Odlazak saradnika Aljbina Kurtija - da li se iznutra kruni podrška politici koju vodi?

Armend Mehaj poslednji je u nizu bliskih saradnika kosovskog premijera i lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija koji ga je napustio. Iako je zvanično objašnjenje da iza odlaska sada već bivšeg ministra odbrane stoje porodični razlozi, sagovornici Kosovo onlajna, poznavaoci političkih prilika u Prištini, ne isključuju da je između Mehaja i Kurtija došlo do dubljeg neslaganja. Takođe ocenjuju da "vladina kola" polako idu nizbrdo, da se podrška Kurtijevoj politici smanjuje, kao i da situacija u parlamentarnoj grupi Samoopredeljenja nije idilična.

Nekoliko dana pre Mehaja ostavku je podnela Kurtijeva britanska savetnica za zajednice Elizabet Goving, u prethodnim mesecima Fatmir Humoli istupio je iz Poslaničke grupe Samoopredeljenja, a iz nje je izbačen Haki Abazi.

Humolijeva predviđanja, po napuštanju poslaničkog kluba, bila su da će još neki poslanici krenuti njegovim stopama, jer nisu zadovoljni situacijom u stranci, dok je Abazi, nakon što je izbačen iz parlamentarne grupe rekao da je Kurti “paranoičan prema svima u Samoopredeljenju koji imaju drugačije mišljenje”.

Politički analitičar Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da su razlike u parlamentarnoj grupi Samoopredeljenja bile prisutne otpočetka, a ostavka Mehaja za njega je iznenađenje.

“Armend Mehaj je bio jedan od najaktivnijih ministara. Njegova ostavka je iznenađenje i mora da je došlo do dubljih neslaganja između njega i premijera Kurtija, jer je vlada krajnje nevoljna za promene. Iz Kurtijeve perspektive ovo bi trebalo smatrati potresom srednje veličine. Ova promena može da se tretira kao otvaranje vrata za druge dodatne modifikacije vlade jer je očigledno da su one preko potrebne. Što se tiče parlamentarne grupe Samoopredeljenja jasno je da situacija nije idilična zbog razlika koje su bile prisutne otpočetka, ali su bile prikrivene velom populizma i nadmoćne izborne pobede. Sada, posle dve i po godine, pritisci građana za konkretne pozitivne promene su sve veći. Stoga, neostvarenje glavnih izbornih obećanja počinje da se nagomilava i dovodi u bezizlaznu situaciju u kojoj neki od predstavnika skupštinske već́ine, koji nemaju izvršna ovlašćenja, počinju da shvataju da vladina kola polako idu nizbrdo i žele da se distanciraju od toga”, navodi Muhadžiri.

Naš sagovornik ukazuje da postoje i dodatna ideološka razmimoilaženja, posebno u pogledu Građanskog zakonika, koji je stvorio izuzetno oštre unutrašnje podele, što će se, kako ocenjuje, u budućnosti pokazati kao veoma problematično “za harmoničnu sliku Samoopredeljenja”.

“Podrška na izborima premijeru Kurtiju, osim njegovih sopstvenih dela, u velikoj meri zavisiće i od kvaliteta političkih ponuda opozicionih partija. Kosovska opozicija za sada se zadovoljava samo kritikom Kurtija na Fejsbuku, što nikako neć́e biti dovoljno za drastično narušavanje moći njegove populističke inercije na koju se oslanja”, zaključuje Muhadžiri.

Analitičar Škeljzen Maljići kaže za Kosovo onlajn da u ovom trenutku ne može tačno da se zna koji su razlozi za odlazak Mehaja, ali dodaje da je očigledno da su ljudi koji su u vladi angažovani sa strane - raniji ministar zdravlja (Rifat Ljatifi), a i Mehaj, verovatno zaključili da nema puno smisla da se na Kosovu, u ovakvoj situaciji, bave tim poslom.

“Pre toga su imali odlične plate i pozicije. Mehaj u Norveškoj, a ministar zdravlja u Americi, tako da, to nekako može da se poveže sa tim, ali ja ne bih spekulisao. Mehaj je sam rekao da su to privatni razlozi, a privatni razlozi su i ovi: da ste na mnogo boljoj poziciji kada radite u normalnoj državi, za jednu organizovanu vojsku, a ne u ovim uslovima u kojima je Kosovo danas”, kaže Maljići.

On ukazuje da su Abazi i Humoli iznosili kritike još dok su bili u Kurtijevoj partiji i pretpostavlja da se smanjuje podrška politici koju Kurti vodi.

“Abazi je potpuno degradiran u odnosu na prvu vladu u kojoj je bio potpredsednik, tako da se od njega to i očekivalo, on je bio karijerista, nudio se svima. Ali, mislim da je Kurtijeva politika na svim frontovima neuspešna, naročito je bolno ovo što je dobio sankcije od Evropske unije, pa i od SAD i sada treba da se izvuče iz toga. On uvek na kraju balade popušta ali je zadržao tu poslovnu tvrdoglavost. Vidimo i da se predsednica, ne toliko otvoreno, ali u nekim situacijama mnogo otvorenije izražava za popravljanje odnosa, za dobre odnose sa NATO-om, SAD... Tako da je ovo na neki način kraj politike Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja, ali koliko će to trajati i kako će se završiti još ne znamo”, smatra Maljići.

Kada je reč o podršci građana Kurtiju, on pretpostavlja da će opasti.

“Pre svega, on nikada neće dobiti ponovo one glasove, jer mu je oko 100.000 donela Vjosa Osmani od glasača DSK. Mislim da će Kurti da se vrati na svoje ‘normalne’ glasove, možda i malo manje. Trebalo bi da bude zadovoljan ako na opštim izborima, kad god da se održe, dobije 30 odsto. Mislim da će dobiti i manje od toga. Ostatak glasača od ukupno 51 odsto, koji su mu poklonili poverenje u februaru 2021. godine, sada će se rasprštiti i otići drugom subjektu”, ocenjuje Maljići.