Kosovska policija: Kamere na ulicama u službi bezbednosti građana i Kosova

Bezbednosne kamere koje je centralna vlast postavila na ulicama kosovskih gradova funkcionišu u skladu sa propisima, pristup snimljenim podacima ograničen je samo na Kosovsku policiju, a sistem garantuje javnu bezbednost građana, ali i bezbednost Kosova, istakli su za Kosova pres u policiji i u lokalnim samoupravama.

U Prištini, Severnoj Mitrovici, Prizrenu, Obiliću, ali i u drugim opštinama, javne kamere prati i strogo nadgleda Kosovska policija.

Direktor za bezbednost i vanredne situacije u Prištini Ljuljzim Fuštica izjavio je za Kosova pres da bezbednosne kamere postavljene u glavnom gradu ne predstavljaju pretnju bezbednosti građana ili nacionalnoj bezbednosti, već upravo suprotno, u njihovoj su službi.

Napominje da su kamere kanadske proizvodnje, a ne ruske ili kineske što, kako kaže, garantuje najviše bezbednosne standarde.

„Mogu vas uveriti da ne postoji rizik po javnu bezbednost građana ili nacionalnu bezbednost kao rezultat postavljanja kamera u glavnom gradu. Sistem kamera se stalno ažurira i pristup kamerama je zatvoren. Nema pristupa internetu ili drugim mrežama, u slučaju hakovanja ili mešanja trećih lica u pristup ovim kamerama. Kamere i serveri se nalaze u Kosovskoj policiji, ona ich kontroliše i zaštićeni su njenim bezbednosnim sistemima. Podacima koji se prate i čuvaju na osnovu zakona ima pristup samo Kosovska policija i mogu se dobiti dobiti samo po odluci tužioca“, rekao je Fuštica.

Direktor Kosovske policije za region Prištine Bekim Bisljimi to i potvrđuje, ističući da bezbednosne kamere ne prikupljaju i ne obrađuju biometrijske podatke.

„Bezbednosne kamere se nalaze na desetinama lokacija i strogo ih prati i nadgleda Kosovska policija. Što se tiče pravnog osnova, pozvali smo se na Zakon o policiji, član 25 - praćenje javnih mesta. Uz to, poštuje se i privatnosti i zaštite podataka. Sistem funkcioniše na zatvorenoj mreži, nemamo pristup internetu ili bilo kojoj drugoj platformi, a mogućnost je minimalna da država ili drugi mehanizam interveniše i meša se u dobijanje video snimaka“, rekao je Bisljimi.

Isto važi i za kamere postavljene na severu Kosova. Zamenik direktora Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani rekao je da su kamere bezbedne i, kako kaže, ne postoji rizik da njihove podatke može da koristi Srbija.

„Ne postoji rizik, jer se podaci obrađuju i prikupljaju, čuvaju, uništavaju u skladu sa zakonima Kosova. Prikupljanje podatakai njihovo arhiviranje i obradu vrši Generalna direkcija policije u Prištini. Ne postoji rizik od objavljivanja podataka. Kamere su bezbedne, njihov proizvođač je bezbedan, ne postoji rizik da će ove podatke neko drugi koristiti. Važno je da ne sprovodimo nikakav nezakonit nadzor“, rekao je Eljšani.

Da su kamere postavljene u službi javne bezbednosti, navode i u Prizrenu. Direktor za vanredne situacije i bezbednost u toj opštini Sead Arifi objašnjava za Kosova pres da je cilj da se poveća bezbednost i zaštiti javni prostor.

„Ugovor je na tri godine, do sada smo montirali i instalirali oko 98 kamera. Nadzorni organ je Kosovska policija i ponosni smo na njihov profesionalni rad u instaliranju kamera. Sve je bezbedno“, rekao je Arifi.

Stručnjaci za sajber bezbednost takođe kažu da su javne kamere koje je instalirala centralna vlast bezbedne, kao i njihovi podaci, jer njima upravljaju i nadgledaju ih samo legitimne institucije, što nije slučaj sa privatnim kamerama koje, saglasni su, predstavljaju rizik.

Stručnjak za sajber bezbednost Ljis Tahirbegolji upozorava da bi materijal koji snime privatne kamere mogao biti izložene onlajn.

Dodao je da policija treba da ulaže u sajber bezbednost, da sarađuje sa saveznicima, poput Natoa, SAD i EU radi obaveštajnih podataka o pretnjama.

„Bezbednosne kamere na Kosovu nisu bezbedne na prihvatljivom nivou, posebno one kineskih brendova. Agencija za informacije i privatnost identifikovala je oko 6.000 privatnih kamera, u stambenim zgradama, preduzećima, kafićima… Policijske kamere koje su sertifikovane su više nego bezbedne“, rekao je Tahirbegolji.

Sa tim je saglasan i stručnjak za sajber bezbednost Haljilj Beriša koji podseća da je Izrael intervenisao u Iranu koristeći podatke sa tamošnjih bezbednosnih kamera, zbog čega „ne isključuje mogućnost da i Srbija pokuša da uradi nešto slično sa privatnim bezbednosnim kamerama na Kosovu, posebno na severu“.

Kaže i da „Srbija nema tehničke ili profesionalne kapacitete da izvrši takav masovni napad“, ali da bi Kosovo trebalo redovno da revidira i ažurira svoje bezbednosne politike.

Odgovor Agencije za informacije i privatnost na pitanje da li se privatne kamere mogu zloupotrebiti u svrhe koje se ne poklapaju samo sa onima koje su za njih definisane zakonom, kako navodi Kosova pres „stigao je tek u petak, 3. aprila u 17 sati“.

Ni građani ne veruju da javne kamere ugrožavaju njihovu bezbednost i privatnost.

Aljban Hasani iz Glogovca kaže da se oseća bezbednije otkako su kamere postavljene. I Agron Baljaj kaže da su kamere izuzetno važne jer „mogu otkriti zla dela koja mogu počiniti različite osobe“.