Ana i Dalibor Vuković iz Kosovske Mitrovice uskoro će po 10. put postati roditelji

Radosna dečija graja dočekuje nas u domu Ane (38) i Dalibora (45) Vukovića iz Kosovske Mitrovice. Od njihovo devetoro dece dočekuju nas sedmoro, veliki iskren osmeh dobrodošlice najpre je stigao od Tamare (3), od Anđele (16), Strahinje (11), Milice (9), Sofije (7), Jelisavete (6) i Ksenije (1) dok su najstariji Milan (17) i Katarina (12) sa ocem trenutno u selu Grabovac gde imaju seosko domaćinstvo, pišu Večernje novosti.

Dok smo se redom pozdravljali s podmlatkom Vukovića njihova majka Ana nam se izvinjava što ne može da nas dočeka onako kako inače dočekuje goste. Ne može jer je u devetom mesecu trudnoće i ovih dana će na svet doneti i deseto dete.

"Prošle godine za praznike obećala sam da ću suprugu podariti još jedno dete, a deci brata ili seku, i evo za koji dan ću ispuniti obećanje”, govori nam Ana, koja leži u krevetu dnevne sobe dok se mališani jedno drugom do uveta smeštaju na drugi.

Za to vreme Anđela brine o braći i sestrama da sve bude pod konac, i zaista urednost i čistoća su prvo što primećujemo u stanu od 70 kvadrata u kojem kako nam kaže Ana svako ima svoj kutak.

“Kada čeljad nisu besna kuća nije tesna”, uz osmeh kaže Ana.

Svi imaju mesta za spavanje a što je najvažnije i za učenje. Ponosno Ana priča da su šestoro Daliborove i njene dece školarci i da su odlični đaci.

“Imaju sve što im je potrebno nama je najbitnije da postanu dobri i čestitai ljudi, da razumeju vrednost porodice i da brinu jedni o drugima. Zato ih i učimo osnovnim životnim prednostima, da nikoga ne mrzi, da ne budu ljubomorni jedni na druge ili na bilo koga, da budu solidarni i srećni jer je život sam po sebi dar veći i dragoceni od svih materijalnih vrednosti”.

Mališani pažljivo slušaju svaku majkinu reč ali kažu da trenutno najviše razmišljaju o tome da li će dobiti brata ili sestru.

“Sestre su nam brojnije pa bih voleli da dobijemo brata. Voleću i seku kao što ih sve podjednako volim”, iskren je Strahinja koji je u odsustvu oca i najstarijeg brata trenutno “glava porodice”.

Tako je i bilo dok se otac Dalibor nije vratio se imanja.

“Pored svog posla tehničara u bolničkom centru odlazim u selo da bih podupro kućni budžet, kaže Dalibor. Živimo samo od moje plate i dečijeg dodatka ali gledamo da im ništa ne nedostaje.

Zato i na pitanje šta bi voleli da dobiju od igračaka ili slatkiša mališani Vukovića slažu ramenima, samo neka su živi i zdravi sve će se stvoriti priča Dalibor.

“Dece zapravo nikada nije dosta gde je više dece veća je ljubavi i sloga. A moja supruga je “moja hrabrost” jer najviše vremena provodi sa decom i radno vreme joj traje 24 časa kao da radi u privatnom zabavištu”, kaže Dalibor.