Na Kosovu od aprila do jula registrovana 52 slučaja malih boginja

Prema podacima Instituta, najveći broj slučajeva zabeležen je u Prištini – 17, zatim u Uroševcu – 12, Kačaniku – šest i Kosovu Polju – pet. Po dva slučaja registrovana su u Lipljanu, Vučitrnu, Štimlju i Obiliću, dok je po jedan slučaj potvrđen u Gnjilanu, Glogovcu, Dečanima i Vitini.

Lekari na Kosovu već duže vreme apeluju na roditelje da vakcinišu decu, ocenjujući da je pad obuhvata imunizacijom doprineo povećanju broja obolelih.

Uprkos tim apelima, deo roditelja i dalje nema poverenja u zdravstvene institucije. Psiholozi i sociolozi ukazuju da je nepoverenje povezano sa širenjem dezinformacija koje utiču na odluke pojedinih roditelja na Kosovu.

Psihološkinja Ema Jašari Skeja navela je da su roditelji pod snažnim uticajem dezinformacija o vakcinama koje se šire putem društvenih mreža, prenosi Gazeta ekspres.

„Jedan od glavnih razloga zbog kojih pojedini roditelji ne vakcinišu svoju decu jeste strah. Kada je reč o zdravlju deteta, roditelji lako mogu biti pod uticajem informacija koje čuju na društvenim mrežama, od članova porodice ili u zajednici. Često emotivno predstavljen slučaj može imati veći uticaj od stručnog objašnjenja. Kod nas i dalje postoji veliki broj dezinformacija o vakcinama, posebno o vakcini protiv malih boginja. Njena navodna povezanost sa autizmom i dalje se pogrešno dovodi u vezu, iako su naučne studije to odavno opovrgle“, rekla je ona.

Kao jedan od razloga za ovakav trend navela je i nepoverenje u institucije.

„Drugi razlog je nepoverenje u institucije. Kada građani nemaju potpuno poverenje u zdravstveni sistem ili institucije uopšte, ta sumnja prenosi se i na proces vakcinacije. Takođe, nije dovoljno samo reći: 'Vakcinišite svoje dete'. Roditeljima je potreban neko ko će ih saslušati, odgovoriti na njihova pitanja i jasno objasniti koristi i moguće neželjene efekte. Smatram da roditelje ne treba osuđivati, već ih bolje informisati. Jasna, bliska i kontinuirana komunikacija pedijatara i zdravstvenih radnika najbolji je način za vraćanje poverenja“, zaključila je Jašari Skeja.

Sociološkinja Fljaka Imeri takođe smatra da širenje dezinformacija o vakcinama ima ključnu ulogu u odluci pojedinih roditelja da ne vakcinišu svoju decu.

„Nevakcinisanje dece je složen fenomen na koji utiču različiti društveni, kulturni i informativni faktori. Jedan od glavnih razloga jeste širenje dezinformacija i netačnih informacija na društvenim mrežama i drugim internet platformama, koje često izazivaju strah i nesigurnost kod roditelja. Takođe, nedovoljno znanje o značaju vakcinacije i posledicama bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama može uticati na njihove odluke. U pojedinim slučajevima roditelji mogu imati i lične nedoumice ili određena uverenja zbog kojih oklevaju da vakcinišu decu“, rekla je ona.

Imeri smatra da nepoverenje građana u institucije proizlazi iz nedostatka jasnih informacija, širenja teorija zavere i uticaja nezvaničnih izvora informisanja.

Kako je navela, „od suštinskog je značaja da zdravstvene institucije razvijaju kontinuiranu, transparentnu komunikaciju zasnovanu na dokazima, jačajući dijalog sa građanima i odgovarajući na njihove nedoumice“.

„Poverenje u zdravstvene institucije usko je povezano sa transparentnošću, komunikacijom i iskustvima građana sa tim institucijama. Nepoverenje može nastati zbog nedostatka jasnih i razumljivih informacija, širenja teorija zavere, kao i uticaja nezvaničnih izvora informisanja. Osim toga, ukoliko građani imaju utisak da institucije ne komuniciraju otvoreno ili ne odgovaraju na njihove zabrinutosti, nivo poverenja može opasti. Zato je od ključnog značaja da zdravstvene institucije razvijaju kontinuiranu, transparentnu komunikaciju zasnovanu na dokazima, jačajući dijalog sa građanima i profesionalno odgovarajući na njihove nedoumice. Vakcinacija ostaje jedna od najefikasnijih mera javnog zdravlja za sprečavanje zaraznih bolesti i zaštitu zdravlja dece i zajednice u celini“, zaključila je Imeri.