Produžetak mandata Euleksa: Zašto je ova misija kamen u cipeli Prištine?

„Kosovu više nije potreban Euleks“, rečenica je koja se po pravilu čuje iz Prištine kada ovoj misiji treba da bude produžen mandat. Taj stav čuo se i sada, čim je visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Kaja Kalas najavila da će mandat Misije EU za vladavinu prava na Kosovu biti produžen do juna 2027. Razlozi za negodovanja, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, su što ova misija i dalje ima određena izvršna ovlašćenja i što potvrđuje da Kosovo ne uživa apsolutni suverenitet.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, pokrenutoj 2008. godine, mandat je poslednji put produžen 5. juna 2023. godine i ističe 14. juna ove godine. Odluku o njegovom produžetku treba da donese Savet EU. 

Prilikom prošlonedeljenog boravka na Kosovu, Kaja Kalas je posetila i Euleks i tom prilikom istakla da ova misija doprinosi jačanju bezbednosti.

„Vi pomažete u jačanju bezbednosti, vladavine prava i pomirenja između lokalnih zajednica. Bilo da se radi o svakodnevnom praćenju osetljivih slučajeva, savetovanju institucija vladavine prava o tome kako da bolje služe zajednicama ili o vašem forenzičkom radu na razjašnjavanju sudbine nestalih i izvođenju počinilaca pred lice pravde“, navela je Kalas. 

Nije mnogo trebalo, a bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije Burim Ramadani poručio je: što više Euleksa, manje suvereniteta. 

„Ne treba nam Euleks, produženje mandata do 2027. smanjuje suverenitet Kosova. Kosovo ima dovoljne policijske kapacitete za javni red. Nema potrebe za Euleksom“, naveo je Ramadani na Fejsbuku.

Da je vreme da se sve nadležnosti Euleksa prenesu na lokalne institucije, poručivano je iz Predsedništva Kosova 2020. za vreme mandata Hašima Tačija, ali se Tači ipak saglasio „sa tehničkim produženjem mandata“ misije EU. Pre toga, 2018. tadašnji ministar pravde Abeljard Tahiri izjavio je da kosovski pravosudni sistem ima kapacitete da započne sa vršenjem svojih dužnosti i da mu ne treba Euleks, dok je 2013. godine Skupština Kosova usvojila Rezoluciju o ulozi Euleksa kojom je zatražila da se mandat ove misije ne produžava, a kao razlog je navedeno nezadovoljstvo ulogom Euleksa u istragama i suđenjima slučajeva ratnih zločina. 

Na početku svog rada Euleks je imao 2.000 pripadnika, a danas nešto manje od 400. Misija je pokrenuta sa ciljem da podrži razvoj efikasnog pravosuđa bez političkog uticaja, a koliko je u tome uspela čuju se oprečna mišljenja.

Danas njen mandat podrazumeva nadgledanje odabranih predmeta iz krivičnog pravosuđa, kao i predmeta u oblasti građanskog pravosuđa o imovini i privatizaciji, savetovanje Regionalne uprave Policije Kosova za sever i četiri policijske stanice pod njenom komandom o brojnim pitanjima u vezi sa pružanjem policijskih usluga, dok je operativna funkcija misije u svojstvu druge instance za bezbednosni odgovor na Kosovu, pri čemu je Policija Kosova prva instanca, a Kfor treća. 

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić kaže za Kosovo onlajn da je značaj postojanja Euleksa višestruk, a da je razlog nepopularnosti ove misije kod kosovskih političara verovatno činjenica što ona ima određena izvršna ovlašćenja, iako značajno umanjena.

On navodi da su i Euleks i Unmik „trn u oku albanskom političkom vođstvu na Kosovu i Metohiji iz više razloga, a najpre zbog toga što su obe misije proizašle iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244“. Podseća da je mandat Unmika 2011. godine praktično sveden na neku vrstu posmatračke misije, dok je Euleks dobio jedan delić izvršnih ovlašćenja koje je Unmik do tada imao, i koje je zadržao do danas.

„Euleks je tzv. drugi bezbednosni krug. Dakle, ukoliko se proceni da tzv. Kosovska policija nema mogućnosti, snage ili logistike da reši neki bezbednosni problem, onda se uključuje Euleks. To je jedan segment izvršnih ovlašćenja, a drugi segment, koji je možda u ovom času najvažniji, je da Euleks direktno sprovodi naloge Specijalizovanih veća u Hagu za ratne zločine počinjene na Kosovu 1998. i 1999. godine. Euleks je policijska logistika Specijalizovanih veća, a ne takozvana Kosovska policija“, ističe Čelić.

Treći segment ovlašćenja Euleksa, kako dodaje, je njegova nadziruća uloga u odnosu na složenije sudske predmete iz krivično-pravne oblasti i u odnosu na predmete koje se tiču suđenja lokalnih sudova za ratne zločine.

„Tu se, istina, Euleks nije proslavio. Videli smo da postoje nasumična hapšenja i brojne optužnice, pa i suđenja za nekakve ratne zločine Srbima na osnovu izjave svedoka koji se naprasno nakon više od 25 godina prisećaju da je neko navodno učinio nešto“, navodi naš sagovornik.

Gledano iz ugla srpske zajednice, značaj Euleksa je, kaže, taj što je ova misija jedina međunarodna misija koja ima kakva-takva izvršna ovlašćenja.

„Sa stanovišta političkih interesa Srba ta ovlašćenja su neznatna i Srbi bi svakako želeli da taj obim ovlašćenja bude mnogo širi, da se ne svodi na ulogu nadziranja pojedinih predmeta za koje oni procene da su interesantni sa stanovišta vladavine prava. Drugi razlog je pravne prirode, odnosno to što je Euleks proizašao iz Rezolucije 1244 i što njegovo prisustvo svima kazuje na određeni način da Kosovo i Metohija nije nezavisna država kako to vide Albanci u Prištini“, zaključuje Čelić.

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da d

okle god Euleks postoji da je to znak da Kosovo nema dovoljno snažne institucije, da ne uživa apsolutni suverenitet i da neko eksterno vrši monitoring nad radom institucija, što je trn u oku Vladi u Prištini i mnogim zvaničnicima.

Kosovski političari, kako navodi, voleli bi da Euleks ode jer bi to značilo manje kontrole, jačanje suvereniteta i odvezane ruke, posebno kada je u pitanju srpska zajednica. 

„Euleks je apsolutno neophodan jer on obavlja nekoliko vrlo važnih funkcija, a prva je bezbednosna. Ta misija ima 105 svojih policajaca koji služe kao podrška i kao sekundarna policijska služba na Kosovu uz Kosovsku policiju koja je zadužena za bezbednost i javni red i mir. Druga važna funkcija Euleksa je monitoring rada policije, što se pokazalo neophodnim posebno imajući u vidu poslednja dešavanja i neprofesionalnost Kosovske policije koja je često bila u žiži javnosti poslednjih godina“, ističe Pavković.

Treća funkcija je, dodaje naš sagovornik, podrška sistemu pravosuđa, odnosno obučavanje sudija i tužilaca kao i omogućavanje prevođenja posebno na severu, a važna je, kaže, i četvrta: veza i međunarodna saradnja Euleksa sa Interpolom i Europolom, kao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije u vidu razmene dokumenta i informacija.

„U svetlu svega toga i u svetlu krize u dijalogu i nedostatka komunikacije između institucija Prištine i Beograda, Euleks je apsolutno neophodna spona i zbog toga očekujem da će mandat Euleksu biti prodružen bez bilo kakvih problema“, kaže Pavković. 

On napominje da mandat Euleksa prodružava Savet Evropske unije i da kosovski političari nemaju bilo kakvu mogućnost da utiču na prodruženje mandata ili na ukidanje Euleksa.

Bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova Valjdet Hodža izjavio je za Kosovo onlajn da je Euleks od svog osnivanja 2008. godine odigrao važnu ulogu podrške kosovskim institucijama u izgradnji nezavisnog, profesionalnog i efikasnog pravosudnog sistema.

Prema njegovoj oceni, kosovske institucije, pravosudni i bezbednosni mehanizmi već su dovoljno uspostavljeni, funkcionišu punim kapacitetom i nemaju nikakvih operativnih prepreka za obavljanje svoje ustavne i zakonske misije.

Povodom najave Kaje Kalas da će manadat Euleksa biti produžen do juna 2027, Hodža kaže da „predlog gospođe Kalas treba analizirati u duhu međunarodne podrške i saradnje kako bi se kontinuirano obezbedilo mirno i bezbedno okruženje za sve“.

„Svaka međunarodna podrška i ulaganja koja imaju pozitivan uticaj na oblast bezbednosti treba da budu razmotrena, ali naravno bez uticaja na ustavna ovlašćenja institucija Republike Kosovo“, kaže Hodža. 

O trenutnom mandatu koji ima Euleks, ističe da ta misija, osim što je drugi bezbednosni odgovor posle Kosovske policije, posebno na severu, ima i savetodavnu i partnersku ulogu pravosudnim institucijama u vezi sa sprovođenjem sporazuma o pravosuđu koji su rezultat dijaloga Kosova i Srbije, kao i pomoćnu ulogu bez izvršnog mandata.