Pet meseci od ukidanja viza za građane Kosova: Turistička putovanja ili tihi odlazak?

Viznu liberalizaciju koja je stupila na snagu prvog dana ove godine građani koji poseduju kosovski pasoš vide kao priliku da obiđu članove porodice koji žive i rade u evropskim zemljama. Prema evidenciji turističkih agencija i aviokompanija, tokom pet meseci, koliko je odluka o ukidanju viza na snazi, pojačano je interesovanje za sedmodnevni obilazak popularnih evropskih turističkih destinacija, dok se ekonomski stručnjaci pribojavaju da je u toku “tihi odlazak” mladih sa Kosova.

Na viznu liberalizaciju građani Kosova čekali su punih 12 godina, da bi odluka o ukidanju stupila na snagu sa prvim danom 2024. godine. Sa prištinskog aerodroma “Adem Jašari” 1. januara poleteo je prvi avion za Beč sa putnicima kojima nisu bile potrebne vize.

Tokom pet meseci ove godine povećan je broj putovanja u zemlje EU, što je i očekivano, pa je sada prema podacima aviokompanije Reizebiro iz Prištine gotovo izjednačen broj onih koji putuju iz Prištine i onih koji dolaze na Kosovo.

Agnesa Aljiu iz te aviokompanije navela je da su najčešće destinacije za građane Kosova Nemačka, Švajcarska, Finska i Švedska. Prema njihovom iskustvu, posete stanovnika Kosova zemljama EU ne traju duže od nedelju dana, a uglavnom su turističkog karaktera. Pored turističkih destinacija, građani Kosova kao najčešći razlog putovanja u neku od inostranih zemalja navode i posetu porodici.

"Postoji stalni porast klijenata, putnika za letove. Imamo i nove sezonske destinacije koje pružamo. Sada možemo da kažemo da je od vizne liberalizacije, od januara, napravljen balans u putovanjima i putnicima, sa polascima iz Prištine i iz dijaspore ka destinacijama koje pružamo. Na primer, ka Nemačkoj, Švajcarskoj, Finskoj i Švedskoj. Naše dosadašnje iskustvo sa klijentima i putnicima koji putuju iz Prištine nakon vizne liberalizacije je da kratko borave, što znači da su u pitanju samo turističke ili porodične posete. Ne možemo reći tačno, ali boravak varira od tri do pet, ili do nedelju dana, ali ne duže d toga", naglasila je Aljiu.

Građani Kosova zadovoljni su prvim efektima koje je vizna liberalizacija dala. Oni koji do sada nisu iskoristili pogodnosti liberalizacije viza, svakako će to uraditi u budućnosti.

Iako svesni opasnosti da mladi sa Kosova oslobođeni viza, za boljim životom mogu da krenu u neku od zemalja EU, smatraju da je vizna liberalizacija dobra prilika da se posete evropske turističke destinacije, ali i familija u inostranstvu do kojih do pre pet meseci nije bilo lako doći.

Sloboda kretanja za građane koji poseduju kosovski pasoš međutim, sa sobom nosi i određene opasnosti. Pored pozitivnih efekata, prema oceni stručnjaka, postoje i  negativni, kao što je odlazak mladih i radne snage.

Dok se mesecima unazad priča o broju ljudi koji je napustio Kosovo nakon vizne liberalizacije, ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiu ističe da se tačan broj ne zna, ali da će nakon popisa koji je završen 17. odnosno 24. maja, sve biti jasnije.

Dodaje da je “brojanje” onih koji odlaze gubljenje vremena, te da se umesto toga mora predstaviti plan kako se mladi i obrazovani ljudi mogu zadržati na Kosovu.

“Ako biramo brojke i komentare od strane Vlade Kosova, gubimo vreme ako brojimo koliko ljudi odlazi. Da oni rade nešto, ti ljudi bi ostali ovde. Nedosatak političke stabilnosti je jedan od velikih problema. Sama činjenica da je sve politizovano je druga stvar, a treća je da svaki dan imamo izjave o mogućim sukobima u regionu. Ako mislimo da uradimo nešto da ljudi ostanu na Kosovu, moramo da stvorimo zakone koji idu u prilog tome da se vrati izgubljeno poverenje", poručio je Grdžaljiu. 

Za odlazak mladih, dodaje, postoji mnogo razloga, od nezaposlenosti, lošeg stanja u obrazovanju i zdravstvu. Ipak, smatra da je glavni problem politička nestabilnost, i sve učestalije izjave zvaničnika o mogućem sukobu.

"Nikada ne stradaju oni koji počinju rat, već oni koji o njemu slušaju. Treba da se vrati perspektiva i poverenje ovim prostorima, da možemo graditi budućnost i da ovde ima perspektive za život", istakao je on.

Zbog odlaska radne snage najpogođeniji je IT sektor, zatim građevinarstvo, gastronomija i medicina, dodaje.

"Svi su mislili da će biti jedan agresivni odlazak mladih, a ja se bojim da se tiho odlazi, bez neke galame. IT sektor je jako pogođen, građevinarstvo, gastronomija i medicina su direktno pogođeni. Tačan broj onih koji su otišli se ne zna, ali posle popisa stanovništva mnogo toga će biti jasno. Ali ne možemo gubiti vreme tako što ćemo brojiti ljude koji odlaze, nego da se ponosimo time da smo uspeli da ubedimo ljude da ostanu na ovim prostorima, jer Balkan bez mladih priželjkuju neprijatelji Balkana, a ne vlasnici odnosno gađani Balkana", zaključio je Grdžaljiu.

Migracije nisu samo problem Kosova, već celog Zapadnog Balkana, ističe Grdžaljiu, i dodaje da se, pored robe i usluga, sada uvozi i radna snaga, što je, kako kaže, poražavujuće za Zapadni Balkan koji je nekada bio ponosan na to što ima veliki broj mladih.

"Problem je u tome što trend odlaska mladih nije samo na Kosovu, već na celom Zapadnom Balkanu, i to što su države zbog politike postale "beži države". Ako iz jedne države odlaze pametni i mladi ljudi, možemo zamisliti kakva će biti perspektiva Zapadnog Balkana, kada i pored toga što smo bili ponosni na to što imamo mlade i obrazovane ljude, mi danas pored robe i usluga, uvozimo radnu snagu iz Bangladeša, Indije i Pakistana", zaključio  je Grdžaljiu.

I dok je za građane koji poseduju kosovski pasoš “izolacija” završena 1. januara ove godine, odluka o viznoj liberalizaciji nije se odnosila na Srbe sa Kosova koji poseduju pasoše Koordinacione uprave za Kosovo i Metohiju.

Iako je Evropski parlament 23. aprila izglasao liberaizaciju viza za Srbe sa Kosova, na predlog poslanika Evropskog parlamenta Matjaža Nemeca, Savet ministara EU još uvek nije potvrdio tu odluku, pa su Srbi sa Kosova jedini u Evropi kojima je uskraćena sloboda putovanja u EU.