Mastilović: Srbija prednjači u regionu po upotrebi veštačke inteligencije, važno unaprediti digitalnu pismenost

Srbija je među regionalnim liderima po prihvatanju i upotrebi veštačke inteligencije (AI), ali njena primena u privredi uglavnom ostaje na individualnom nivou, bez sistemskog i strateškog pristupa kompanija, zbog čega je neophodno raditi na unapređenju digitalne pismenosti, izjavio je konsultant za digitalnu transformaciju i veštačku inteligenciju Aleksandar Mastilović.

Mastilović je za Kosovo onlajn naveo da se veštačka inteligencija u Srbiji koristi na različite načine, kako u privatne svrhe tako i u obrazovanju i poslovanju, ali da još ne postoji opšti, sistemski plan njene primene.

„Očekivano je da veštačku inteligenciju najviše prihvataju mlađi ljudi, studenti i učenici, koji je koriste kako bi sebi olakšali zadatke u formalnom obrazovanju. I kompanije su počele da je koriste, ali uglavnom na individualnom nivou, kao ličnog asistenta zaposlenima, a ne za optimizaciju poslovnih i proizvodnih procesa“, objasnio je Mastilović.

Govoreći o položaju Srbije u poređenju sa drugim evropskim zemljama, ocenio je da je zemlja značajno napredovala u prihvatanju veštačke inteligencije i da, iako i dalje zaostaje za prosekom Evropske unije, u regionalnim okvirima zauzima vodeću poziciju.

„Mnogo smo bolji nego što smo bili pre pet, deset ili petnaest godina i možemo reći da ne zaostajemo značajno. Ipak, zaostajemo za prosekom EU, ali smo sigurno ispred pet do sedam njenih članica, posebno onih sa kojima se neposredno graničimo. U regionalnom poređenju, sa zemljama bivše Jugoslavije i neposrednim susedima, definitivno spadamo među lidere“, rekao je Mastilović.

Mastilović je upozorio da veštačka inteligencija, kao i druge tehnologije, može da se koristi za unapređenje kvaliteta života, ali i za manipulacije i zloupotrebe.

Ukazao je na mogućnost generisanja lažnih video-snimaka, izjava i glasova, pa čak i telefonskih poziva u kojima se imitira glas člana porodice ili druge bliske osobe kako bi se neko naveo na pogrešnu odluku.

„Živimo u vremenu u kojem više ne možemo bezuslovno da verujemo ni svojim očima ni svojim ušima. Potrebna je dodatna provera“, istakao je Mastilović.

Kao potencijalne rizike naveo je i zloupotrebe u finansijskom sektoru i privredi, kao i mogućnost unošenja netačnih podataka tokom obuke sistema, što može dovesti do pogrešnih procena veštačke inteligencije.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih zadataka jeste unapređenje opšte digitalne pismenosti stanovništva, posebno zaposlenih i mlađih generacija koje će u sve većoj meri koristiti ove tehnologije.

Mastilović je naglasio i značaj odgovarajuće regulative, navodeći da očekuje da Srbija do kraja ove godine usvoji zakon o veštačkoj inteligenciji usklađen sa evropskim pravilima.

„Zakon će nas generalno štititi i omogućiti našim kompanijama da budu kompatibilne sa evropskim tržištem, ali odgovornost za pravilnu upotrebu veštačke inteligencije počinje od nas samih, kroz etičko i odgovorno korišćenje“, zaključio je Mastilović.