Bocan-Harčenko: Dijalogom se prikriva agresivan stav Prištine, cilj potpuna kontrola na severu

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je da kosovska kriza nije mogla da bude rešena pre Nato agresije jer Zapad to nije želeo, ali su Srbi označeni kao oni koji nisu konstruktivni i nisu za dogovor. Ocenio je da se dijalogom "prikriva agresivan stav Prištine", te da je sve usmereno na to da Priština preuzme potpunu kontrolu na severu i da "Beograd prizna tu pseudo nezavisnost", prenosi RTRS.

Bocan-Harčenko ocenio je na međunarodnoj konferenciji "Dugoročne posledice bombardovanja Јugoslavije za srpsko društvo i formiranje multipolarnog sveta" u Ruskom domu u Beogradu da je Nato agresija na SR Јugoslaviju bila "kulminacija varvarskog projekta Zapada da učvrsti svoju hegemoniju" i da je označila početak niza tragičnih događaja i praksu kršenja međunarodnog prava i principa UN.

On je naveo da je ono što je viđeno 1999. godine i ranije na prostoru Јugoslavije ponovljeno i u Ukrajini, odnosno da se išlo na jačanje nacionalne linije, separatizma, terorističkog delovanja i ono što je najvažnije da se prenebregava konstitucija UN.

Ruski ambasador je rekao da se na primeru Kosova vidi da je princip samoopredeljenja verovatno bio važniji od principa integriteta i da se Nato bez saglasnosti UN, stavio u zaštitu albanskog stanovništva koje je imalo sva prava.

On je naglasio da je upravo raspadom Јugoslavije i kosovskom krizom Zapad počeo da postiže svoje ciljeve i tu je počelo utvrđivanje Natoa kao "neophodne odbrambene strukture", te da je nakon ratova u BiH i Hrvatskoj došlo i do širenja Natoa.

Bocan-Harčenko je naveo da kosovska kriza nije mogla da bude rešena pre bombardovanja SR Jugoslavije jer Zapad to nije želio, ali su Srbi označeni kao oni koji nisu konstruktivni i nisu za dogovor.

On je ukazao na to da su Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 formalno i teoretski dobri dokumenti, ali da su oni koji su počeli njihovo kršenje Zapad, njegovi saveznici u Natou i EU "mirotvorci".

Prema mišljenju Bocan-Harčenka, dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU neće dovesti do rešenja ovog pitanja, jer je, kako je naveo, sve usmereno na to da Beograd prizna Kosovo. Dodao je da se mora izvršiti pritisak na Prištinu jer ona ne poštuje dogovore.  

Rekao je i da nije po sredi nikakav dijalog već da se njim prikriva agresivan stav Prištine, te da je sve usmereno na to da Priština preuzme potpunu kontrolu na severu i da "Beograd prizna tu pseudo nezavisnost".

Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin, koji se putem video-veze obratio učesnicima, rekao je da je želja SAD da kontrolišu druge države dovela je do brojnih globalnih problema, uključujući bombardovanje Јugoslavije 1999. godine, što ne sme da se ponovi.

"Želja jedne strane, SAD, da imaju moć i hegemoniju nad drugim državama dovela je do brojnih problema. Kada govorimo o Јugoslaviji, sećamo se i Libije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja na koje su SAD izvršile agresiju. Ali, sve je počelo od Јugoslavije, od Nato bombardovanja mirnog Beograda, rekao je Volodin.

Rukovodilac ruske Federalne agencije za poslove Zajednice Nezavisnih Država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju Јevgenij Primakov rekao je da je u vreme Nato agresije na SR Јugoslaviju u Rusiji bio totalni mrak.

On je naveo da su posledice po stanovništvo na ovim prostorima ogromne, ukazavši da bi devojčica Milica Rakić, koja je ubijena u bombardovanju, sada imala 28 godina.

Prema njegovim rečima, u to vreme svet je bio unipolaran i na sceni je bilo pravo jačeg, a za te jake ne važe ni međunarodno pravo ni rezolucije.

Primakov je naglasio da 25 godina od nepravednog rata prema državi, koja ni prema kome nije bila agresivna, ništa više nije isto.

"Mi više nismo plen. Mi smo veliki, nezavisan svet. Mi više ne živimo u diktatu. Samostalni smo, plačemo za našim žrtvama i kada Srbi kažu - oprostićemo, ali nećemo zaboraviti, mi za ono što nam se dešava sada kažemo nećemo ni oprostiti ni zaboraviti", rekao je Primakov.

Moderator skupa Pavle Bušujev, koji je izneo delove izveštaja o posledicama Nato bombardovanja na SR Јugoslaviju, rekao je da je na taj prostor bačena ogromna količina bombi, snage 70 puta veće od atomske bombe bačene na Hirošimu, ali da Nato nije mogao da ostvari svoje ciljeve jer je naišao na herojski otpor srpskog naroda koji je srušio mit i o njihovom "nevidljivom avionu i njihovoj nepobedivosti".

- Udar Zapada na Јugoslaviju bio je uvod za napad na Rusiju, agresijom na Јugoslaviju u Rusiji je počelo preispitivanja odnosa sa Zapadom i počela je borba za slobodu - rekao je Bušujev.

Konferenciju, na kojoj će do kraja dana učestvovati brojni eksperti iz oblasti zdravlja, prava i međunarodne politike, organizovao je Institut za međunarodnu politiku i privredu, u saradnji sa partnerima iz Ruske Federacije.