Beriša: Više od 70 odsto prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja izvršeno nad maloletnicama

Adelina Beriša iz Mreže žena Kosova kaže je da su počinioci seksualnog nasilja najčešće muškarci poznati žrtvama, a da je više od 70 odsto prijavljenih slučajeva ove vrste nasilja izvršeno nad devojčicama.

Beriša je istakla da seksualno nasilje nad devojčicama čine njihovi vršnjaci, ali i odrasil muškarci, dodajući da su žrtve češto iz ugroženih porodica i zajednica.

„Najčešći počinioci su obično muškarci. U slučajevima nasilja, žrtve ih često poznaju. Prema podacima Kosovskog instituta za sudsku medicinu, više od 70 odsto prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja uključuje maloletne devojčice, koje često napadaju vršnjaci. Medijski izveštaji takođe ističu slučajeve zlostavljanja maloletnih devojčica od strane odraslih muškaraca, često iz porodica ili zajednica u nepovoljnom položaju“, ukazala je Beriša za Kosovo onlajn.

Edukacija pripadnika policije, ali i drugih institucija, o različitim vidovima nasilja je neophodna, kako bi se žrtvi pristupilo na ispravan način, napominje sagovornica. 

„Žene na Kosovu prijavljuju slučajeve seksualnog nasilja i uznemiravanja nadležnim institucijama, ali i dalje postoji značajan prostor za poboljšanje u načinu na koji se ovi slučajevi rešavaju. Institucionalno, stručnjacima u policiji, tužilaštvu, pravosuđu, zdravstvu i socijalnim službama potrebna je kontinuirana obuka za postupanje sa slučajevima seksualnog nasilja i uznemiravanja kroz pristup usmeren na žrtvu, sa informacijama o traumi. Jasniji protokoli za identifikovanje i razlikovanje oblika seksualnog nasilja, jača međuinstitucionalna koordinacija i mehanizmi odgovornosti za nedolično ponašanje ili sekundarnu viktimizaciju takođe su neophodni. Poverljivi, pristupačni i mehanizmi prijavljivanja prilagođeni žrtvama, uključujući specijalizovane jedinice i obučene kontakt osobe, dodatno bi povećali poverenje“, nabraja Beriša.

Kako bi ispunilo ustavne obaveze, važno je da se Kosovo fokusira na razvoj kriznih centara za žrtve silovanja, rekla je Beriša, navodeći napredak kada je u pitanju priznavanje i pomoć žrtvama ratnog silovanja.

„Pošto je Istanbulska konvencija deo Ustava Kosova, neophodno je da sve usluge navedene u njoj budu u potpunosti dostupne žrtvama nasilja. Trenutno, prioritet treba dati razvoju kriznih centara za silovanje i centara za seksualno nasilje, što će pomoći Kosovu da ispuni svoje obaveze prema Konvenciji. U vezi sa seksualnim nasiljem tokom rata između Kosova i Srbije, zemlja je postigla napredak formalnim priznavanjem žrtava, obezbeđivanjem penzija i osiguravanjem da specijalizovane ženske organizacije građana nastave da pružaju emocionalnu i pravnu podršku“, navodi Beriša.

Prema njenim rečima, prebacivanje krivice na žrtve i stigma dovode do ponovne viktimizacije i ugrožavanja prava i dostojanstva žrtava. Potrebno je, kaže Beriša, veće angažovanje zajednice kako bi se podigla svest i stvorio siguran prostor za žene.

„Moramo se boriti protiv stigme, okrivljavanja žrtava i štetnih rodnih normi. Kampanje za podizanje javne svesti, obrazovanje u školama o saglasnosti i rodnoj ravnopravnosti i vidljiva podrška žrtvama mogu pomoći u promeni percepcije i podstaći prijavljivanje. Angažovanje muškaraca i dečaka, lidera zajednice i medija u promociji narativa punih poštovanja žrtava takođe je ključno za stvaranje okruženja u kojem se žene osećaju bezbednije kada istupaju. Samo kada institucije reaguju profesionalno, a društvo podržavajuće, žrtve mogu biti uverene da će prijavljivanje dovesti do zaštite, pravde i dostojanstva, a ne do sramote ili ponovne traumatizacije“, kaže ona.

Govoreći o tome da li pripadnost manjinskoj zajednici povećava rizik od nasilja, Beriša kaže da Srpkinje najčešće prepoznaju i prijavljuju nasilje nadležnim institucijama, dok je slučaj sa ženama iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana suprotan.

„Nemamo novije podatke o rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja među različitim etničkim grupama. Međutim, naša studija iz 2015. godine pokazala je da su žene srpskog porekla sklonije prepoznavanju i prijavljivanju različitih oblika nasilja, dok se žene romskog, aškalijskog i egipćanskog porekla suočavaju sa većim preprekama i diskriminatornim praksama prilikom prijavljivanja nasilja nadležnim institucijama. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se informisalo prilagođeno zastupanje i intervencije, osiguravajući da sve žene u Republici Kosovo imaju pristup adekvatnoj podršci“, istakla je Beriša.