Mediji i nasilje nad ženama, gde je crvena linija

U čemu mediji najčešće greše i gde treba da povuku crvenu liniju kada izveštavaju o nasilju nad ženama, zlostavljanju maloletnih lica, kako bi žrtve barem u javnom prostoru bile zaštićene, tema je kojom se bavio Radio Kontakt plus.

Da li se mora uvek okrenuti senzacionalizmu, ne poštujući etiku i novinarski kodeks, ili se takve teme mogu tretirati odgovorno, vodeći računa o zaštiti identiteta žrtava i analitičkim i argumentovanim pristupom ukazivati na taj veliki problem u društvu?

Radmila Vesković iz udruženja “Fenomena” iz Kraljeva je istakla da mediji posvećuju pažnju temi nasilja nad ženama, ali na pogrešan način, da u 90 odsto slučajeva imaju senzacionalistički pristup.

Prema njenim rečima nasilje nad ženama, uglavnom dospe u medije tek u svom najtežem obliku – ubistvu, a i tada se ta vest ponavlja, bez imalo obzira prema samoj žrtvi i prema onima koje je ostavila iza sebe.

“Nema pomaka u pristupu i uopšte u odnosu javnosti prema nasilju nad ženama, zato što se na ovaj način reprodukuju neke predrasude koje postoje u svima nama, ili u velikoj većini nas i na tim predrasudama zapravo nasilje nad ženama i opstaje”, rekla je Vesković za Radio Kontakt Plus.

Jedna od predrasuda koja najčešće reprodukuje senzacionalističko izveštavanje jeste da je nasilje samo fizičko, Vesković podseća da nasilje počinje psihološkim nasiljem, a kada dođe do fizičkog, da je to već početak kraja.

Takođe je predrasuda da je žrtva nekim svojim postupkom izazvala nasilje, pa onda opravdavanje počinioca i traženje nekakvih alibija u alkoholu, nezaposlenosti, postratnoj traumi itd.

Vesković je ukazala da je jedna suptilna predrasuda, koja takođe može biti opasna kada novinari u nedostatku jakih reči kojom bi opisali zločin, upotrebljavaju termine "horor", "monstrum" ... i time stvaraju zabludu da su nasilnici u porodičnom nasilju ljudi koje je lako prepoznati.

“Nažalost, nije. To su ljudi koji vrlo često savršeno funkcionišu kao dobre kolege, radnici, komšije, prijatelji…a ustvari u kući su nasilnici. Zbog toga i jeste tako teško prepoznati porodično nasilje”, kazala je Vesković.

Ona je istakla da je još jedna od predrasuda, nešto što se nakaradno zove “zločin iz strasti”.

“To ne postoji. Ne postoji ni u našem pravnom sistemu, postoji da je neko bio ili nije bio uračunljiv”, istakla je Vesković.

Ona je naglasila da otkrivanje identiteta žrtve može biti vrlo opasno za nju i njenu okolinu i da je to jedna je od najvećih grešaka koju naši mediji čine.

Vesković je kao najdrastičnije primere ove godine, navela seksualne zloupotrebe i zlostavljanja maloletnih devojčica i upozorila da se čak i objavljivanjem identiteta nasilnika gotovo potpuno otkriva identitet žrtve.

Kao primer da se može raditi i drugačije, Vesković je navela slučaj seksualne zloupotrebe devojčice od strane policajca u Valjevu, gde novinar nije naveo inicijale devojčice, školu… ništa iz čega bi se moglo zaključiti o kojoj se devojčici radi.

“Pomak je učinjen u tome da je bio minimalan broj tekstova u kojima se na neki način tražio uzrok u ženi kao izazivaču nasilja, u mnogo slučajeva kolege su uspele da zaštite identitet žrtava, ne samo maloletnih već i odraslih žena”, rekla je Vesković i dodala, da još uvek u tekstovima o nasilju ne navodi zakonom zaprećena kazna, kao i praćenje slučaja do kraja.

Senzacionalizam se može iskoristiti i za nekakvo društveno dobro, kaže Vesković i kao primer navodi slučaj višestrukih povratnika za seksualne zločine, gde bi svi tabloidi mogli da se udruže i podignu glas na kvalitetan način, da po izlasku iz zatvora prate ponašanje tih ljudi, da li se javljaju po zakonom propisanim pravilima itd.

Udruženje "Fenomena" organizovalo je u junu trening za novinare na temu izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju, na kojem je učestvovalo oko 20 novinara i dopisnika najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji i najčitanijih portala, kao i novinari nekoliko regionalnih medija.

Trening sa ciljem povećanje broja analitičkih tekstova o nasilju nad ženama i smanjenje štetnosti tabloidnog izveštavanja, bio je deo projekta "Moć promene" koji "Fenomena" realizuje pod pokroviteljstvom UN Wome, kancelarije u Srbiji uz podršku Evropske unije.

Koordinator radija Kosovska Mitrovica, Maja Fićović, slaže se da većina medija izveštava senzacionalistički i najčesće u vidu crne horinike, uglavnom u cilju zarade, ali smatra da je tema isuviše ozbiljna da bi se na njoj na takav način zarađivalo.

Kada je u pitanju izveštavanje ovog medija na temu nasilja nad ženama, Fićović navodi da se trude pre svega da ukažu na problem, da on bude rešen u društvu.

“Držimo se činjenica i relevantnih podataka, informacija koje dobijemo iz policije, bolnice, ukoliko je žrtva povređena. Pratimo i rad nevladinog sektora i zaista se trudimo da skrenemo pažnju na taj problem, jer nasilja zaista mnogo ima, ne samo fizičkog i ne samo nad ženama, već i nad decom, pa negde i nad muškarcima”, kazala je Fićović za Radio Kontakt Plus.

Ona smatra da svi nasilnici moraju biti svesni sankcija i posledica, da se sudski  procesi rešavaju što brže i da kazne budu adekvatnije, a u izveštavanju kontinuitet.

“Nema toga da pratimo šta se desilo sa žrtvom, sa onim ko je pritvoren, da li je dobio adekvatnu kaznu, desi se da se neko brani sa slobode ili da jednostavno predmet zastari. Time se više niko ne bavi. I zato se žrtve mnogo plaše, zato niko i ne prijavljuje nasilje, a ljudi ne reaguju na nasilje ako ga vide na ulici, već se sklanjaju”, kaže Fićović.

Ona smatra da je potrebno edukovati ljude da se nasilje ne treba ignorisati, već se mora prijaviti.