Nrecaj: Spora realizacija kapitalnih investicija dodatno opterećuje građane

Nedostatak javnih vrtića primorava roditelje da decu upisuju u privatne, čime se povećavaju porodični troškovi, a to je jedan od primera kako nerealizacija kapitalnih investicija utiče na svakodnevni život građana, kaže Aljbena Nrecaj iz nevladine organizacije Inicijativa za progres (INPO), prenosi Ekonomija onlajn.

„I sama sam majka i prinuđena sam da svoje dete šaljem u privatni vrtić, koji i košta, a pritom mi ne pruža uslove koje bi trebalo da pruža jedan javni vrtić“, navela je Nrecaj.

Prema njenim rečima, posledice se, osim u budžetskim brojkama, vide u pristupu javnim uslugama, vremenu putovanja, mogućnostima za zapošljavanje i porodičnim troškovima.

„Građanin gubi uslugu koju država treba da mu pruži“, kaže ona.

U prvih šest meseci 2026. godine Vlada Kosova potrošila je samo 18 odsto planiranog budžeta za kapitalne investicije.

„Nažalost, ne samo ove godine, već i prethodnih godina, videli smo veoma nizak stepen realizacije projekata koji imaju za cilj poboljšanje života građana“, kaže Nrecaj.

Prema njenim rečima, kapitalne investicije važne su i za privredu, jer njihova realizacija stvara poslove za privredne subjekte i omogućava cirkulaciju novca na tržištu.

Nrecaj kaže da rashodi kroz javne nabavke čine 10 odsto bruto proizvoda Kosova, što tu oblast čini važnom za privrednu aktivnost.

Kada projekti kasne, prema njenim rečima, i preduzeća gube mogućnosti da realizuju poslove i iskoriste svoje kapacitete.

Nrecaj kaže da je realizacija od samo 18 odsto budžeta u prvoj polovini godine bila očekivana, jer je bilo malo projekata za koje su pokrenute procedure za realizaciju.

Prema njenim rečima, ni ovaj iznos ne znači nužno nove investicije, jer obuhvata i plaćanje zakonskih obaveza u slučajevima koji su završili u izvršnom postupku.

Među glavnim problemima ona navodi nedovoljno planiranje projekata, loše upravljanje ugovorima sa privrednim subjektima koji izvode radove i probleme sa eksproprijacijom.

„Nemamo adekvatan nadzor“, naglašava ona, navodeći slučaj kada je jedan menadžer u jednoj od institucija trebalo da upravlja sa gotovo 13 ugovora tokom jedne fiskalne godine.

Prema njenim rečima, politički predstavnici obećavaju projekte, a da prethodno dobro ne analiziraju koliko su oni izvodljivi.

„Građanima se obećava da će ih izgraditi i da ćemo rešiti pitanja bolnica, puteva, škola i drugo, ali se pri tome ne uzimaju u obzir aspekt planiranja i teškoće koje mogu nastati u trenutku kada taj projekat uvrstimo u državni budžet“, rekla je ona, prenosi Ekonomija onlajn.

Eksproprijacija, prema njenim rečima, postaje prepreka kada građani saznaju da će se neki projekat prostirati na njihovim imanjima tek nakon što je on uvršten u budžet.

„Ljudi sa punim pravom traže najvišu cenu za svoju imovinu i u tom smislu pojavljuju se druge prepreke, a ima i onih koji uopšte ne žele da daju svoju imovinu.“

Ovi problemi, kaže Nrecaj, usporavaju projekte i građanima odlažu usluge koje su im obećane.