Agani i Rahmani: Mogući problemi u primeni Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju

Bivši kosovski ministri zdravlja Ferid Agani i Imet Rahmani ocenili su da je ponovno usvajanje Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju u načelu pozitivan signal, ali ukazuju da to ne garantuje njegovu uspešnu primenu ukoliko se ne reše ključna strukturna pitanja i ako ne bude saradnje sa drugim ministarstvima.

Poslanici Skupštine Kosova usvojili su 10. aprila predlog Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju u načelu, a drugo čitanje nacrta održaće se 23. aprila.

Agani smatra da je ponovno usvajanje Zakona o zdravstvenom osiguranju važan korak, ali ne i dovoljan za uspeh.

„Ponovno usvajanje ovog zakona predstavlja važan korak, ali treba naglasiti da samo usvajanje ne garantuje njegovu uspešnu primenu. Dosadašnje iskustvo pokazuje da glavni izazov nije bio nedostatak zakona, već nedostatak institucionalne spremnosti za njegovu primenu“, izjavio je Agani.

Prema njegovim rečima, ukoliko se ne reše ključna strukturna pitanja, postoji rizik da zakon ostane samo formalnost. Upozorio je da bez ovih reformi zakon teško može doneti stvarne promene u zdravstvenom sistemu, prenosi Front onlajn.

„Ako se jasno ne reše strukturna pitanja, poput funkcionalizacije Fonda zdravstvenog osiguranja, mehanizama prikupljanja premija i transformacije pružalaca javnih zdravstvenih usluga u ugovorne subjekte odgovorne za učinak, postoji rizik da zakon ostane više formalni instrument nego stvarna reforma“, rekao je Agani.

Bivši ministar navodi da nedostaje prevedniji sistem koji bi obezbedio ravnopravni pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama.

„Glavni gubitak građana bio je nedostatak finansijske zaštite. Veliki deo zdravstvenih troškova na Kosovu, prema najnovijoj studiji koju je danas predstavio Institut za zdravstvenu i socijalnu politiku Jugoistočne Evrope, od 38 do 40 odsto, pokrivaju direktno građani (plaćanja iz sopstvenog džepa)“, rekao je Agani.

On je ocenio da bi puna primena Zakona o zdravstvenom osiguranju mogla doneti značajne koristi građanima, dodajući da se kao jedan od glavnih efekata očekuje postepeno smanjenje direktnih plaćanja iz džepa i veća finansijska zaštita.

„Ako se zakon u potpunosti sprovede, koristi za građane mogle bi biti značajne. Očekuje se postepeno smanjenje plaćanja iz sopstvenog džepa i povećanje finansijske zaštite, posebno za najugroženije kategorije. Zdravstveno osiguranje stvara mogućnost za bolje organizovanje usluga, kroz ugovaranje pružalaca zdravstvenih usluga i povezivanje finansiranja sa učinkom i kvalitetom“, rekao je Agani.

Rahmani je ukazao da je Zakon o zdravstvenom osiguranju prvi put usvojen u Skupštini u aprilu 2014. godine, a ponovno usvajanje ovog zakona na Vladi ocenio je kao pozitivan signal.

„Pozitivan je signal što se potreba za zdravstvenim osiguranjem ponovo razmatra i aktuelizuje. Jedna istina mora da se kaže javnosti, a ona se namerno zanemaruje. Ovaj zakon je prvi put usvojen u Skupštini u aprilu 2014. godine. U periodu od 2015. do 2017. godine intenzivno se radilo na njegovoj primeni, a kao rezultat tog rada pojavila se potreba za njegovim izmenama i dopunama kako bi se u potpunosti uskladio sa drugim zakonima koji zadiru u ovu oblast“, izjavio je Rahmani.

Prema njegovim rečima, više izmena je usvojeno u decembru 2016. godine u vladi Ise Mustafe, ali nisu mogle da budu razmatrane u Skupštini zbog političkih dešavanja.

„Izmene su usvojene u decembru 2016. godine u Vladi Ise Mustafe. Zakon nije upućen u Skupštinu zbog glasanja o poverenju Vladi i izbora. Neko može imati sumnje u ono što govorim, ali opipljiv dokaz je tadašnje osnivanje i današnje postojanje Fonda zdravstvenog osiguranja, institucije koja se zasniva na Zakonu o osiguranju iz 2014. godine“, rekao je on.

Od septembra 2017. do 2025. godine, prema njegovim rečima, nije napravljen nijedan korak napred, da bi 2025. zakon bio ponovo usvojen u Vladi, ali sada sa izmenama koje je osporio Ustavni sud.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo zdravlja ne može samo da sprovede zakon bez podrške drugih ministarstava, privatnog sektora i civilnog društva.

„Nadam se da će se ovo konačno shvatiti ozbiljno i da će zakon biti sproveden, što će doneti brojne koristi kako pacijentima, tako i zdravstvenim ustanovama. Ministarstvo zdravlja jeste odgovorno, ali ni na koji način ne može sprovesti zakon bez široke podrške drugih ministarstava, privatnog sektora i civilnog društva“, rekao je Rahmani.