Ćeljaj: Postojanje ombudsmana u Hagu ne ukida mandat kosovskog ombudsmana

Kosovski ombudsman Naim Ćeljaj reagovao je danas povodom saopštenja Specijalizovanih veća u Hagu u kojem je iz te institucije poručeno da neće prisustvovati predstavljanju njegovog izveštaja o njihovom redu, jer je to odgovornost ombudsmana Specijalizovanih veća. Ćeljaj smatra da postojanje Kancelarije ombudsmana u Hagu, samo po sebi ne ukida mandat ombudsmana Kosova, odnosno da su njihovi mandati komplementarni.

Ćeljaj je u reagovanju naveo da je u zvaničnom pozivu predsednici Specijalizovanih veća Ekatarini Trendafilovoj izneti pravni argumenti koji se tiču mandata i nadležnosti institucije ombudsmana Kosova,

Tako je u pozivu bilo navedeno da je institucija ombudsmana Kosova ustanovljena Ustavom i ima opšti mandat za zaštitu i unapređenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da se „ostvarivanje tog mandata mora procenjivati u skladu sa Ustavom i međunarodnim instrumentima za zaštitu ljudskih prava, koji čine sastavni deo ustavnog poretka Republike Kosovo“.

Iz toga, smatra ombudsman, proizilazi da isključiva odgovornost, koja je na osnovu ustavnog i pravnog okvira dodeljena Kancelariji ombudsmana u Hagu, sama po sebi ne podrazumeva isključenje nadležnosti institucije ombudsmana Kosovo da se angažuje u zaštiti ljudskih prava u predmetima koji se tiču Specijalizovanih veća.

„Po mojoj proceni, takvo tumačenje bi dovelo do mešanja dva različita pravna pojma: isključiva odgovornost i isključiva nadležnost. Isključivu odgovornost treba shvatiti, pre svega, kao posebnu institucionalnu obavezu određene Kancelarije ombudsmana da ispunjava funkciju koja joj je poverena i da deluje kao primarni i neophodan institucionalni mehanizam kad god okolnosti određenog slučaja zahtevaju intervenciju. Reč je o obavezi delovanja, a ne o pravu da se spreči delovanje drugih institucija. Ovaj koncept definiše odgovornost koju određena Kancelarija mora da preuzme; međutim, u nedostatku jasnog ustavnog osnova, taj koncept ne predviđa da su sve druge institucije, koje na osnovu Ustava imaju mandat za zaštitu ljudskih prava, isključene iz vršenja svojih funkcija“, ocenjuje Ćeljaj.

Navodi i da „isključiva odgovornost“ i „isključiva nadležnost“ predstavljaju dva različita pravna pojma, koja se ne mogu koristiti kao sinonimi.

„Prvi podrazumeva posebnu obavezu koja je nametnuta nekoj instituciji da garantuje ispunjavanje određene funkcije, dok drugi podrazumeva pravno ovlašćenje za delovanje, uz isključenje drugih institucija. Postojanje isključive odgovornosti se, samo po sebi, ne može smatrati dokazom postojanja isključive nadležnosti. Shodno tome, svaka tvrdnja da ustavni ili pravni okvir isključuje nadležnost institucije ombudsmana Republike Kosovo mora biti obrazložena pozivanjem na relevantne ustavne odredbe i njihovo pravilno tumačenje, a ne sme se zasnivati isključivo na upotrebi izraza isključiva odgovornost“, stoji u Ćeljajevoj reakciji.

Navodi i da se kancelarija ombudsmana u Hagu do danas u praksi nije vršila svoju funkciju nadzora kako bi reagovala na zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima lica koja su predmet sudskih postupaka pred Specijalizovanim većima.

„Ova okolnost otvara legitimno pitanje o praktičnom ispunjavanju odgovornosti koja je dodeljena ovom mehanizmu. Bilo bi teško opravdati tumačenje prema kojem bi postojanje određene kancelarije – bez efektivnog vršenja njenog mandata – samo po sebi sprečavalo drugu instituciju, uspostavljenu Ustavom, da sprovodi nadzor nad ljudskim pravima u okviru svojih zakonskih nadležnosti“, uveren je Ćeljaj.

On je naveo da položaj ombudsmana ne podrazumeva da mandat te institucije na Kosovu automatski nadjačava ili zamenjuje posebne odgovornosti dodeljene Kancelariji ombudsmana u Hagu.

„Naprotiv, ove institucije imaju komplementarne mandate. Stav ombudsmana je da postojanje Kancelarije ombudsmana u Hagu, samo po sebi, ne ukida mandat institucije ombudsmana Republike Kosovo. Uključivanje više institucija u zaštitu ljudskih prava doprinosi očuvanju evropskih vrednosti i garantovanju pluralizma kao osnovnog načela demokratskog društva“, navodi Ćeljaj.

Zato kaže da ombudsman Kosova zadržava svoj opšti ustavni mandat da štiti i promoviše ljudska prava u kontekstu vršenja javne vlasti „u okviru ustavnog i pravnog poretka Kosova“.

On je dodao i da od 2021. godine kontinuirano izražava zabrinutost pred Specijalizovanim većima Kosova, između ostalog i putem naknadne zvanične prepiske, na koju, kaže, nije stigao nikakav odgovor što, prema njegovim rečima, izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu transparentnosti i stvara utisak da se informacije možda namerno drže u tajnosti.

„Nezavisnost pravosuđa ne može poslužiti kao izgovor za nedostatak transparentnosti ili institucionalne odgovornosti. Iznošenje opravdanih zabrinutosti i davanje opštih preporuka usmerenih na unapređenje funkcionisanja pravosudnog sistema ne treba tumačiti kao mešanje u nezavisnost pravosuđa“, navodi se u saopštenju.

Ćeljaj je, naime, juče predstavio svoj izveštaj o radu Specijalizovanih veća Kosova i Kancelarije specijalizovanog tužioca, u kojem je izneo zabrinutost u vezi sa poštovanjem ljudskih prava, jednakošću strana u postupku, transparentnošću i odgovornošću suda.

Na predstavljanje izveštaja pozvao je i predsednicu Specijalizovanih veća, ali su iz suda taj poziv odbili, poručujući da isključivu odgovornost nad njihovim radom ima ombudsman Specijalizovanih veća, a ne zaštitnik građana u Prištini.

„Specijalizovana veća podsećaju da član 162, stav 11. Ustava Republike Kosovo nedvosmisleno dodeljuje Ombudsmanu Specijalizovanih veća ’isključivu odgovornost za Specijalizovana veća i Kancelariju specijalizovanog tužioca’. Veća se pozivaju na primljeni poziv za učešće na okruglom stolu koji organizuje ombudsman Kosova na temu ’Nalazi i preporuke njegove institucije po službenoj dužnosti u vezi sa Specijalizovanim većima i Kancelarijom specijalizovanog tužioca’. Želimo da istaknemo da bi bilo neprimereno da prihvatimo taj poziv“, stoji u saopštenju Specijalizovanih veća.

Navodi se i da bi prihvatanje poziva bilo neprimereno, jer odgovornost za nadzor i zaštitu osnovnih prava i sloboda lica koja su u kontaktu sa tom institucijom pripada isključivo ombudsmanu Specijalizovanih veća Pjetru Speri.

Uz to, iz suda navode i da Međunarodni komitet Crvenog krsta vrši nadzor i inspekciju pritvorske jedinice Specijalizovanih veća kako bi se osiguralo poštovanje najviših međunarodnih standarda.