Ekološka taksa nije pomogla u rešavanju problema zaštite životne sredine na Kosovu

Ekolog Nora Simitćiu navodi da, iako je Kosovu preko potrebna investicija u životnu sredinu, jer se suočava sa nekontrolisanim zagađenjem zastarelih elektrana i toksičnim emisijama iz više izvora, razne vlade godinama nisu uspele da sprovedu održive intervencije iako su na raspolaganju imale specifičan budžet koji je proizašao iz ekološke takse.

On je u autorskom tekstu za Kohu podsetila da je u izveštaju Evropske komisije navedeno da ni ove godine kosovske vlasti nisu uspele da usvoje i primene mere za poboljšanje kvaliteta vazduha, zaključujući da ovaj neuspeh predstavlja glavnu pretnju po zdravlje stanovništva.

„Od 2012. godine, građani Kosova plaćaju ekološku taksu koja se svih ovih godina prikuplja u ime zaštite životne sredine. Republika Kosovo je 2012. godine usvojila Zakon br. 04 / L-117 o porezu na drumska i ekološka vozila i prema ovom zakonu, građani su dužni da plaćaju godišnji porez na registraciju vozila u iznosu od 10 do 30 evra u zavisnosti od tone automobila“, rekla je Simitćiu.

Ona je dodala da je prema podacima Kosovske agencije za statistiku, samo u 2020. godini na Kosovu registrovano 355.829 motornih vozila i posledično generisano u kosovsi budžet putem ekološke takse iznos od 4.261.350 evra.

„Ako pogledamo broj automobila registrovanih od 2012. godine kada je ovaj zakon usvojen, onda se ispostavlja da je na Kosovu od 2012. do 2019. registrovano 2.469.443 vozila težine ispod i preko 3,5 tone, čime je u budžet uplaćeno 28.025.670 evra. A poznate investicije od ovog iznosa za zaštitu životne sredine do danas su nula. Štaviše, vlade Kosova, upotrebivši takav iznos, dozvolile su da Kosovo bude priznato u svetu sa Prištinom koja je zauzela prvo mesto po zagađenju vazduha na celoj zemaljskoj kugli“, kaže Nora.

Ona ukazuje da Zakon o porezu na drumska i ekološka vozila sam po sebi ima velike nedostatke.

„Ovaj zakon obavezuje vlasnike hibridnih automobila da plaćaju ekološku taksu - što je prilično paradoksalno. Umesto da vlasnici vozila koja ne emituju ili emituju nizak nivo zagađujućih gasova budu podržani državnom politikom, oni su umesto toga prisiljeni da plaćaju takav porez koji je prilično obeshrabrujući“, smatra Simitćiu.

Prema njenim rečima Vlada Kosova mora pokazati institucionalnu ozbiljnost i preduzeti konkretne korake za poboljšanje kvaliteta vazduha na Kosovu.

„Sad smo u periodu kada život građana postaje još teži. Pandemiju kovid -19 čine hemijski gasovi koji uzrokuju veliko zagađenje vazduha i pogoršavaju javno zdravlje. Državne institucije treba da počnu da rade na pružanju održivog rešenja za ove višegodišnje probleme zagađenja povećanjem transparentnosti u upravljanju budžetom prikupljenim od ekoloških taksi, kako bi razmotrile Zakon br. 04 / L-117 o putnom i ekološkom porezu na vozila, kao i da poveća direktna i hitna ulaganja saradnjom sa stručnjacima za zaštitu životne sredine u cilju poboljšanja trenutnog kvaliteta vazduha i života građana“, zaključuje ekolog Nora Simitćiu.