Hidrometeorološki zavod Kosova: Vodostaj reka ispod proseka, moguće posledice

Hidrometeorološki zavod Kosova saopštio je da reke beleže znatno niži vodostaj od višegodišnjeg proseka, usled nedostatka padavina tokom proleća i izostanka snega tokom zime, te upozorava da ta činjenica i nizak nivo podzemnih voda može imati ozbiljne posledice tokom leta, uključujući ograničenja u snabdevanju pijaćom vodom, uticaj na poljoprivredu, proizvodnju energije iz hidroelektrana i druge vitalne sektore.

Prema najnovijim merenjima hidrometrijske mreže nizak vodostaj je najizraženiji u slivu Bele Drine i njenim pritokama, pri čemu se kao najkonkretniji primer navodi reka Bistrica kod Peći. Iako je povremeno bilo padavina, nisu imale značajan uticaj na dopunu vodnih izvora.

Zavod naglašava da je stanje niskih vodostaja prisutno kod većine reka na Kosovu, ali je najkritičnije u slivu Bele Drine. Samo reka Bistrica kod Peći, sa površinom podsliva od 500 kvadratnih kilometara, čini 11,5 odsto ukupne površine ovog sliva i doprinosi sa 13,7 odsto ukupnom protoku.

Podaci iz poslednjih pet godina ukazuju na izražene anomalije u protoku ove reke, naročito tokom prolećnih meseci, kada su tradicionalno vodostaji viši zbog otapanja snega i sezonskih padavina.

Prema istorijskim statistikama (1963–2009), prosečan protok Bistrice u maju iznosio je 17,5 kubnih metara u sekundi, dok je u junu iznosio 7,5. Međutim, u poslednjih pet godina (2021–2025), prosečan junski protok pao je na samo 4,8 kubnih metara u sekundi – što predstavlja pad od 56,3 odsto u poređenju sa istorijskim podacima.

Institut upozorava da ovaj pad protoka i nivoa podzemnih voda može imati ozbiljne posledice tokom leta, uključujući ograničenja u snabdevanju pijaćom vodom, uticaj na poljoprivredu, proizvodnju energije iz hidroelektrana i druge vitalne sektore.

Zbog toga Zavod apeluje na stalni monitoring i pažljivo planiranje vodnih resursa, kako bi se ublažili mogući efekti produbljene hidrološke suše koja bi mogla da pogodi Kosovo u narednim mesecima.