština pokušati da organizuje nešto u tom pravcu, neku vrstu javnih konsultacija sa građanima, iako, moram kažem, to bi u ovom tretnutku bilo dosta besmisleno. Vi imate lokalnu skupštinu koja je čak dva puta do sada, bez konsultacije sa građanima, glasala za otvaranje, to jest, donosila odluku o zahtevu centralnih vlasti da se otvori most. I sada, posle više od godinu dana od prve takve odluke da organizujete konsultacije, zaista time pokazujete jedan ozbiljan nivo amaterizma i do koje mere zapravo zajednica ne biva konsultovana oko bilo čega“, naglašava Andrić Rakić.

Politika i istorija

Za saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nikolu Markovića otvaranje glavnog mosta na Ibru između Južne i Severne Mitrovice deo je sveobuhvatne politike pritisaka na Srbe na Kosovu.

„To je deo celokupnog procesa, odnosno politike Kurtijeve vlade koja generalno ima tu intenciju da pritiska Srbe sa težnjom da se oni isele, rasele sa prostora Kosova i Metohije. Kada govorimo konkretno o pokušaju otvaranja mosta to bio veliki presedan i doveo bi do veoma teških posledica na celokupnom balkanskom poluostrvu. Ti tokovi politike i istorije se uvek prepliću i odnose se na celokupni prostor. U tom kontekstu možemo gledati i dešavanja na prostoru BiH, Crnoj Gori u zadnje vreme trpe ozbiljan teror“, kaže Marković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Pokušaji otvaranja mosta na Ibru deo je, naglašava, sveuhvatne akcije koja se na Kosovu sprovodi nad srpskom zajednicom.

„Nije reč samo o upadu na sever Kosovske Mitrovice, reč je i o izgradnji novih policijskih stanica, hapšenjima Srba koji su navodno optuženi za ratne zločine“, smatra Marković.

Upitan da li je jasan stav članica Kvinte i EU dovoljan da prištinska administracija odustane od ideje da otvori most na Ibru, Marković objašnjava da se Kurti rukovodi starom albanskom poslovicom: „Prodaj se, ali nemoj da se prodaš do kraja da niko neće da te kupi“.

„Spoljna i unutrašnja politika Aljbina Kurtija u nekim segmentima je odudarala od zvaničnog pravca politika Nato zemalja. Postoji jedna albanska poslovica: ’Prodaj se, ali nemoj da se prodaš do kraja da niko neće da te kupi’. Kurti i dalje pokazuje lojalnost prema svojim patronima iz Nato zemalja ali da sa druge strane vodi tu velikoalbansku politiku i teži ka tom velikoalbanskom cilju koji je uspostavljen još u 19. veku o stvaranju te Velike Albanije. Vrlo je važan momenat u kom se dešavaju ovi događaji na Kosovu. To su sigurni izbori“, zaključuje Marković.