Pregovori Kurtija i Abdidžikua – hoće li ZSO završiti u rukama DSK?

Samoopredeljenje i DSK su, nakon poslednjeg sastanka, čini se, donekle približili stavove kada je reč o izboru predsednika Kosova, a eventualni dogovor otvorio bi pitanje raspodele odgovornosti za teške odluke koje čekaju buduću vladu, među kojima je i formiranje Zajednice srpskih opština. Sagovornici Kosovo onlajna nemaju sumnju da Aljbin Kurti neće promeniti stav prema ZSO, ali su podeljenih mišljenja kada je reč o tome da li bi odgovornost za sprovođenje te obaveze mogao da pokuša da prebaci na DSK kao evetualnog koalicionog partnera.

Piše: Milena Maksimović

Nakon poslednjeg susreta Aljbina Kurtija i Ljumira Abdidžikua čini se da su strane donekle približile stavove, s obzirom na izjave lidera Samoopredeljenja da je „prisutna volja“ da se ovo pitanje reši, odnosno predsednika DSK da se nada će na narednom sastanku biti reči o konkretnim imenima za predsednika ili predsednicu Kosova. Analitičari nisu sigurni da će naći zajednički jezik, pa izražavaju sumnju da Kurti koristi DSK za sopstevene interese.

Iako je Abdidžiku saopštio da je DSK odustala od zahteva za funkcije u eventualnoj koalicionoj vladi, kosovska politička scena prilično je nepredvidiva, pa ne bi bilo veliko iznenađenje da dođe i do novih preokreta. Možda i zato što se od nove vlade očekuje da preduzme korake koje bi Kurti nerado morao da preduzme, a za koje bi odgovornost, kao vešt političar, mogao da prebaci upravo na partnera.

Takav korak je i formiranje Zajednice srpskih opština, koju Kurti godinama izričito odbacuje kao monoetničko udruženje, insistirajući da takav aranžman nije u skladu sa Ustavom Kosova, da bi kasnije pred Skupštinom u Prištini postavio šest uslova pod kojima bi eventualno moglo da se razmatra pitanje ZSO, a jedan od njih je međusobno priznanje,

Abdidžiku je, sa druge strane, u više navrata optuživao Kurtija da je prihvatio „potpunu autonomiju, bez presedana“, ali i konstatovao da ZSO treba da bude formirana, da je to obaveza Kosova i da bi trebalo formirati tim koji će se baviti izradom nacrta Statuta ZSO.

Vruć krompir opoziciji?

Direktor strategije Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da bi, s obzirom da Kurti izbegava formiranje ZSO, u eventualnoj koalicionoj vladi za dijalog mogao da bude zadužen upravo koalicioni partner koji bi snosio odgovornost za sporazume čiju primenu Kurti izbegava.

„Nije tajna da je Kurti veliki protivnik ovog aranžmana koji je dogovoren još 2013, pa onda aktuelizovan 2015. i poslednji put sporazumom o normalizaciji iz 2023. Od kada je ušao u politički ring, on se snažno protivio svim tim aranžmanima. Od kada je postao vlast na sve načine pokušava da izbegne tu obavezu“, rekao je Pavković za Kosovo onlajn.

Ukazuje da, iako su poslednje posete međunarodnih predstavnika, poput Marte Kos i Antonija Košte, nagovestile da će veliki pritisak biti na budućoj kosovskoj vladi kada na red dođe realizacija ove obaveze, Kurtri taktizira i odugovlači  konstituisanje Skupštine, jer mu tehnički mandat odgovara.

U slučaju koalicione vlade, objašnjava Pavković, resor koji se odnosi na glavnog pregovarača i dijalog sa Beogradom mogao bi biti prebačen upravo koalicionom partneru Samoopredeljenja.

„Koalicioni partner bi posle snosio odgovornost za sve što se desi, a Kurti bi, na neki način, mogao da opere ruke i da zadrži svoj politički teritorijum koji je na poziciji protivljenja kreiranju ZSO i da za to, u nekoj budućoj vladi, okrivi koalicione partnere“, zaključio je Pavković.

Bez podele odgovornosti

Sa druge strane, profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju kaže da eventualni dogovor Samoopredeljenja i DSK ne bi automatski značio da bi došlo do podele odgovornosti u vezi sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), jer je stav Aljbina Kurtija po tom pitanju jasan.

Baraljiju objašnjava da bi u eventualnoj koalicionoj vladi učešće DSK u bilo kojoj opciji bilo „asimetrično“, odnosno da ta partija može da dobije tri ministarstva i mesto potpredsednika Vlade, kako što im je i ponuđeno, ili najviše četiri ili pet resora.

„A, to nije to. Vlada ima 19, 20 ministarstava. Mislim da je u tom smislu Kurti jasan i glasan. On je rekao da neće sprovesti nikakvu Asocijaciju, a nekada kaže da će sprovesti nešto drugo što je dogovoreno. O tom potom, to se ne zna“, rekao je Baraljiju za Kosovo onlajn.

Baraljiju smatra i da DSK traži veće učešće u vlasti u odnosu na izborni rezultat, te dodaje da bi raspodela odgovornosti trebalo da bude predmet dogovora dve strane.