Susret Leštana okupio generacije: Uspomene, zagrljaji i obećanje da se tradicija nastavlja

Ispred Osnovne škole „Stana Bačanin“ u Lešku danas su se četvrti put okupili nekadašnji stanovnici ovog rudarskog mesta kako bi obnovili prijateljstva, evocirali uspomene i sačuvali sećanje na vreme kada je Lešak bio prepoznatljiv po zajedništvu, bogatom kulturnom životu i sportskim uspesima.

Na ovogodišnjem okupljanju došla su 52 Leštana iz nekoliko generacija, pristigli iz Srbije i inostranstva. Susret su obeležili srdačni zagrljaji, osmesi, ali i poneka suza radosnica, dok su se nekadašnji školski drugovi posle više decenija ponovo našli na mestu gde su proveli detinjstvo. 

Druženje je počelo ispred škole, a nastavljeno je u učionicama, gde su učesnici razgovarali o školskim danima, horskim i recitatorskim sekcijama, sportskim aktivnostima, košarci, odbojci i fudbalu, ali i o dogodovštinama koje i danas izazivaju osmeh. Mnogi su podsetili da su upravo njihove generacije bile pokretači manifestacija koje i danas žive, poput „Akorda Leška“ i Turnira u malom fudbalu. 

Jedna od organizatora Valentina Pitulić istakla je da je ideja Susreta Leštana nastala iz želje da se okupe ljudi koji su pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka živeli u Lešku. 

„Lešak pamtimo kao jedno lepo, urbano rudarsko naselje u kome su se negovali poštovanje, zajedništvo i bogat kulturni i sportski život. Ljudi koji su dolazili iz svih krajeva bivše Jugoslavije doneli su novu energiju i kulturu, pa je Lešak po mnogo čemu mogao da parira mnogo većim sredinama“, rekla je Pitulić. 

Ona je dodala da su Leštani nostalgični za vremenom u kojem su odrastali i da su upravo zbog toga pre nekoliko godina odlučili da organizuju okupljanje koje se održava svake druge godine. 

„Ovo je više od običnog susreta, to je prilika da ponovo oživimo duh starog Leška. Nadamo se da će mlađe generacije jednog dana nastaviti ovu lepu tradiciju i organizovati svoja okupljanja“, poručila je Pitulić. 

Miroslav Ninić naglasio je da su na susret stigli Leštani iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, ali i iz Holandije, Nemačke, Austrije i sa Islanda. 

„Tek kada smo počeli da organizujemo ova okupljanja shvatili smo koliko ona znače ljudima. Ovo je prilika da vidimo jedni druge, saznamo gde je ko danas i da se zajedno prisetimo detinjstva koje smo proveli u Lešku“, rekao je Ninić. 

Posebne emocije nije krila ni Goca Šljivićmkoja već skoro četiri decenije živi u Švedskoj. 

„Osećaj je fantastičan. Nisam bila u Lešku skoro 30 godina i ovo me je veoma emotivno ispunilo. Gde god da živim, znam odakle sam. Moja deca znaju gde sam rođena, gde sam išla u školu, govore srpski jezik i redovno dolazimo u rodni kraj“, kazala je Šljivić. 

Ljubiša Banović koji danas živi u Beogradu, prvi put je prisustvovao Susretu Leštana. 

„Neke ljude nisam video skoro 50 godina. Ovde smo odrasli, zajedno igrali košarku, osnivali kulturno-umetničko društvo i stvarali manifestacije koje i danas postoje. Ovakva okupljanja treba da traju godinama jer nas podsećaju koliko je važno da ostanemo složni i povezani“, rekao je Banović. 

Ljuljana Vukadinović istakla je da je Lešak nekada bio velika porodica u kojoj razlike među ljudima nisu bile važne. 

„Svi smo živeli istim životom. Ljudi koji su dolazili sa strane doneli su novu kulturu, a spoj sa domaćinima iz ovog kraja bio je nešto posebno. Danas imam osećaj kao da se nikada nismo rastajali. Bili smo kao braća i sestre – družili se, pomagali jedni drugima i zajedno odrastali“, rekla je Vukadinović. 

Ovogodišnji Susret Leštana još jednom je pokazao da uspomene na detinjstvo i prijateljstva ne blede bez obzira na godine i kilometre. Za mnoge učesnike ovo nije bio samo povratak u rodni kraj, već povratak vremenu koje zauvek nosi posebno mesto u njihovim srcima.